Златко Јовановић за "Глас": Притисак мора да постоји

Златко Јовановић се налази на новој прекретници. Млади стручњак је на почетку ове сезоне преузео екипу Албе Фехервар у Мађарској с којом жели да се упусти у борбу за врх.

ФАКТИ

• У Ирану оставио дубок траг

• Долазак у Борац био прекретница каријере

Као и током играчке каријере и у тренерској не жури, иде корак по корак напријед са жељом да се додатно усавршава те да сваки наредни ангажман буде бољи. Током играчке каријере је брзо постајао љубимац навијача у сваком клубу гдје је наступао.

Запамтили су га по добром навијачи Борца, Слободе, у неколико иранских клубова је био најкориснији играч тима, као и у румунском Темишвару. За Глас Српске открива све око своје тренерске каријере условима и квалитету лиге Мађарске, али се присјећа и боравка у БиХ.

Ангажман у Алби

На почетку је објаснио како је дошло до ангажмана у Алби. Једноставно у три године је у потпуности испунио очекивања у Хонведу и требао му је нови изазов.

-Још прошле године сам био у контакту са Албом Фехервар и већ тад су жељели да ме ангажују, али  желио сам да заокружим посао у Хонведу и да их максимално испоштујем. Осјетио сам да једноставно није прави моменат да напустим клуб и одрадио сам сезону којом итекако могу да будем задовољан јер смо изборили пласман на финални турнир купа док смо трећу годину заредом играли плеј-оф. У плеј-офу смо били бољи управо од мог садашњег клуба, истиче млади тренер.

Алба Фехервар је екипа која жели да буде нон-стоп у врху првенства и да се бори за трофеје док је Хонвед више орјентисан на стварање играче. Зато нас је занимало доносили то додатни притисак.

- У досадашњем дијелу ова два клуба су се разликовала по својој филозофији. У Алби се увијек тражио резултат они су увијек морали да буду у врху међу прва четири тима у Мађарској, док је Хонвед орјентисан на стварање домаћих кошаркаша. Сад се ситуација мало промијенила. Прошла сезона није била добра за Албу тако да сад желе да праве нови тим и да крену у изградњу система. Биће то изазов да се направи систем који ће да донесе резултате. Иако у Хонведу нисам имао тај резултатски императив, увијек сам себи набијао притисак. Једноставно ако желиш да напредујеш као тренера а и да екипа напредује онда мора да постоји притисак резултата, да се екипа бори за нешто. За мене је то нормално, истакао је Златко.

Тренер је имао још неколико понуда али жели да се додатно усавршава и напредује током каријере прије него што преузме квалитетнији тим.

-Током играчке каријере сам ишао корак по корак, тако је сад и у тренерској. Имао сам и пред ову сезону неке понуде из АБА лиге али сам желио да прво направим искорак у Мађарској и да оставим још већи траг у овој земљи. Јасан је план који тим има и радујем се изазову. Већ сам кренуо са стварањем екипе за наредну сезону. Нигдје не журим. Ако бих рекао да сам негдје журио то је било само на старту. Почео сам у Комарну одмах као главни тренер гдје ми је шансу дао Бобан Томић и пружио ми сјајну подршку тако да му се никад нећу моћи довољно захвалити. Након тога сам ишао степеник по степеник и мислим да оно најбоље тек слиједи. Наравно да желим да се сваким даном усавршавам и напредујем и да водим све боље тимове, открио је своје циљеве.

Учио од најбољих

Током каријере Јовановић је био одличан плејмејкер, па му је сигурно и то помогло у бржем напредовању.

-Мени је то пуно помогло као тренеру што сам играо на позицији плејмејкера, гдје сам морао да памтим акције и да буде практично продужена рука струке на паркету. То ми сад помаже да у одређеним моментима брже реагује и да брже мислим на акције. Свакако да ми користи све што сам научио током играчке каријере. Тренерски посао је свакако другачији јер мораш да водиш рачуна о екипи, о атмосфери да пронађеш прави баланс и играче који су у форми. Као играч само спроводиш оно што тренер тражи и акције док овдје мораш да водиш рачуна о сваком  детаљу, јасан је тренер Албе.

Већ током играчке каријере је знао да ће наставити и остати у овом спорту.

-Негдје у дубини душе сам знао да ћу остати у кошарци и да ћу бити тренер. При крају сам кренуо да још више учим. Гледао сам шта моји тадашњи тренери раде и како се понашају. Оно што често знам да истакнем да Злаја Јовановић као тренер не би превише трпио Јовановића играча. Био сам понекад тежак за сарадњу, а сад с ове позиције видим да су они били често у праву и да су ми само жељели добро,констатује уз осмијех.

Кошарком је почео да се бави због сестре и након тога је остао у овом спорту. Иако Бечеј није толико познат по кошарци.

-Сви клинци су ишли на фудбал, док сам се одлучио за кошарку због старије сестре. Она је тренирала кошарку и ја сам кренуо с њом . Заволио сам спорт и онда сам остао у њему. Наравно утицај је имао и отац који је био везан за кошарку. Имао сам чудан пут почео сам да тренирам у малом мјесту а затим сам веома млад отишао из куће и то у Црну Гору у Рудар Пљевља. Тај рани одлазак ми је помогао да одрастем као човјек и кошаркаш, једноставно морао сам да се сналазим у животу и то ме очврснуло, додао је некадашњи плејмејкер.

Долазак у Бањалуку

Једна од прекретница у каријери био је долазак у Бањалуку. Иако је Борац тада играо Прву лигу Републике Српске, тадашњи тренер Драго Каралић је успио да убиједи Јовановића да дође у град на Врбасу.

-Долазак у Бањалуку се испоставио као један од бољих потеза у каријери. До њега је дошло јер је супруга тадашњег тренера Драге Каралића из Бечеја гдје је он чуо за мене. Видио је како играм и одлучио је да ме ангажује. Иако је Борац био Прва лига Републике Српске привукло ме то што ћу имати већу минутажу и улогу у тиму. Имали смо заиста сјајан тим и атмосферу у којој је током сезоне било толико догодовштина . А каква смо екипа били најбоље свједочи да сам са већином играча и даље у контакту. Не само са њим већ и са доста људи из Бањалуке, присјећа се бивши члан Борца.

Екипа је расла током сезоне.

-Било је заиста доста догодовштина у том периоду. Играли смо и дуго путовали тако да су стално биле смицалице. Остало ми је у сјећању  гостовање гдје у хали није било гријања у зимском периоду. Био је то меч гдје су сви играчи жељели да их тренер Драго Каралић не вади из игре да се не би охладили и смрзавали на клупи те можда зарадили прехладу, рекао је Злаја.

Прва сезона у Борцу донијела је и одличне резултате.

-Врхунска је била сезона. Освојили смо Куп Републике Српске и у финалу смо савладали Игокеу која је била кандидат за шампионску титулу у БиХ. Ушли смо растерећени. Ето Ранко Велимировић је спомињао то закључавање противника у дворани. Једноставно били смо растерећени али и жељни да покажемо да можемо играти лигу БиХ. Добили смо Игокеу за коју су наступали Александар Гајић, Никола Булатовић, Миљан Пуповић, Дејан Ћуп и Бојан Ђурица, то је била екипа за Европу. Код нас су уз мене били Данило Палалић, Ранко Велимировић, Томица Зиројевић, Бојан Милиновић, Небојша Павловић, Игор Јосиповић, генерално домаћа дјеца уз нас пар као појачање. Тада је Рањо (Велимировић) одиграо сјајан меч. Освојили смо и титулу шампиона Српске те изборили пласман у Лигу БиХ. Тад смо научили важну лекцију. Не смије никад да буде опуштања. Током лиге нисмо имали ниједан пораз, доминирали смо а онда смо се у финалу баш намучили против Младости. Славили смо тек у мајсторици гдје су нас виле носале, али се срећно све завршило по нас, присјећа се тадашњи члан Борца.

Бањалучани су наредне сезоне имали велике амбиције али се све срушило током сезоне. Била су наиме три директора у клубу, бројни проблеми с новцем и довођењем играча.

-Наредна сезоне је била заиста турбулента. Са ове временске дистанце могу рећи да су у клуб ушли неки људи који нису требали ту да буду. Они су видјели само шансу да се нађу и окористе у Борцу. Генерално превише је било проблема, промјена у тиму. Сама чињеница да смо промијенили три тренера, довољно говори о лутањима. Смијењен је тренер Каралић, онда је дошао Слободан Николић а сезону је завршио тада веома талентовани Милош Пејић. Имали смо те сезоне квалитет, знам да смо били појачани довођењем бившег члана Макабија Роберта Рохбарта, дошао је и Новак Поповић, Стефан Атанацковић, те касније Вил Френклин. Каква смо екипа били показује да смо успјели да добијемо на нашем паркету Игокеу што је тад баш било изненађења па затим и Широки. Мислим да сам ту одиграо најбољи меч у Борцу и дао поене за побједу. Оно најважније вратили смо публику али жалим што нисмо још више направили јер смо имали квалитет. На крају сам одиграо Супер лигу БиХ за Игокеу Бањалука је свакако једна од најљепших успомена. Навијачи су нас брзо завољели, град прелијеп за живот, тако да памтим само лијепе успомене. Побједе и другарства која и даље трају, истиче Јовановић.

Растанак био лош

Ипак крај сарадње није био баш лијеп.

-Растанак је био лош због појединих челника. Остали су нам дужни и било је и неких ружних изјава у медијима. Отишли смо Велимировић и ја у Слободу и то се показало као сјајна одлука. Једноставно те сезоне сам био најкориснији играч лиге и додатно сам се афирмисао. Одлично сам примљен у Тузли која је сјајна кошаркашка средина. Заиста сам уживао те сезоне. Довољно је рећи да сам партијама добио и позив у репрезентацију БиХ.

Мало је недостајало да те сезоне оствариш и дјечачки циљ и завршиш у вољеном тиму.

-Тако је. Те сезоне Црвену звезду је водио Светислав Пешић који је већ довео Елмедина Кикановића и Милана Милошевића из Слободе тако да је знао и моје квалитете. Током сезоне Малина (Марко Мариновић) је сломио нос. И Звезда је тражила рјешење на позицији плејмејкера. Био сам тамо тренирао и било је практично све договорено. Требао сам да дебитујем против Будућности и онда је све пропало. Не знам шта се десило у последњи моменат да ли се клубови нсу договорили или нешто али сам ја остао без одласка у тим који сам желио. Ко зна како би се моја каријера даље развијала, објаснио је Златко.

Додатни искорак

Ипак одлична сезона је донијела додатни искорак, па је Јовановић пронашао ангажман у АБА лиги. Потписао је за сарајевску Босну.

-Наредна сезона с Босном у  АБА лиги је нажалост била веома турбулентна пуна финансијских проблема. Иако смо изборили опстанак наредне сезоне нисмо играли регионално такмичење и то довољно показује шта се све дешавало. Али памтиће се пуна дворана, мечеви са Партизаном који је играо Ф4, као и побједа над Звездом у последњем колу. Драго ми је што се Босна вратила у АБА лиги ето чекали су 15 година да дође Дубравко Баратанћ и да их врати.

А онда је услиједио кратак повратак у Борац и први прави инострани ангажман. И то ни више ни мање него у Иран.

-У првом одласку сам играо за Кашан који је најрелигиознији град у земљи. Тренер нам је био Влада Ђуровић а други странац је био Ненад Мишановић бивши играч Звезде. Услови су били добри и имали смо добру сезону. Влада је заиста био шмекер знао је да мотивише играче али и да нам омогући да видим своју тадашњу дјевојку а сад супругу додуше на превару. Ето занимљиво да је моја садашња супруга била прва жена која је била у дворани гдје смо играли. Памтиће се и да смо сви играчи били смјештени у једној кући. Домаћи су били на доњем спрату а ми странци на горњем спрату, али све је било заиста лијепо. Они су баш прељубазан и отворен народ. На крају сам био и у стручном штабу репрезентације Ирана, открио је бивши плејмејкер.

Након Ирана желио је да буде што ближе кући па је услиједио долазак у Темишвар.

-Темишвар је можда најљепши период каријере. Дошао сам у клуб који је дуго тражио шансу да освоји трофеј а онда сам као капитен водио екипу до Купа Румуније, па је било сјајно славље. Заиста је била веома јака лига. Људи су је гледали  с потјењивањем а тамо се сваке године улагало и напредовал . Желио сам да будем ближе кући, отац је био болестан а кућа није далеко. Иако ми је приватно било тешко, то се није осјетило на игри. Баш су ме тамо завољели добио сам и траку. Кад већ спомињем Румунију у том периоду је тек почињао да се пробија Клуж. Ето они су за 10 година напредовали и дошли до АБА лиге и до наступа у Еврокупу и то показује колико лига сваке године напредује , истиче тренер.

Након тога услиједио је још један повратак у Иран који је нудио добре финансијске услове

-Играо сам још за Абадан, то је дио земље богат нафтом. Иран је прелијепа земља пуна разноликости. Надам се да ће овај рат што прије да се заврши јер су они заиста диван народ. Наравно као и сви имају мана али свакако да су веома љубазни, жељни знања.

Након Ирана играо је још у БиХ за Спарсе, затим се вратио у Слободу и након Превиџе је завршио играчку каријеру. Тада се одлучио да се посвети тренерској.

-Играчку каријеру сам градио корак по корак па тако и тренерску . Вјерујем у рад и усавршавање и наравно да желим у будућности да водим што квалитетније тимове. Наравно један од наредних циљева је клуб у АБА лиги , открио је на крају.

Мађарски систем

Три године проведене у Хонведу, Јовановић памти по успјесима али истиче и сјајан систем улагања у спорт.

-Мађарска је заиста сјајан примјер. Фудбал је на првом мјесту и то је већ индустрија али они улажу и у друге спортове. Ватерполо, рукомет, кошарку. Оно што је најважније улаже се у младе и инфраструктуру. Клубови су стабилни, финансирање такође тако да тренери могу да мисле само на екипу. Нема тих брига као код нас како ћеш да мотивишеш екипу јер касне плате. А уз то услови за тренинг су врхунски, објаснио је Златко

Мекејлеб најтежи ривал

Током дуге и успјешне каријере Јовановић је играо против бројних врхунских играча али једног ипак истиче као најтежег.

-Најтежи рибал је свакако био Бо Мекејлебб. Било је то док сам носио дрес Босне у АБА лиги. Како је он био јак на продору, преспреман. Спремао сам се за дуел али никако нисам успио да га зауставим. Имао је у том периоду заиста сјајну сезону . можда је био у најбољој форми и остао ми је баш у сјећању. Наравно било је још пуно квалитетних противника, али једино сам имао осјећај да њега не могу да зауставим, рекао је бивши плеј.

Тренерско искуство

Бројни тренери су водили Јовановића а он је већ током играчке каријере знао да ће се бавити овим послом па је учио.

-Не бих издвајао никог од тренера. Свако од њих је имао нешто посебно, по чему га памтим. Купио сам оно најбоље од свих. Влада Ђуровић је био мајстор за мотивацију, да преокрене атмосферу, доста сам научио од Драге Каралића, Милоша Пејића с којим смо добијали неизвјесне завршнице али и од Јосипа Панџе. Једноставно били смо у различитим ситуацијама и онда научиш како да се понашаш и како да реагујеш,поручио је млади стручњак.

 

 

 

 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.