ATP: Посљедњи осврт на бурну 2013.

Једни су се уздизали, други су падали, а тениски фанатици били су без даха током највећег дијела 2013. године. Иза нас је још једна турбулентна сезона – периоди уживања смјењивали су периоде горчине, били смо свједоцима непоновљивих побједа и истих таквих пораза, нагледали смо се генијалних поена, а имали смо разлога и за тугу.

Надал је одиграо можда и најбољу сезону у каријери, Ђоковић је осцилирао, али је ипак освојио седам титула, а Енди Мари коначно је прекино проклетство Британаца на Вимблдону.

"Случај Троицки" потресао је спортску јавност, Федерер је доживео шокантан пораз баш на свом Вимблдону, а неке од многима драгих тенисера нећемо гледати наредне сезоне.

Повратак Краља

Изванредни резултати Рафаела Надала сада нам не представљају изненађење, поново смо навикнути на њих. Али када се Рафа у фебруару ове године вратио послије седмомесечне паузе због повреде и изгубио од Орасија Себаљоса у Вињи дел Мар, ријетко ко је мислио да ће Надал попут тајфуна протутњати кроз 2013. годину.

Није био мали број оних који су вјеровали да Шпанац никада више неће моћи да заигра на највишем нивоу, поготово не на бетону, подлози најнеугоднијој за његова рањива колена.

Те сумње није разрјешио ни Надалов трофеј у Индијан Велсу, а нови знак питања донио је Надалов пораз у првом колу Вимблдона од Стива Дарсиса.

Међутим, тада креће фуриозна серија Маљорчанина – титуле у Монтреалу, Синсинатију и на US опену. Укупно, Надал је освојио десет трофеја, од тога двије на Грен слем турнирима, и уписао је побједе над највећим ривалом Новаком Ђоковићем у најважнијим мечевима – на Ролан Гаросу и у Њујорку.

Владар Мелбурна

Освајањем Аустралијан опена Новак Ђоковић нашао се у друштву легенди као што су Стефан Едберг и Борис Бекер, који такође имају шест Грен слем титула. Осим тога, постао је први тенисер у Опен ери који је освојио три узастопна Аустралијан опена.

Новак је у великом дијелу сезоне играо по принципу топло-хладно, осим у Мелбурну губио је најважније мечеве, али је послије US опена везао 24 побjеде успут освојивши четири турнира – Пекинг, Шангај, Париз и завршни Мастерс у Лондону.

Тиме је Ђоковић ухватио непоходан залет за још бољу 2014. годину, што је један од пет разлога за његову доминацију идуће сезоне.

Фред Пери може да почива у миру

Чекали су Британци од Фреда Перија и 1936. године и напокон су дочекали – седмог јула 2013. године Енди Мари побjедио је Новака Ђоковића у финалу Вимблдона.

Шкот је на теренима Ол Ингланд Клаба поново прошао периоде сумње у сопствене способности – губио је са 2:0 од Вердаска, затим и 1:0 од Јановича, али оба пута успио је да преокрене и на крају да испуни сан.

Остатак сезоне није био тако успјешан за Марија – засићеност, опуштање послије највеће титуле у каријери, а онда и повреда леђа због које није играо од средине септембра.

Није се догодило од 2004. године

У једном од највећих шокова у 2013. години Сергеј Стаховски је хазардерском игром – комбинацијом изузетних сервиса и пантерских волеја успио да елиминише Роџера Федерера у другом колу Вимблдона.

Био је то први пут послије више од девет година да је Швајцарац на неком од Грен слем турнира испао прије четвртфинала.Украјинац је прекинуо његову серију од 36 узастопних ГС четвртфинала, оличење Федереровог континуитета у врхунском тенису.

Тај дан на Вимблдону био је кобан и за бројне друге фаворите.

Црна мрља бијелог спорта

Тениску јавност узбуркали су случајеви допинга у недавно завршеној сезони – Виктор Троицки кажњен је првобитно са 18 мјесеци забране играња, а Суд у Лозани ту казну смањио је на 12, што значи да ће српски тенисер моћи да се врати на терен тек у јулу слиједеће године.

