Цијене и лоше утакмице растјерале публику

Бањалука - Цијене улазница за утакмице најпопуларнијих спортова, фудбала, кошарке и рукомета у Републици Српској и БиХ крећу се од двије до 20 марака, што је у поређењу са квалитетом приказане игре веома скупо.

Поједини клубови су одлучили чак и да не наплаћују улаз, али опет нема позитивних помака, па трибине најчешће зјапе празне. Зашто је то тако и до када ће бити главна су питања која тиште све спортске раднике, спортисте, вјерне гледаоце, новинаре и остале љубитеље спорта.

Социолози истичу да је један од главних разлога таквог стања економска криза, која се толико увукла у сваку пору друштва да је просјечном грађанину понекад превише издвојити двије или три марке за гледање утакмица.

- Неки ће рећи да је цијена приступачна, што вјероватно и јесте, али поставља се питање да ли квалитет учесника и игра коју приказују реално вриједи новац који треба издвојити. У земљама окружења несумњиво је квалитет спорта на вишем нивоу, а цијене су подједнаке, чак и мање у неким случајевима - каже социолог Иван Шијаковић.

Страх од хулигана

У поређењу са спортским приредбама у Србији, Хрватској и другим балканским земљама долази се до потврђивања тезе да су цијене улазница у РС и БиХ дијаметрално супротне квалитету спортске приредбе.

Тако је улаз за посљедњи “вјечити дерби” између Црвене звезде и Партизана коштао од девет до 17 марака, што је релативно јефтино, с обзиром на феномен дербија, који, истина не биљежи најсвјетлије дане своје историје. Слична ситуација је и са кошаркашком Евролигом, за коју Партизан продаје улазнице по цијени од 25 марака, а љубитељи кошарке могу да посматрају најбоље кошаркаше Старог континента.

У медијима се може чути да је клубовима циљ повратак породица на стадион, али је то у пракси ријетка појава, а поред честих нереда на трибинама и страха за сопствену безбједност. Посљедњи примјер непримјерног понашања на спортским приредбама је утакмица између Борца и Жељезничара, када је помоћни судија Никица Томас погођен у главу тврдим предметом, па је меч прекинут.

- Више је разлога који су довели до готово пустих спортских борилишта, а свакако да је хулиганство један од главних. Свједоци смо бројних ексцеса који се дешавају, поготово на стадионима и баш они су растјерали и оно мало озбиљних гледалаца који су у култури личности носили одлазак на стадион. Хулиганима је насиље начин изражавања и бунт неоправданог незадовољства које искаљују на потпуно погрешном мјесту - рекао је Шијаковић.

Поред насиља, породичан одлазак на стадион изискује и не тако мале трошкове. Тако би просјечну четворочлану породицу одлазак на утакмицу коштао минимално двадесетак марака, с тим да у цијену нису укључени попратни садржаји (освјежавајућа пића, грицкалице, пиво и сл.), што је на Западу дио културе приликом посјете спортских борилишта, да не говоримо о куповини сувенира, дреса, шала или слично.

Лоша спортска инфраструктура

Велику улогу игра и телевизијско “бомбардовање” најквалитетнијим европским фудбалом, али и кошарком и рукометом, тако да викендом, када се најчешће играју домаће лиге, имамо прилику да из топле кућне атмосфере посматрамо највеће свјетске мајсторе, па се релативно мали број људи одлучује на одлазак на утакмицу која се квалитетом и цјелокупном атмосфером ни у једном сегменту не може поредити са европским спортом, чак и ако га гледамо путем телевизије.

- Сви ће прије гледати Манчестер или Челзи него отићи да се смрзавају и гледају вјероватно једну од најмање квалитетних фудбалских представа у Европи. Код нас постоји много пасивних љубитеља спорта, који радије проведу поподне пред малим екранима, него да оду на стадион или у дворану како би уживо посматрали утакмицу - рекао је Шијаковић.

Поред тога, велику ствар чини и инфраструктура, која је код нас, благо речено у катастрофалном стању. Ријетко који стадион или дворана имају колико-толико пристојан комфор, а још мање их испуњава услове за одигравање међународних утакмица. Овај проблем поготово се односи на стадионе, јер се на прсте једне руке могу избројати они у које је у посљедњих петнаестак година уложен новац за реконструкцију или надоградњу. Са дворанама је донекле другачија прича, па је нова здања минулих година добило неколико градова у Републици Српској, што се одмах одразило и на посјету.

Тенис

Иако се у Бањалуци одржава врло респектабилан челенџер, који је сваке године јачи и јачи, за све популарнији спорт на овим просторима такође нема превише заинтересованих. Улаз за све мечеве на теренима ТК “Младост” у парку “Младен Стојановић” је слободан, а гледаоци имају прилику да гледају играче који заузимају позиције у првих 100 на AТП листи. Само завршница турнира окупи пристојан број гледалаца, који су протеклих година могли да уживају у партијама Виктора Троицког, Ивана Додига, Данијела Химена Травера, Переа Рибе, Блажа Кавчића, Илије Бозољца, Флавија Ћиполе и других тенисера који се полако пробијају ка врху AТП листе.

Вријеђање

Иван Шијаковић сматра да се у БиХ више гледалаца окупи само када је случај да се играју међуетничке утакмице.

- Тако је то код нас. Гледаоци долазе на утакмице само ако играју међуетничке утакмице, али не због фудбала него због вријеђања и искаљивања мржње према играчима друге вјероисповијести - закључио је Шијаковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.