Сергеј Моња и Виктор Хријапа о детаљима из богате каријере: Нико као Милош Теодосић

БАЊАЛУКА – Кошаркашки "Турнир пријатељства У16" почео је у Бањалуци. Поред домаће селекције Републике Српске, те У15 и у 16 репрезентација Србије гости града на Врбасу су и млади играчи Русије до 16 година. Делегацију "зборнаје" предводе Сергеј Моња и Виктор Хријапа.

Моња је данас на позицији директора репрезентација у Кошаркашкој федерацији Русије, док је Хријапа први асистент свог некадашњег дугогодишњег репрезентативног саиграча.

Обојица добро расположени причали су о својим искуствима са српским играчима и тренерима, фасцинирани су Николом Јокићем, а нису заборавили ни чувени поход на европску круну са "зборнајом" 2007. године. За почетак су истакли да је иза њих дуг пут до Бањалуке, али да је вриједило доћи у Српску, јер су сјајно примљени овдје.

- Иза нас је дуг пут, скоро 24 часа смо путовали. Из Москве смо летјели у Истанбул, одатле у Београд, па из Београда пет часова аутобусом до Бањалуке. Али вриједило је, имали смо јак разлог и није нам тешко пало. Важна је кошарка и повезивање – истакао је Хријапа.

Данас када се каже кошарка сви помисле на Николу Јокића, који доминира у НБА лиги. У најелитнијем такмичењу играли су и Моња (Портланд и Сакраменто) и Хријапа (Портланд и Чикаго)

- Ја сам играо једну годину тамо, Виктор пет, шест година. Гледамо Јокића, невјероватан је. Потезима мало подсјећа на Арвидаса Сабониса. Када сам био млад имао сам прилику да гледам Сабониса како игра. Али Јокић може све, погађа за три, скаче, тим чини тим бољим. Има сјајан осјећај за игру – истакао је Моња.

Исто мисли и Хријапа.

- Сјајан играч. Учи кошарци тамо велике момке, игра се кошарке. Свестран је.  Дошао је млад тамо и напредовао је, сад је на врхунцу, али почео је овдје. Овдје је научио кошарку и желим му све најбоље у будућности – истакао је Хријапа.

Виктор је играо са Милошом Теодосићем, Ненадом Крстићем. Изузетно цијени српске играче.

- Лако их је било разумјети и лако је са њима играти кошарку, јер су Срби и Руси доста слични. Брже се разумијемо, лакше него са играчима из остатка свијета. Сличног смо менталитета Срби и ми. Као браћа смо. Задовољство је играти са Србима. Што се Милоша тиче, он је уникат. Лако је када имаш таквог плејмејкера уз себе. Моје је само да се отворим, будем слободан и спреман и Милош ће ме наћи са својим додавањем. У модерној кошарци нема играча који слични њему – рекао је Хријапа. 

Моња истиче сарадњу коју има са Ненадом Крстићем.

- Крстић је сад у КСС. На вези смо. Прошлог љета смо преко њега договорили много утакмица против српских селекција. Хвала му још једном на томе – нагласио је Моња, а добро памти и српске тренере:

- Када сам играо у Саратову, тренер ми је био Бошко Ђокић. Мој први српски тренер. Памтим га по добром. Научио је мене и моје саиграче многим цакама у игри у одбрани, нападу...Многим стварима. Када сам прешао у ЦСКА сарађивао сам са Душаном Ивковићем, три године, Виктор двије. За нас је он донио нешто ново. Учио нас је дисциплини, побољшао нам је игру у одбрани. Ивковић ми је то усавршио. Пешић је одличан тренер било је то незаборавно искуство у Динаму. Ивановић је велики радник, ташки су тренинзи – открио је Моња.

Надовезао се и Хријапа.

- Дуда је био кошаркашки филозоф, он нас није учио само кошарци, већ и животу. Показао нам је зашто неке ствари радимо, како да се крећемо...Дигао нас је на виши ниво, а ми смо били млади момци који смо хтјели да учимо. Фантастично искуство – истакао је Хријапа.

Моња и Хријапа били су дио руске селекције која је у Шпанији 2007. преко домаћина дошла до титуле првака Европе.

- Играли смо против фаворизованог ривала. Браћа Гасол, Наваро, Руди, Љуљ...сви су били у тиму. Сећам се да смо губили 18 разлике на полувремену. У другом дијелу смо одиграли сјајно, Виктор и Андреј Кириленко одрадили су велики посао. Холденов шут за побједу је био невјероватан. Шпанци су имали посљедњи напад, Пау Гасол је покушао шутирати преко мене. Ишао сам да га блокирам, бојао сам се фаула, али сам помјерио руку. Нисам хтио судији дати шансу да ми свирне фазул. Један од најбољих момената у мојој каријери и мом животу – закључио је Моња.

Браћа

Старији брат Виктора Хријапе, Николај играо је за Украјину. Дијелили су мегдан на репрезентативном нивоу, а заједно су, на почетку каријере играли у Автодору.

- Двапут смо у дресу репрезентација играли један против другог. Два пута смо играли један против другог у финалу руске лиге. Играо сам за ЦСКА, Николај за Уникс. Када су родитељи дошли да гледају меч. Били су нервозни. Два брата играју један против другог. Нису знали за кога да навијају. Међутим, ја сам увијек знао рећи: "Мама, не брини донијећемо двије медаље у породицу. Злато и сребро, није важно ко ће које". Наравно да је битно, јер увијек играм да побиједим – рекао је Виктор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.