Stefan Peno za "Glas Srpske": Dres "orlova" kruna karijere

Kao grom iz vedra neba krajem februara ove godine odjeknula je vijest da je nekadašnji košarkaš Barselone, Albe i reprezentacije Srbije Stefan Peno potpisao ugovor o saradnji sa Jahorinom.

Fakti

• Sa 19 godina debitovao u Evroligi za Barselonu
• Dva igrača porijeklom iz Šipova zajedno igrali u grčkoj
• Teška povreda koljena obilježila karijeru
• Nastupao zajedno sa Raduljicom

 

Momak koji je rođen 1997. godine u Beogradu i igra na poziciji plejmejkera srpskoj javnosti najprije je poznat po činjenici da je sa 19 godina debitovao za slavnu Barselonu u Evroligi čime je postao jedan od najmlađih srpskih košarkaša u istoriji kojima je to pošlo za rukom. Ipak, bajka s početka karijere nije potrajala za Pena kojem je teška povreda koljena tokom 2019. godine skoro uništila karijeru. Nakon što se oporavio od povrede nastavio je sa igranjem, ali prema vlastitom priznanju više nije dostigao te visine.

Na početku intervjua za "Glas Srpske" otkrio je jednu zanimljivost. Iako je rođen u Beogradu od oca Srbina i majke iz Gvajane, koju je njegov otac upoznao dok je igrao košarku u Venecueli, Stefan je rekao da korijene vuče iz Republike Srpske, odnosno Šipova.

- Moji su iz Šipova, tačnije Čifluka. Bio sam tamo prošlo leto. Prelepa je priroda, planiram i ove godine da idem - izjavio je Peno.

GLAS: Otac Zoran je igrao košarku i vjerujem da ste gledajući njega počeli da igrate?

PENO: Jeste. Od malena košarkaška lopta bila je prisutna u kući i ja sam je "lupkao" i pravio džumbus pa je bilo 'ajde ti u salu da šutiraš umjesto da "lomiš" zidove po kući. Tako se prirodno, od malih nogu, razvila ta ljubav prema košarci.

GLAS: U redove Barselone prešli ste 2011. kada ste imali samo 14 godina što je bio veliki životni iskorak za Vas. Kako je to tada izgledalo?

PENO: Iznenada je bilo. Nisam mnogo razmišljao o tome. Jednostavno, jednom detetu koje se igralo košarke, išlo u školu, vodilo normalan život preko noći su se izdešavale te stvari kojima nisam mogao da kažem ne. Ideš da probaš i iskusiš sve to.

GLAS: Sa samo 19 godina debitovali ste za prvi tim Barselone u Evroligi tokom sezone 2016-17? Kako sada gledate na taj period karijere?

PENO: Bilo je nekako postepeno, ne mogu da kažem po planu. Opet, kažem bio sam dete koje se samo igralo košarke i grabilo svaku priliku koju je moglo. U jednom trenutku stigao je trener Jorgos Barcokas koji mi je verovao i koji me "bacio u vatru" tako da pored mog rada i truda on je zaslužan što sam debitovao.

GLAS: Kako je izgledala Vaša prva utakmica u Evroligi?

PENO: Bio sam mlad, pun energije, vatre, samopouzdanja... nisam imao neki strah osim da ne ispunim neke zadatke koje mi je trener tada dao. Oni su bili prosti, nije se mnogo očekivalo od jednog mladog igrača u Evroligi tako da on je meni to uprostio i ja sam to nekako odradio. Bilo je okej, lepo iskustvo i drago  mi je što sam to dotakao.

GLAS: Odlazak u Albu obilježila je prva velika povreda i pauza od čak 16 mjeseci?