"Случај Троицки" највјероватније ће довести до промене у антидопинг правилима ITF. Троицки није био позитиван на допинг, али у Монте Карлу није дао узорак крви на тражени дан, већ сутрадан. Виктор се правдао ријечима да му није било добро тог дана и да му је дежурна званичница ITF дозволила да дâ крв сутрадан.

"Вјероватно ће се правило промјенити – када играч одбије или не дâ узорак, контролор за допинг требало би да понуди тенисеру шансу да разговара са супервизором турнира који ће му објаснити његове обавезе. Мислим да је поштено рећи да је на ту будућу промјену највише утицао случају Троицког", рекао је антидопинг менаџер ITF Стјуарт Милер.

Много је оних који сматрају да је Троицки неправедно кажњен, поготово тако драконски, а ITF је огроман пропуст направио и у случају Марина Чилића.

Хрват четири мјесеца није могао да се такмичи због наводног допинга, да би се на крају испоставило да позитивни налаз није ни постојао. Чилић је изгубио на угледу, новцу и бодовима, тражио је извињење од ITF-а, али још га није добио. Сумњамо и да хоће.

Без старца нема ударца...

У посљедње вријеме постоји тенденција да искусни тенисери биљеже запаженије резултате од млађих, а има ли боље потврде од недавно завршене сезоне? Чак 16 турнира освојили су тенисери са 30 и више година, што је највише од 1975. године:

Давид Ферер (30 год, Окленд, Буенос Ајрес), Томи Робредо (30, Казабланка, Умаг), Томи Хас (35, Минхен, Беч), Алберт Монтањес (32, Ница), Роџер Федерер (31, Хале), Фелисијано Лопес (31, Истбурн), Николас Маи (31, Хертогенбош и Њупорт), Карлос Берлок (30, Бастад), Иво Карловић (34, Богота), Михаил Јужни (31, Гштад, Валенсија), Јирген Мелцер (32, Винстон Сејлем).

...али неки ипак одлазе. Недостајаће нам

На тениским теренима више нећемо гледати харизматичног Давида Налбандијана, био је то тужан дан за све који тенис истински воле.

"Једноставно, раме ми се није опоравило како треба и не могу да се такмичим на ATP нивоу. Веома ми је тешко што морам да објавим да се повлачим", рекао је Налбандијан.

Једино финале Грен слем турнира играо је 2002. на Вимблдону, када је у финалу изгубио од Лејтона Хјуита. На остала три највећа такмичења играо је у полуфиналу – у Мелбурну 2006. године, на Ролан Гаросу 2004. и 2006, а на US опену 2003. године. У једном тренутку био је једини активни тенисер, уз Федерера и Надала, који је играо барем полуфинале на сва четири Грен слем турнира,.

Освојио је Мастерс 2005. године, био је трећи тенисер на свијету, а у каријери је укупно узео 11 трофеја и био је трећи на ATP листи.

Налбандијан је имао допадљив и разноврстан стил игре, посебно ће се памтити његов елегантни бекхенд и дроп шот. Био је тенисер танких живаца, врло често аутодеструктиван и то га је, уз повреде, вјероватно коштало још боље каријере.

Можда и најсвјетлији тренутак његове каријере јесте споменути Мастерс 2005. године, када је у финалу побједио Федерера, иако је губио са 2:0 у сетовима.

Осим Налбандијана, каријеру су у 2013. окончали још двојица ветеран – Џејмс Блејк, некада четврти тенисер планете, и Гзавије Малис, полуфиналиста Вимблдона из 2002. године.

Само уживајте – најбољи поени 2013. године

Од легендарног меча Ђоковића и Вавринке на Аустралијан опену, па све до финала Надала и Ђоковића на US опену, видjели смо поене који су вриједни поновног гледања. Даљи коментар није потребан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.