Бојан Љубишић, голман израелског Рамат Хашарона, за Глас Српске: Израелци копирају Нијемце

Бањалука - Бивши голман Рукометног клуба Борац Бојан Љубишић већ четири сезоне наступа у Израелу гдје важи за једног од најбољих голмана.

Поред дреса великана из Господске улице, дубок траг оставио је играјући за Црвену звезду и португалску Бенфику.

Бањалучанин наступа за Рамат Хашарон и са 34 године пружа одличне партије на голу клуба који се такмичи у европском Челенџ купу. Освојио је првенствену титулу са бившим клубом Хапоелом, а тада је проглашен за најкориснијег играча (МВП) финала. Двије године биран је за најбољег голмана лиге.

- Стварно сам задовољан клубом, али и својим играма. Наступам другу сезону у Рамат Хашарону и утисци су добри. Лига је сваке године све јача, квалитет је у порасту и све је више занимљивих утакмица. Посљедњих година много се улаже у рукомет, организација лиге је боља него у БиХ. Израелци се доста угледају на њемачко првенство, труде се да прекопирају све добре ствари почев од телевизијских преноса и маркетинга. Немају таленте као ми, али нажалост код нас је проблем новац. Млади играчи одлазе прерано и не развијају се до краја па тако не успијевају да тај таленат преточе у квалитет - рекао је Љубишић.

На живот у Израелу навикао се брзо, а како каже играчи се тамо веома поштују.

- Живот је јако скуп, али се може живјети, јер су примања редовна. Слободног времена нема много због силних обавеза, али углавном га проводим у дружењу са саиграчима. Константно сам на вези са супругом Наташом и сином Данилом који су ми велика подршка. Са мном у екипи је Обрад Радуловић којег познајем од раније и често се састајемо са осталим играчима са наших простора - казао је Љубишић.

Имао је прилику да носи дрес Црвене звезде и тако осјети чар "вјечитог" дербија.

-  У Звезди сам провео три године. Ту сам доживио играчки врхунац, јер сам играо Лигу шампиона са најбољим свјетским играчима. Увијек је било задовољство играти дерби, који није као фудбалски или кошаркашки, али те утакмице су посебне, атмосфера је напета и то је диван осјећај. Из Београда носим помијешане емоције, јер сам финансијски јако лоше прошао, али сам радио са Златаном Арнаутовићем и од њега највише научио - рекао је Љубишић.

Многи ће рећи да је Љубишић најталентованији бањалучки голман послије рата, али упркос томе признаје да није био велики радник.

- Да ли сам био најталентованији, не знам, оставио бих стручњацима на процјену, али има истине да нисам био велики радник. Био сам млад и нисам прихватао сугестије и критике, а у таквим ситуацијама највише сам испаштао, али то је сад прошло. Скренуо бих пажњу младим играчима да буду максимално посвећени, јер је то за њихово добро. Стекао сам много пријатеља кроз рукомет и то је велико богатство. Наравно да је код куће најљепше када си са својим пријатељима, али морам издвојити Бенфику и Лисабон гдје сам уживао у сваком смислу - закључио је Љубишић.

Аутомобилом на трчање

Да баш није волио тренинге, а нарочито ове без лопте, свједочи и једна анегдота.

- Сјећам се кад смо трчали на Бањ брдо док сам носио дрес Борца. Сви играчи су кренули, а мој кум Немања Бјелић и ја мало каснили за њима. Станемо и купимо по лепињу, поједемо и зауставимо ауто, човјек нас довезе до садашњег ресторана "Новак", ми одатле дотрчимо до споменика и још добијемо похвале од тренера како смо добро трчали - открио је малу тајну Љубишић.

Срећан због Борца

Борац је велика љубав и успијева да испрати сва дешавања у клубу у којем је направио прве кораке и афирмисао се као играч.

- Наравно да пратим Борац и морам јавно да захвалим људима у управи који нису дозволили да се великан угаси, а био је јако близу тога. Ако наставе са радом сматрам да ће ићи набоље. Битно је да су у клуб дошли људи који су остварени као личности и не траже свој интерес у свему томе - рекао је искусни голман.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.