PENO: To je život, to je sport. Bilo je prelepo tih godinu i po do te povrede. Taj skup igrača, ljudi u klubu, sve je bilo prelepo... gradili smo nešto, rasli svi zajedno uz trenera Aita do te povrede. Nakon toga usledio je dug oporavak. Pokušaj povratka na taj nivo, ali Alba je tada duboko zakoračila u Evroligu, ja izašao iz povrede pa sam poslat na pozjamicu u Vehtu. Ne mogu da kažem da nije bilo realno, ali oni su imali neku drugu ideju i tako se razvilo.

GLAS: Uslijedio je odlazak u Litvaniju gdje je košarka sport broj jedan?

PENO: Kod njih je košarka istorija i umetnost. Njima je košarka sve. Po radu i načinu shvatanja igre su veoma slični nama, ali sa sigurnošću mogu da kažem jer sam druga godina u regionu, da mnogo više poštuju svoje domaće igrači nego mi. To ih nekako drži jer izbacuju mlade igrače za Ritas, Žalgiris i reprezentaciju.

GLAS: Nakon toga uslijedio je novi odlazak u Španiju i Bilbao odnosno na domaći teren.

PENO: Ta epizoda u Litvaniji nakon Albe bila je kratka. Hteo sam minute i možda sam ishitreno doneo tu odluku. Bio sam mlad i neiskusan, iako sam mislio da sam iskusan, sa puno želje i energije da se dokažem. Malo je na moj ego udario trener Izrael Gonzalez tako što me nije puštao da igram za Albu iako sam mislio da sam zaslužio. Onda sam samo preko noći odlučio da odem u bilo koji klub koji traži igrača jer želim samo da igram. Otišao sam u Litvaniju, odigrao dvije utakmice i posle toga stigao u Bilbao. Bio je to neki domaći teren kojeg poznajem i bila je ideja da se samo pokažem jer ljudi nisu znali da li sam i dalje povređen jer nisam igrao. Ta Litvanija mi je pomogla da se vratim na neki nivo. U Bilbau bilo je lepih šest meseci. Ispunili smo cilj, zamalo ušli u plej-of, ja kao domaći igrač više sam došao da pomognem u odustvu Brazilca Rafe Luza, a poslije toga se povredio kapiten Rusel pa kad su se njih dvojica vratila pao sam u drugi plan što je i bilo normalno. Opet kažem, moj neki ego, luda mladost, mi nije dala mira i da budem normalan, da ćutim i borim se za minute već sam eto malo digao ruke. Tu se završila ta epizoda u Bilbau.

GLAS: Uslijedio je novi odlazak u Litvaniju, ovaj put u Lietkabelis kod srpskog trenera?

PENO: Trener Nenad Čanak me pozvao to leto i iskreno nisam očekivao poziv iz ekipe koja se takmičila u Evrokupu. On me iznenadio iako smo pre toga sarađivali u U20 reprezentaciji Srbije. Bilo je lepih sedam-osam meseci do početka plej-ofa litvanske lige. Ispunili smo cilj u Evrokupu, na jednu loptu smo bili od četvrtfinala Evrokupa, ali opet meni lično falilo je nešto. Nešto nije štimalo. Čanak i ja se nismo uklopili iako smo obojica mislili da će to dobro izgledati pogotovo jer je on pre toga za plejmjekera imao Nikolu Radičevića. Verovatno se nisu poklopile kockice kako je on mene tada video. Nije bilo ništa strašno i klub se odlučio da završnicu plej-ofa igra bez mene što je skroz korektno i normalno i tu se završila epizoda u Litvaniji.

GLAS: Potom ste prešli u Grčku. Kakva iskustva nosite iz te države?

