Сјећање на првог лауреата, покојног Мирка Петричевића из 1955. године: Пики за награду сазнао из новина
БАЊАЛУКА - Господска улица је синоним за Бањалуку. Управо у тој улици рођен је Мирко Петричевић Пики, синоним за акцију “Крајишких новина”, а садашњег “Гласа Српске”, Избор десет најбољих спортиста.
Управо је уважени професор и врхунски гимнастичар давне 1955. године добио престижну награду, проглашен је за најбољег спортисту тадашње Босанске Крајине. Тада је почела да се пише спортска историја, која ове године доживљава писање своје 65. странице.
А Петричевићев први контакт са гимнастиком десио се када је имао само шест љета, тачније 1938. године. Тада је први пут отишао у салу Соколског дома и сусрео се са справама које су у то вријеме биле много популарније међу младима него данас.
Таленат у резултате почео је да претаче када је отишао на студије у Београд 1952. године.
Српска престоница имала је услове за много озбиљније бављење овим спортом, а популарни Пики за кратко вријеме постао је кандидат за репрезентацију Југославије. Учествовао је на бројним такмичењима у Европи и биљежио одличне резултате.
У Београду је добио и понуде да наступа за тамошње клубове, али је све одбио због своје Бањалуке.
Непосредно пред проглашење за најбољег спортисту Босанске Крајине вратио се у свој град и, занимљиво, за признање које је добио прочитао је у новинама, јер у то вријеме није било манифестације. Пехар намијењен најбољем добио је тек 1962. године, али без обзира на све, остао му је најдражи у животу.
Иако је имао резултат да представља Југославију на Олимпијским играма у Мелбурну 1960. године, савез није имао новца за одлазак гимнастичара, тако да му се није испунила жеља да буде учесник највеће свјетске спортске манифестације.
По завршетку каријере био је професор физичког у Средњој техничкој школи, гдје је провео читав радни вијек. Остаће упамћен као професор који је многе генерације извео на прави пут, човјек који је организовао слетове у Бањалуци и који је, гдје год би се појавио, пропагирао спорт и здрав живот.
Подучавао је бројне славне спортисте попут Јеролима Караџе, Абаса Арсланагића и низа других.
Љубав према школском спорту преточио је у Мале олимпијске игре. Године 2002. постао је први спортиста у послијератној БиХ који је добио награду за животно дјело.
Такође је добитник бројних признања и плакета. Петричевић нас је напустио 2014. године, али сјећање на великог спортсмена и џентлмена никада неће изблиједјети.
“Спортски времеплов”
Мирко Петричевић Пики остаће упамћен и као велики поборник спортског новинарства, а његове емисије “Спортски времеплов”, које је емитовао Радио Републике Српске, биле су радо слушане.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
