Горан Закарић, најбољи спортиста Републике Српске за 2021. годину: Остварио сам све спортске планове

Дарко Пашагић
Горан Закарић, најбољи спортиста Републике Српске за 2021. годину: Остварио сам све спортске планове

Дуготрајан аплауз, који је одзвањао концертном двораном Банског двора, као и бројне честитке присутних на завршној церемонији 67. Избора “Гласа Српске” биле су најбољи доказ да стручни жири, са прослављеним кошаркашким тренером Светиславом Пешићем на челу, није погријешио и да је за најбољег спортисту у 2021. години заслужено изабран фудбалер Борца Горан Закарић.

Дан послије избора популарни Закара већ се вратио у Хрватску на одмор, који проводи са супругом и кћеркицама. Путовао је већи дио ноћи да би се нашао у друштву најмилијих и са њима прославио, по њему, један од најљепших момената у спортској каријери.

- Неколико дана раније људи из “Гласа” су ме обавијестили да сам ушао међу десет најбољих и да треба да се појавим у Банском двору. Искрено, нисам планирао да прекинем одмор са породицом, али из поштовања према најстаријем листу у Српској, као и због одличне сарадње са новинарима у спортској редакцији, позив нисам могао да одбијем. Нисам очекивао да ћу бити најбољи и био сам мало затечен када сам морао да кажем неколико реченица као побједник овогодишњег избора. Надам се да сам се добро снашао - рекао је кроз смијех Закарић.

ГЛАС: Шта Вам значи признање за најбољег спортисту Републике Српске?

ЗАКАРИЋ: Сада могу да кажем да сам остварио све своје спортске планове. Признање за најбољег спортисту Републике Српске било је нешто што ми је недостајало у каријери.

ГЛАС: Због лома десне ноге у основној школи постали сте љевак. Да ли је било тешко да се на то привикнете и да ли би каријера можда била успјешнија да сте остали дешњак?

ЗАКАРИЋ: У другом разреду основне школе на игралишту се десио несрећан случај и задобио сам вањски прелом десне ноге. Болница, потом гипс три мјесеца од стопала до изнад кољена. Опоравак је био спор, али сам успио да се вратим. Гледајући моју браћу и друштво испред куће како уживају играјући фудбал, практично на штакама сам почео играти лијевом ногом. И тако је остало, мада сам у свим другим сегментима дешњак. Тешко је рећи шта би било да сам остао дешњак, али није ни овако лоше испало.

ГЛАС: Како оцјењујете досадашњу каријеру и да ли је могло боље?

ЗАКАРИЋ: Сигурно да је могла бити и успјешнија, али овим што сам до сада урадио морам да будем презадовољан. Два пута сам проглашаван најбољим играчем Премијер лиге, освојио сам двије титуле, са Зрињским и Борцем, освојио Куп БиХ са Жељезничарем, али и Куп Србије са Партизаном.

ГЛАС: Већ са 18 година отишли сте из матичног клуба Козаре, а већ са 19 потписали седмогодишњи уговор са Динамом. Сви су очекивали да ћете послије тога заиграти у неком европском великану. Зашто се то није десило?

ЗАКАРИЋ: Отишао сам доста млад у Динамо и онда су дошле те силне позајмице у Широки Бријег, Локомотиву, Зрињски, Славен Белупо. Једноставно се нисам најбоље снашао и онда је требало неколико година да се вратим на врхунски ниво. Сматрам да ми је недостајала та доза среће, али не жалим због тога.

ГЛАС: Били сте годину дана члан Партизана, а онда Вас је тадашњи тренер Саво Милошевић пред припреме неочекивано прецртао. Шта је био разлог?

ЗАКАРИЋ: Био је то за мене веома лијеп период. Ту сезону када је тренер био Зоран Мирковић играо сам скоро сваку утакмицу у првенству, Купу, Европи и могу рећи пружао одличне партије. Послије неколико лоших резултата Мирковић је одлучио да оде, а на његово мјесто дошла је још једна фудбалска величина Саво Милошевић. Шта се послије тога дешавало ни дан-данас не знам, а зашто нисам остао у Партизану, морате неког другог да питате.

ГЛАС: Како оцјењујете двије посљедње године проведене у Борцу?

ЗАКАРИЋ: Клуб је направио велики искорак на свим пољима, а тако и мора да буде јер Бањалука заслужује великана, као што Сарајево има два, а Херцеговина Зрињски и Широки Бријег. Европа у првој сезони, потом титула и финале Купа и још једна Европа уз несрећну елиминацију од Клужа, те сада послије очајног старта треће мјесто на полусезони сигурно су резултати за поштовање. Задовољан сам својим статусом, али и играма, јер је томе претходио тежак период у румунској Универзитатеи из Крајове.

ГЛАС: У јануару Вам истиче уговор са Бањалучанима. Да ли ће доћи до наставка сарадње?

ЗАКАРИЋ: Већ смо обавили један разговор  и начелан је договор да се морам одлучити до прозивке 10. јануара. Није тајна да ми је циљ да пронађем инострани ангажман.

ГЛАС: Ко је био Ваш најбољи саиграч у досадашњој каријери, а ко најбољи фудбалер против којег сте играли?