PENO: Pa zanimljiva liga. Isto puno domaćih igrača koji znaju gde im je mesto i šta im je uloga. Jednostavno opet neka, neću reći nesreća, ali klub je bez para ušao iz Druge lige u Prvu i napravljena je jako lepa atmosfera. Doveli smo Miroslava Raduljicu i stvarno se napravila porodična atmosfera koju su oni imali u Drugoj ligi i sa kojom su i ušli u Prvu ligu. Nas dvojica smo se tu lepo uklopili, a i Marko Luković je bio s nama. Lepo smo počeli sezonu i sve je bilo kako treba do dolaska novog predsednika pa se budžet podigao i za deset dana došlo je pet-šest novih igrača, većinom Amerikanaca i tu je počeo ringišpil. "Vrtili" su se novi igrači na probi. To je jedno ružno iskustvo koje je trebalo da bude lepo. Posle toga je Raduljica završio karijeru s tim što su ga "isekli" iduće godine. Čovek je došao tu, dao im je sve, držao im je sve, a oni su odlučili da ga "iseku".

GLAS: Raduljica je takođe porijeklom iz Šipova. Da li je to prvi slučaj u istoriji košarke da su dva igrača koja vuku korijene iz Šipova igrala zajedno na tako visokom nivou?

PENO: Ha-ha-ha-ha... Vrlo moguće. Nisam siguran, ali moglo bi da bude tako. Dva momka iz Šipova igrala su zajedno i to u dalekoj Grčkoj. Sa Raduljicom je milina igrati jer se znamo još iz reprezentacije. Nakon Marusija prešao sam u Mikonos sa kojim sam pokušao da uđem u Prvu ligu, ali se nije ostvarilo.

GLAS: Poslije Grčke prvi put ste zaigrali u Srbiji i to 2024. godine. Radnički Beograd bio je Vaš novi klub?

PENO: To se desilo upravo zbog toga što se desilo u Litvaniji i Grčkoj gde sam video da se košarka menja i da na moju poziciju stižu pretežno skoreri Amerikanci i jeftini Amerikanci što mogu da slobodno kažem i niko mi neće zameriti, ali je tako. Odlučio sam da nemam šta da tražim u inostranstvu, nisam Amerikanac, nisam skorer pa ću malo kući da budem kao domaći igrač. Bilo je nekih kontakata sa drugim ekipama, ali poziv Marka Boltića iz Radničkog mi je nekako ulio veru u pravu košarku, istinsku zdravu priču koja se na kraju ispostavila tačnom. Jedna prelepa priča i nadam se da se nije završila odlaskom Boltića, kapitena Stojadinovića, kao i da povrede nekih bitnih igrača koji su to sve sagradili sa Boltom neće to ugroziti. Nadam se da ćemo se jednog dana svi vratiti i drago mi je da Bolta to izgurao, onako krvnički i ostavio Radnički tamo gde mu je mesto, a to je među pet najboljih ekipa KLS-a. Nadam se da će neko ko bude preuzeo nastaviti sa dobrim radom jer Radnički zaslužuju sve najbolje.

GLAS: Zatim ste iz Srbije otišli u Meksiko gdje malo ko ide sa ovih prostora. Zašto?

PENO: Sezona u KLS je završena ranije, bio je april i što da ne. Celi život sam avanturista i volim da putujem i bilo "aj da vidim". Bliski istok mi nije bio zanimljiv koliko Meksiko tako da sam izabrao Srednju Ameriku umesto Bliskog istoka. Bilo je zanimljivo. Druga neka dimenzija. Poluamerikanizovano, rekreativno, poludivlja košarka, prepuno Amerikanaca, jeftinih i divljih.

GLAS: Sezonu ste započeli u španskoj Melilji?

PENO: Jeste, neki viši nivo u odnosu na neke prethodne klubove. Druga španska liga je jedna od najjačih drugih liga u Evropi. Ekipu Melilje znam, znam ligu, igrao sam je pet-šest godina kao klinac. Desila mi se mala nesreća na početku sezone u vidu jedne povrede i dva meseca sam bio u autu. Ekipa se loše snašla i vezala dosta poraza. Kada sam se vratio bilo je pokušaja da "vadimo" sezonu, ali nije išlo i samo se u decembru dogovorili za rastanak. Meni se malo išli kući i nisam trpeo to što se tamo dešavalo. Ispada da ne trpim nigde ništa, ali tako je, ha-ha-ha.

