ПРЕДСТАВЉАМО Душан Мачкић, кандидат Кајакашког савеза Републике Српске: Медаља измакла за трептај ока
БАЊАЛУКА - Трећи пут укупно, а други узастопно кандидат Кајакашког савеза Републике Српске за Избор десет најбољих спортиста је Душан Мачкић.
Година на измаку за младог кајакаша била је најуспјешнија у каријери. Поред већ стандардних медаља на домаћим такмичењима, издвојио се успјесима у међународним оквирима. Врхунац године свакако је четврто мјесто на Европском првенству за јуниоре и млађе сениоре, када је на свом Врбасу довеслао до четвртог мјеста у дисциплини К1 спринт. Више среће, ништа друго недостајало је за бронзу.
- Измакла је за 0,03 секунде, практично за трептај ока, али шта би... Није се дало овај пут. Био сам мало тужан послије трке јер сам толико желио медаљу на мојој ријеци, али када се глава охладила, схватио сам колики је успјех и четврто мјесто. Оно што је најважније, добио сам још већу вољу за тренирање јер сам видио да сам толико близу најбољих и сигуран сам да ћу у будућности вратити негдје ове стотинке које су недостајале - рекао је Мачкић.
Осим овог резултата, најзначајније је свакако друго мјесто у укупном пласману ЕЦА Еврокупа. То такмичење показало је одлично “пролазно вријеме” за Европско првенство.
- Наступио сам на седам трка и изборио шест финала. Свих шест завршио сам међу десет најбољих, па иако ми резултат није био у првом плану, видјело се да сам спреман за велике домете. Све је било подређено наступу у Бањалуци - нагласио је Мачкић.
Летвица очекивања подигнута је већ за наредну годину.
- Очекујем много јер свакодневно настојим да поправим недостатке и будем бољи. Чека ме наступ на сениорском Европском првенству у Скопљу, а затим и Свјетско првенство до 23 године у Чешкој. Медаља је циљ и вјерујем да могу доћи до ње - оптимиста је Мачкић.
Кајак није спорт од којег може да се живи, па нема луксуз да му се максимално посвети.
- Бавим се сопственим послом па, на срећу, могу да искомбинујем све обавезе, одласке на такмичења и слично, али је све то ипак доста напорно - нагласио је Мачкић.
Сваки дан тренинг
Душан Мачкић је на Врбасу свакодневно и љети и зими без обзира на то да ли је -10 или +40.
- Тренирам без дана паузе током цијеле године. Нема велике разлике да ли је сезона у току или је завршена. Имам по неколико дана активног одмора и одмах се враћам у тренажни циклус. Радим два пута дневно, по киши, снијегу, вјетру... Али не жалим се, кајак је нешто што ми је у крви - истакао је Мачкић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
