Послије побједе против селекције Бразила ушли су међу осам најбољих селекција на Мундијалу. Ипак, мало ко зна каква прича се налази иза селектора овог националног тима, Сталеа Солбакена.
Наиме, овај човјек напустио је овај свијет на седам минута! Управо тако, Солбакен је био клинички мртав за то вријеме, када је био на тренингу Копенхагена након што је доживио срчани удар и колабирао на лицу мјеста.
Тада је имао 33 године, када му се срце накратко зауставило 13. марта 2001. године. Његови саиграчи су хитно позвали тимског доктора Франка Едгарда у акцију и хитна помоћ стигла је осам минута касније.
- Он је био клинички мртав. Чудо је како је и даље жив. Његово срце престало је да куца - рекао је клупски доктор Франк Едгард.
Солбакен је потом био постављен на апарате за одржавање живота у болници и био је ван свијести сљедећих 26 часова. Ситуација је била толико драматична да su представници клуба отишли код његове жене Аникен да је обавијесте о лошим вијестима.
Потом је откривено и како је Стале Солбакен био рођен са срчаном маном, али операција је била успјешна и доктори су успјели да уметну пејсмејкер и Солбакен се полако, али сигурно повратио. Морао је, наравно, моментално да се пензионише.
Након играчке каријере посветио се тренерској. Стале Солбакен је и сам потврдио да је његова породица чак планирала сахрану када је чула да је доживио срчани удар.
- Било је то заиста драматично, али било је горе за моју породицу, него за мене, јер ја ништа нијесам осјећао. Као да је неко само искључио свјетло. Моји родитељи су долетјели у Данску моментално. Речено ми је да је моја мајка већ почела да планира сахрану у авиону. Били су забринути да ли ћу преживјети, да ли ће ми мозак бити оштећен - рекао је Солбакен па додао:
- То су биле мисли које су прогањале моје саиграче и породицу, који су ме видјели како колабирам, умирем и поново се враћам у живот. Нешто попут тога вам мијења све. Након што се све смирило, видио сам шта је битно у животу, а шта није.
Током тренерске каријере Стале Солбакен је потом водио екипе Хамакамератене, Копенхаген, Келн, Вулверхемптон, потом поново Копенхаген, прије него што је 2020. године сјео на клупу Норвешке. Сада са њом пише нову историју, преноси Телеграф.