GLAS: Kako je došlo do saradnje sa Jahorinom?

PENO: Ideja je bila vrćanje u Radnički i vratio sam se u Beograd gde sam trenirao sa ekipom. Bio je dogovor da igram za njih do kraja sezone, ali neki tehnički problemi koji napokon nisu imali veze sa mnom (ha-ha-ha) i nisam ja odustao. Jednostavno nismo uspeli da se dogovorimo i moram da napomenem da nije bilo problema između mene i Radničkog već treće strane koja nije uspela da se dogovori pa sam ostao bez kluba. Zatvorilo se dosta tržišta, ali u BiH nije. Amar Arslanagić je otišao i Jahorina se javila. Meni je to bilo zanimljivo znajući da su naši ljudi i dosta naših igrača je igralo. Dva-tri poziva sam obavio i sve je bilo lako nakon jednog razgovora sa trenerom Vasom Milovićem.

GLAS: Prošli ste sve mlađe selekcije Srbije i debitovali za seniorsku reprezentaciju. Kakav je to bio osjećaj?

PENO: To je kruna karijere za mene. Te mlađe selekcije, te pripreme i taj put do medalja to je nešto što ostaje zauvek kao i prijateljstva, kumstva... Te neke medalje negde skupljaju prašinu, ali mama je zadužena da ih čuva, a meni u glavi ostaju svi ti naporni treninzi i odricanje kao i to da nijednom nisam otišao na more tokom leta zarad te himne na kraju ili medalje za drugo, treće mesto da bi na kraju dospeo i do A selekcije kod Saleta Đorđevića. To je meni kruna karijere. Taj osećaj kada izlaziš na parket se ne može opisati. To što igraš pred svojim ljudima za Srbiju to ne može da se opiše iako su to bili samo kvalifikacioni prozori. Borili smo se za nešto.

GLAS: Ipak sa "orlovima" niste otišli ni na jedno veliko takmičenje. Sigurno ostaje žal za time?

PENO: Nisam. To je velika žal. To je život, to je sport. Povreda je došla u tom momentu kada sam bio u nekom usponu u Albi i baš dobrom ritmu gde je bilo stalnog kontakta sa Saletom Đorđevićem jer je on tada bio u Bajernu. Čuli smo se stalno i mogu da kažem da me on među prvim ljudima pozvao kada sam se probudio posle operacije. Imali smo taj kontakt gde me planirao, ali to je sport, to je život i idemo dalje.

 

Poruka mladim igračima

GLAS: Šta biste iz ove perspektive poručili mladim igračima?

PENO: Vera u sebe je najbitnija, trud i rad se kad-tad isplate. Ne odustajte ako se ne isplati odmah, kao nekima koji su čekali rezultat odmah posle prvog truda i rada. Kad-tad se negde nešto otvori i vrati ti se. Znači bez truda i rada ne možeš očekivati da će ti se vratiti.

 

Karijera

Barselona 2013-2017

Barselona B 2013-2016

Alba Berlin 2017-2021

Rasta Vehta 2020-2021

Prienai 2021

Bilbao 2021-2022

Lietkabelis 2022-2023

Marusi 2023

Mikonos 2023-2024

Radnički Beograd 2024

Tihuana 2025

Melilja 2025-2026

Jahorina 2026-?

 

Uspjesi i medalje

Sa U 16 reprezentacijom Srbije ima bronzanu medalju iz 2012. i srebro iz 2013. godine kada je proglašen za najkorisnijeg igrača takmičenja. Na Svjetskom prvenstvu za igrače do 17 godina bio je treći 2014. da bi iste godine bio drugi na U18 Evrobasketu. Sa Albom je postao šampion njemačke u sezoni 2019-20.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.