ЗАКАРИЋ: Тешко је то побројати, али бих издвојио неке. Док сам био у Широком, био је Вагнер Сантос Лаго, а у Зрињском Немања Билбија. У Борцу има доста квалитетних играча и не бих никог посебно издвојио да не би било љутње, јер су то све моји добри пријатељи. С друге стране, док сам играо у Партизану, у плеј-офу нам је ривал био Бешикташ. Моћна екипа и тешко је издвојити ко је био бољи Рајан Бабел, Пепе, Кварежма, Роберто Солдадо. На репрезентативном плану најбољи играч против кога сам играо је Финац Темо Пуки.

ГЛАС: Играли сте готово за све репрезентативне селекције БиХ. Да ли је на том плану могло боље?

ЗАКАРИЋ: Играо сам за У-17, У-19 и У-21, а за А репрезентацију сам дебитовао код селектора Сафета Сушића против Лихтенштајна 2014. Док сам играо за Жељезничар, константно сам позиван у селекцију, а послије одласка у Партизан то више није био случај. Можда је оправдање то што сам доласком Милошевића у Партизан тренирао одвојено од првог тима. Криво ми је што сам изгубио статус репрезентативца, али не губим наду да ћу поново заиграти.

ГЛАС: Да ли је породица била уз Вас током спортског сазријевања?

ЗАКАРИЋ: Била је и сигурно је да ће увијек бити уз мене и на томе сам им неизмјерно захвалан. Прије свега родитељима, који су у тешка времена нас тројицу браће извели на прави пут. Неизмјерно сам захвалан и браћи, са којима сам свакодневно у контакту, а у посљедњих десетак година и супрузи, као и двјема кћеркама, које су дале прави смисао мом животу.

ГЛАС: Рано сте упловили у брачне воде. Колико је то утицало на Ваш живот, али и спортску каријеру?

ЗАКАРИЋ: Већ са 21 годином сам ушао у брак и никада се нисам покајао. Мислим да сам донио праву одлуку и да је брак донио додатну чврстину и стабилност у мој живот. Рођење прве кћерке, неколико година потом и друге, додатни су мотив да све радим онако како најбоље знам. Нема веће среће него када њих двије са супругом дођу на утакмицу или гледају тату на телевизији и онда послије причају о томе.

ГЛАС: Ко Вам је био фудбалски узор?

ЗАКАРИЋ: Као дјечак сам волио да гледам утакмице Милана и стварно ми је некако Андриј Шевченко прирастао срцу. Било је тада још много сјајних играча, попут Роналдиња, Ривалда..., али ми се свиђао његов стил игре и једноставност којом је постизао голове.

ГЛАС: Шта сте купили од прве плате зарађене од фудбала?

ЗАКАРИЋ: Први уговор сам потписао у Широком Бријегу и као сваки клинац који први пут добије неку већу лову купио сам себи неке основне ствари, лијепу одјећу и обућу.

ГЛАС: Који је Ваш животни мото?

ЗАКАРИЋ: Нема одустајања ни када је најтеже. Мораш показати карактер и добру и у злу и увијек гледати само напријед.

ГЛАС: Какав сте човјек у приватном животу?

ЗАКАРИЋ: Сасвим нормалан, опуштен, једноставан. Не истичем се ни у чему и живим складан породични живот, што баш није уобичајено за спортисте.

ГЛАС: Како проводите слободно вријеме?

ЗАКАРИЋ: Са породицом. Уз то, имам неколико хобија, међу којима је и тенис. Често одем и са друштвом на пиће.

ГЛАС: Која Вам је омиљена музика?

ЗАКАРИЋ: Немам омиљени жанр и практично могу да слушам све. Наравно да при томе много зависи од расположења.

ГЛАС: Који Вам је омиљени филм?

ЗАКАРИЋ: Волим мало старије домаће филмове из југословенске кинематографије попут “Маратонци трче почасни круг”, “Ко то тамо пева”...

ГЛАС: Шта Вам је омиљено јело?

ЗАКАРИЋ: Тешко питање за спортисту, јер доста пазимо на исхрану. Када сам на неком дужем одмору, тада себи понекад дам и мало одушка, а пица ми је међу омиљенијим јелима.

ГЛАС: Шта можете поручити младим спортистима?

ЗАКАРИЋ: На манифестацији “Гласа Српске” примијетио сам доста младих спортиста међу десет најбољих. Поручио бих им да никада не одустају од својих циљева и да у тренуцима када је лоше морају бити још јачи. Трудом и радом све се може постићи, али период до циља некада је краћи, а некада дужи. Зато морају да буду стрпљиви.

Свјетско првенство

ГЛАС: Шта могу направити репрезентације Србије и Хрватске на Свјетском првенству у Катару наредне године?

ЗАКАРИЋ: Самим пласманом на Мундијал остварен је велики успјех. Србија доласком Драгана Стојковића игра много боље и сигурно је да ће се пуно питати у Катару. За “орлове” играју врхунски фудбалери и не би било никакво чудо да баш далеко догурају. Хрватска има континуитет великих такмичења, на СП долази као вицешампион свијета и сигурно је да се и од ње могу очекивати добри резултати.

Премијер лига

ГЛАС: Да ли Премијер лига БиХ посљедњих година иде напријед или стагнира?

ЗАКАРИЋ: Полако иде напријед, а сигурно је да ће то бити много брже када буде поправљена инфраструктура, која није на задовољавајућем нивоу. Нажалост, цјелокупна ситуација са пандемијом је сигурно успорила све активности повезане са овим проблемом, јер је смањен број спонзора. Вјерујем да ће све то убрзо лећи на своје мјесто и да ће Премијер лига бити све боља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана