Стефан Пено за "Глас Српске": Дрес "орлова" круна каријере

Као гром из ведра неба крајем фебруара ове године одјекнула је вијест да је некадашњи кошаркаш Барселоне, Албе и репрезентације Србије Стефан Пено потписао уговор о сарадњи са Јахорином.

Факти

• Са 19 година дебитовао у Евролиги за Барселону
• Два играча поријеклом из Шипова заједно играли у грчкој
• Тешка повреда кољена обиљежила каријеру
• Наступао заједно са Радуљицом

 

Момак који је рођен 1997. године у Београду и игра на позицији плејмејкера српској јавности најприје је познат по чињеници да је са 19 година дебитовао за славну Барселону у Евролиги чиме је постао један од најмлађих српских кошаркаша у историји којима је то пошло за руком. Ипак, бајка с почетка каријере није потрајала за Пена којем је тешка повреда кољена током 2019. године скоро уништила каријеру. Након што се опоравио од повреде наставио је са играњем, али према властитом признању више није достигао те висине.

На почетку интервјуа за "Глас Српске" открио је једну занимљивост. Иако је рођен у Београду од оца Србина и мајке из Гвајане, коју је његов отац упознао док је играо кошарку у Венецуели, Стефан је рекао да коријене вуче из Републике Српске, односно Шипова.

- Моји су из Шипова, тачније Чифлука. Био сам тамо прошло лето. Прелепа је природа, планирам и ове године да идем - изјавио је Пено.

ГЛАС: Отац Зоран је играо кошарку и вјерујем да сте гледајући њега почели да играте?

ПЕНО: Јесте. Од малена кошаркашка лопта била је присутна у кући и ја сам је "лупкао" и правио џумбус па је било 'ајде ти у салу да шутираш умјесто да "ломиш" зидове по кући. Тако се природно, од малих ногу, развила та љубав према кошарци.

ГЛАС: У редове Барселоне прешли сте 2011. када сте имали само 14 година што је био велики животни искорак за Вас. Како је то тада изгледало?

ПЕНО: Изненада је било. Нисам много размишљао о томе. Једноставно, једном детету које се играло кошарке, ишло у школу, водило нормалан живот преко ноћи су се издешавале те ствари којима нисам могао да кажем не. Идеш да пробаш и искусиш све то.

ГЛАС: Са само 19 година дебитовали сте за први тим Барселоне у Евролиги током сезоне 2016-17? Како сада гледате на тај период каријере?

ПЕНО: Било је некако постепено, не могу да кажем по плану. Опет, кажем био сам дете које се само играло кошарке и грабило сваку прилику коју је могло. У једном тренутку стигао је тренер Јоргос Барцокас који ми је веровао и који ме "бацио у ватру" тако да поред мог рада и труда он је заслужан што сам дебитовао.

ГЛАС: Како је изгледала Ваша прва утакмица у Евролиги?

ПЕНО: Био сам млад, пун енергије, ватре, самопоуздања... нисам имао неки страх осим да не испуним неке задатке које ми је тренер тада дао. Они су били прости, није се много очекивало од једног младог играча у Евролиги тако да он је мени то упростио и ја сам то некако одрадио. Било је океј, лепо искуство и драго  ми је што сам то дотакао.

ГЛАС: Одлазак у Албу обиљежила је прва велика повреда и пауза од чак 16 мјесеци?

ПЕНО: То је живот, то је спорт. Било је прелепо тих годину и по до те повреде. Тај скуп играча, људи у клубу, све је било прелепо... градили смо нешто, расли сви заједно уз тренера Аита до те повреде. Након тога уследио је дуг опоравак. Покушај повратка на тај ниво, али Алба је тада дубоко закорачила у Евролигу, ја изашао из повреде па сам послат на позјамицу у Вехту. Не могу да кажем да није било реално, али они су имали неку другу идеју и тако се развило.

ГЛАС: Услиједио је одлазак у Литванију гдје је кошарка спорт број један?

ПЕНО: Код њих је кошарка историја и уметност. Њима је кошарка све. По раду и начину схватања игре су веома слични нама, али са сигурношћу могу да кажем јер сам друга година у региону, да много више поштују своје домаће играчи него ми. То их некако држи јер избацују младе играче за Ритас, Жалгирис и репрезентацију.

ГЛАС: Након тога услиједио је нови одлазак у Шпанију и Билбао односно на домаћи терен.

ПЕНО: Та епизода у Литванији након Албе била је кратка. Хтео сам минуте и можда сам исхитрено донео ту одлуку. Био сам млад и неискусан, иако сам мислио да сам искусан, са пуно жеље и енергије да се докажем. Мало је на мој его ударио тренер Израел Гонзалез тако што ме није пуштао да играм за Албу иако сам мислио да сам заслужио. Онда сам само преко ноћи одлучио да одем у било који клуб који тражи играча јер желим само да играм. Отишао сам у Литванију, одиграо двије утакмице и после тога стигао у Билбао. Био је то неки домаћи терен којег познајем и била је идеја да се само покажем јер људи нису знали да ли сам и даље повређен јер нисам играо. Та Литванија ми је помогла да се вратим на неки ниво. У Билбау било је лепих шест месеци. Испунили смо циљ, замало ушли у плеј-оф, ја као домаћи играч више сам дошао да помогнем у одуству Бразилца Рафе Луза, а послије тога се повредио капитен Русел па кад су се њих двојица вратила пао сам у други план што је и било нормално. Опет кажем, мој неки его, луда младост, ми није дала мира и да будем нормалан, да ћутим и борим се за минуте већ сам ето мало дигао руке. Ту се завршила та епизода у Билбау.

ГЛАС: Услиједио је нови одлазак у Литванију, овај пут у Лиеткабелис код српског тренера?

ПЕНО: Тренер Ненад Чанак ме позвао то лето и искрено нисам очекивао позив из екипе која се такмичила у Еврокупу. Он ме изненадио иако смо пре тога сарађивали у У20 репрезентацији Србије. Било је лепих седам-осам месеци до почетка плеј-офа литванске лиге. Испунили смо циљ у Еврокупу, на једну лопту смо били од четвртфинала Еврокупа, али опет мени лично фалило је нешто. Нешто није штимало. Чанак и ја се нисмо уклопили иако смо обојица мислили да ће то добро изгледати поготово јер је он пре тога за плејмјекера имао Николу Радичевића. Вероватно се нису поклопиле коцкице како је он мене тада видео. Није било ништа страшно и клуб се одлучио да завршницу плеј-офа игра без мене што је скроз коректно и нормално и ту се завршила епизода у Литванији.

ГЛАС: Потом сте прешли у Грчку. Каква искуства носите из те државе?

ПЕНО: Па занимљива лига. Исто пуно домаћих играча који знају где им је место и шта им је улога. Једноставно опет нека, нећу рећи несрећа, али клуб је без пара ушао из Друге лиге у Прву и направљена је јако лепа атмосфера. Довели смо Мирослава Радуљицу и стварно се направила породична атмосфера коју су они имали у Другој лиги и са којом су и ушли у Прву лигу. Нас двојица смо се ту лепо уклопили, а и Марко Луковић је био с нама. Лепо смо почели сезону и све је било како треба до доласка новог председника па се буџет подигао и за десет дана дошло је пет-шест нових играча, већином Американаца и ту је почео рингишпил. "Вртили" су се нови играчи на проби. То је једно ружно искуство које је требало да буде лепо. После тога је Радуљица завршио каријеру с тим што су га "исекли" идуће године. Човек је дошао ту, дао им је све, држао им је све, а они су одлучили да га "исеку".

ГЛАС: Радуљица је такође поријеклом из Шипова. Да ли је то први случај у историји кошарке да су два играча која вуку коријене из Шипова играла заједно на тако високом нивоу?

ПЕНО: Ха-ха-ха-ха... Врло могуће. Нисам сигуран, али могло би да буде тако. Два момка из Шипова играла су заједно и то у далекој Грчкој. Са Радуљицом је милина играти јер се знамо још из репрезентације. Након Марусија прешао сам у Миконос са којим сам покушао да уђем у Прву лигу, али се није остварило.

ГЛАС: Послије Грчке први пут сте заиграли у Србији и то 2024. године. Раднички Београд био је Ваш нови клуб?

ПЕНО: То се десило управо због тога што се десило у Литванији и Грчкој где сам видео да се кошарка мења и да на моју позицију стижу претежно скорери Американци и јефтини Американци што могу да слободно кажем и нико ми неће замерити, али је тако. Одлучио сам да немам шта да тражим у иностранству, нисам Американац, нисам скорер па ћу мало кући да будем као домаћи играч. Било је неких контаката са другим екипама, али позив Марка Болтића из Радничког ми је некако улио веру у праву кошарку, истинску здраву причу која се на крају испоставила тачном. Једна прелепа прича и надам се да се није завршила одласком Болтића, капитена Стојадиновића, као и да повреде неких битних играча који су то све саградили са Болтом неће то угрозити. Надам се да ћемо се једног дана сви вратити и драго ми је да Болта то изгурао, онако крвнички и оставио Раднички тамо где му је место, а то је међу пет најбољих екипа КЛС-а. Надам се да ће неко ко буде преузео наставити са добрим радом јер Раднички заслужују све најбоље.

ГЛАС: Затим сте из Србије отишли у Мексико гдје мало ко иде са ових простора. Зашто?

ПЕНО: Сезона у КЛС је завршена раније, био је април и што да не. Цели живот сам авантуриста и волим да путујем и било "ај да видим". Блиски исток ми није био занимљив колико Мексико тако да сам изабрао Средњу Америку уместо Блиског истока. Било је занимљиво. Друга нека димензија. Полуамериканизовано, рекреативно, полудивља кошарка, препуно Американаца, јефтиних и дивљих.

ГЛАС: Сезону сте започели у шпанској Мелиљи?

ПЕНО: Јесте, неки виши ниво у односу на неке претходне клубове. Друга шпанска лига је једна од најјачих других лига у Европи. Екипу Мелиље знам, знам лигу, играо сам је пет-шест година као клинац. Десила ми се мала несрећа на почетку сезоне у виду једне повреде и два месеца сам био у ауту. Екипа се лоше снашла и везала доста пораза. Када сам се вратио било је покушаја да "вадимо" сезону, али није ишло и само се у децембру договорили за растанак. Мени се мало ишли кући и нисам трпео то што се тамо дешавало. Испада да не трпим нигде ништа, али тако је, ха-ха-ха.

ГЛАС: Како је дошло до сарадње са Јахорином?

ПЕНО: Идеја је била врћање у Раднички и вратио сам се у Београд где сам тренирао са екипом. Био је договор да играм за њих до краја сезоне, али неки технички проблеми који напокон нису имали везе са мном (ха-ха-ха) и нисам ја одустао. Једноставно нисмо успели да се договоримо и морам да напоменем да није било проблема између мене и Радничког већ треће стране која није успела да се договори па сам остао без клуба. Затворило се доста тржишта, али у БиХ није. Амар Арсланагић је отишао и Јахорина се јавила. Мени је то било занимљиво знајући да су наши људи и доста наших играча је играло. Два-три позива сам обавио и све је било лако након једног разговора са тренером Васом Миловићем.

ГЛАС: Прошли сте све млађе селекције Србије и дебитовали за сениорску репрезентацију. Какав је то био осјећај?

ПЕНО: То је круна каријере за мене. Те млађе селекције, те припреме и тај пут до медаља то је нешто што остаје заувек као и пријатељства, кумства... Те неке медаље негде скупљају прашину, али мама је задужена да их чува, а мени у глави остају сви ти напорни тренинзи и одрицање као и то да ниједном нисам отишао на море током лета зарад те химне на крају или медаље за друго, треће место да би на крају доспео и до А селекције код Салета Ђорђевића. То је мени круна каријере. Тај осећај када излазиш на паркет се не може описати. То што играш пред својим људима за Србију то не може да се опише иако су то били само квалификациони прозори. Борили смо се за нешто.

ГЛАС: Ипак са "орловима" нисте отишли ни на једно велико такмичење. Сигурно остаје жал за тиме?

ПЕНО: Нисам. То је велика жал. То је живот, то је спорт. Повреда је дошла у том моменту када сам био у неком успону у Алби и баш добром ритму где је било сталног контакта са Салетом Ђорђевићем јер је он тада био у Бајерну. Чули смо се стално и могу да кажем да ме он међу првим људима позвао када сам се пробудио после операције. Имали смо тај контакт где ме планирао, али то је спорт, то је живот и идемо даље.

 

Порука младим играчима

ГЛАС: Шта бисте из ове перспективе поручили младим играчима?

ПЕНО: Вера у себе је најбитнија, труд и рад се кад-тад исплате. Не одустајте ако се не исплати одмах, као некима који су чекали резултат одмах после првог труда и рада. Кад-тад се негде нешто отвори и врати ти се. Значи без труда и рада не можеш очекивати да ће ти се вратити.

 

Каријера

Барселона 2013-2017

Барселона Б 2013-2016

Алба Берлин 2017-2021

Раста Вехта 2020-2021

Приенаи 2021

Билбао 2021-2022

Лиеткабелис 2022-2023

Маруси 2023

Миконос 2023-2024

Раднички Београд 2024

Тихуана 2025

Мелиља 2025-2026

Јахорина 2026-?

 

Успјеси и медаље

Са У 16 репрезентацијом Србије има бронзану медаљу из 2012. и сребро из 2013. године када је проглашен за најкориснијег играча такмичења. На Свјетском првенству за играче до 17 година био је трећи 2014. да би исте године био други на У18 Евробаскету. Са Албом је постао шампион њемачке у сезони 2019-20.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.