Дарко Несторовић: Живот за породицу и фудбал

Дарко Несторовић је најбољи стријелац зеничког Челика у његовој историји и један од најперспективнијих фудбалских тренера у Републици Српској. У прољећном дијелу Прве лиге водиће фудбалере Слободе из Мркоњић Града.

Његов живот и каријера су били пуни узбуђења, а путем азбучног реда открио је неке ствари које до сада ни са ким није подијелио. За читаоце "Гласа Српске" Несторовић овако види своју животну и професионалну азбуку.

Aлександар - Мој отац. Значио ми је много, али на моју велику жалост, није више међу живима.

Бог - Вјерујем у Бога и настојим да живим по божијим заповијестима. Трудим се да своју дјецу васпитавам у том духу.

Вјера - То нам је једино остало у овим ружним и тужним временима, гдје се чојство мјери у парама, гдје су нељуди испливали на површину, гдје је трећи спрат у приземљу, а приземље на трећем спрату.

Голови - У мојој каријери сам постигао више од 150 голова и сваког могу да се сјетим. Сваки ми је драг на свој начин. Ипак, један бих издвојио. Године 1987. Челик за који сам играо је на "Маракани" побиједио Црвену звезду са 1:0. Постигао сам погодак у 86. минуту, на голу Београђана био је Живан Љуковчан. Сутрадан ми је стигла разгледница у којој ми један човјек захваљује што сам га направио богаташем. Добио је "тринаестицу" на спортској прогнози, јер је једини ставио "двојку" на Челик.

Другови - Има она Бајагина пјесма "Моји су другови бисери расути по цијелом свијету..."

Ђачко доба - Најљепше доба. Био сам одликаш и најбољи ученик и у основној и у средњој школи. Дао сам и прву годину на правном факултету, међутим, превагнула је љубав према фудбалу. Нисам погријешио.

Едукација - Сматрам да је едукација, у мом послу, веома значајна. Поред Више тренерске школе, завршио сам програм за Б и A лиценцу, а на UEFA профи програму ми је остао још дипломски рад.

Живот - Није ме мазио. Пробијао сам се, шибало ме са свих страна, а ја сам остајао усправан, заједно са својом породицом, која ми је најважнија у животу.

Змија - Једино створење које ме плаши и које не волим да видим у својој близини.

Искреност - И поштење су особине које највише цијеним код људи. Данас је, нажалост, таквих људи веома мало, али они завређују моју пажњу и респект.

Јована - Моја кћерка, мјезимица! Друга година је средње економске школе и талентована је за све спортове. Воли музику и лијепо пјева, што може да захвали покојном дједу Aци од кога је наслиједила тај таленат.

Каријера - Играо сам фудбал на највишем нивоу. Био сам репрезентативац бивше Југославије заједно са Стојковићем, Панчевом, Мркелом, Савићевићем, Диком Стојановићем, Р. Михајловићем... У то вријеме били смо добра генерација. Био сам капитен свих селекција БиХ, најбољи играч, стријелац и са двадесет година најмлађи капитен Челика у историји. Играо сам и за иностране клубове у Шведској, Норвешкој, Кини, Грчкој и био репрезентативац Хонгконга.

Лицемјерје - Људска особина коју највише мрзим и настојим да са лицемјерним људима не долазим у контакт.

Љубав - Сву своју љубав усмјеравам према породици, супрузи Виолети, сину Милошу и кћерки Јовани, а они то узвраћају истом мјером, на најљепши могући начин.

Милош - Мој син. Прва је година правног факултета и велики фудбалски таленат. Није кренуо мојим стопама и фудбалу дао од себе оно најбоље, већ се окренуо науци и учењу. У томе има моју пуну подршку.

Никола - Свети Никола, моја крсна слава.

Његовати - Треба све око нас његовати. Бебе се његују да би порасле, природа да би бујала, традиција да би се очувала, љубав да би трајала...

Острог - Мјесто гдје се налази светиња коју свако од нас треба да посјети. Када сам с породицом у Црној Гори увијек одемо до манастира Острог да се поклонимо моштима светог Василија Острошког. Настојимо да проведемо што више времена у дворишту манастира, јер на том мјесту човјек може да осјети само задовољство и духовни мир.

Породица - Она ми је све у животу и за њу живим. Супруга Виолета је стуб породице и кроз наш заједнички двадесетпетогодишњи живот прошли смо добро и зло. Круна наше заједничке среће и успјеха су син Милош и кћерка Јована.

Рођење - Долазак на свијет моје дјеце је нешто најљепше што је могло да ми се деси у животу.

Стријелац - У сваком клубу у којем сам играо био сам најбољи стријелац екипе. Најупечатљивији траг сам оставио у Челику гдје сам остао најбољи стријелац свих времена у прволигашкој конкуренцији. За мене је то велика част, јер сам постигао да и поред свих "звучних" имена која су играла за Челик, то будем баш ја.

Тренер - У данашњем времену беспарице и обиља лоших људских особина тешко је бити и остати човјек-тренер-учитељ, али у правом смислу тих ријечи.

Ћутање - Понекад је боље паметно ћутати...

Умеа - Град у Шведској гдје сам у тридесет шестој години завршио своју играчку каријеру и окачио копачке о клин. На ту одлуку ме навело сазнање да са саиграчима у свлачионици нисам имао заједничке теме и интересовања јер су они били много млађи од мене. У тим тренуцима моја размишљања су била упућена према мом садашњем послу.

Фудбал - То је мој живот! Њему сам се посветио од малих ногу. Бог ми је подарио таленат који сам и те како искористио и уз моју вољу и упорност био увијек међу најбољим фудбалерима.

Хамар - и Хонгконг су градови у којима сам играо и који су ми остали у лијепом сјећању. Хамар је норвешки град из бајке, а Хонгконг најинтересантнији и по мени веома лијеп кинески град.

Црква - Мјесто гдје налазим свој духовни мир.

Челик - Клуб у којем сам оставио своју младост, у којем сам сазорио и као играч и као човјек и клуб којем много дугујем. Пет година сам играо за Зеничане и оставио неизбрисив траг у клубу са "Билиног поља". Једна сам од легенди клуба и увијек сам радо виђен гост у Челику.

Џемпери - Они су омиљени дио моје гардеробе.

Шума - Као велики љубитељ природе често своје слободно вријеме проводим боравећи у њој, а шетња шумом је нешто што ме опушта и релаксира.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.