Саша Чађо за "Глас": Нисам очекивала да ћу одиграти 100 мечева за Србију

Кошаркашице Србије избориле су учешће на Европском првенству, а крај квалификација обиљежио је и 100. наступ Саше Чађо у дресу са националним грбом.

Кошаркашица из Бањалуке годинама је неизоставни члан селекције коју са клупе предводи Марина Маљковић и једна је од ријетких која је стигла до тог импресивног броја. Урамљен дрес са бројем 100 додијељен јој је пред утакмицу петог кола са Сјеверном Македонијом (105:60), а управо је Саша убацила 100. поен за своју екипу на овом мечу. У тих стотину мечева стало је много тога. Било је неких тешких пораза, али много више славља и радости, о чему свједоче двије златне медаље са европских првенстава, као и бронза са шампионата Старог континента, док посебно мјесто заузима бронза са Олимпијских игара у Рио де Жанеиру. Како је све било Саша је описала у интервју за "Глас Српске".

- Прије почетка утакмице тим менаџер Илија Ковачић рекао ми је да имају изненађење за мене и да ће ми уручити урамљен дрес са бројем 100 поводом мог стотог наступа за репрезентацију Србије. У први мах мислила сам да се шали са мном, али када сам видјела да је озбиљан, сузе су ми саме кренуле... Реално, мислила сам "ко то још броји", али ето има људи који воде бригу о тим детаљима. Било је баш преемотивно, јер је то била прва утакмица након повреде коју сам добила на Олимпијским играма. Баш сам била срећна и лијепо од њих што су се сјетили да обиљеже тај јубилеј. Сто утакмица. Нисам могла да вјерујем у тај број. Баш је било невјероватно. Мало ко је добацио до тог броја. Уз мене у репрезентацији то је још учинила Невена Јовановић, јер смо скоро сваку годину биле у националном тиму - изјавила је Чађо.

ГЛАС: Да ли сте очекивали да ћете одиграти 100 утакмица за репрезентацију?

ЧАЂО: Не. Никада. Уопште нисам размишљала ни бројала одигране утакмице па ми то дјелује сасвим нестварно. Понекад размишљам: "Боже, да ли је могуће да сам одиграла толико утакмица". Накупило се свега током година. И не размишљаш о бројевима, већ само играш, мада је то стварно један лијеп број.

ГЛАС: Сјећате ли се прве утакмице у дресу Србије?

ЧАЂО: Не. Ха-ха-ха-ха. Али, знам да се мој тата сјећа те прве утакмице. Ја не. Заиста се не сјећам, али сам сигурно била доста нервозна зато што је прва. Као што сам била и за 100. утакмицу. Баш на том мечу Марта Јовановић је први пут ушла међу 12 и каже она мени: "О боже Саша, мени прва, а теби 101, ха-ха-ха". Онда смо се сви томе смијали. Она има само 21 годину и практично је на почетку каријере.

ГЛАС: Гдје сте налазили енергију за 100 утакмица до сада, јер је свака била посебна за себе?

ЧАЂО: Играти за репрезентацију је нешто сасвим посебно. За репрезентацију не треба мотив, ту идеш главом кроз зид. Баш сам недавно била у ФИБА кући кошарке у Женеви, а пошто сам наступала за јуниорке БиХ, они имају записано да сам у националном тиму од 2005. године. Значи, сада је тачно 20 година од када играм европска такмичења, као и репрезентативна. Округло 20 година. Не знам ни сама одакле ми снага за све то. Некако се изгања кад се воли.

ГЛАС: Ваш 100. наступ обиљежио је и званични опроштај Невене Јовановић, Тијане Ајдуковић Анђушић и Тине Крајишник.

ЧАЂО: Оне су се опростиле већ на Олимпијским играма. На тој посљедњој утакмици у Паризу осјетиле су да је већ доста, а ја сам у договору са селекторком остала да помогнем дјевојкама да изборе још једно Европско првенство и то је био мој главни циљ. Успјели смо то да урадимо. Изборено је још једно ЕП, које је на љето ове године.

ГЛАС: Наступ на ЕП сте избориле са учинком 5-1. Колико сте задовољне игром?

ЧАЂО: Једини пораз био је против Португалије у посљедњем колу и некако је можда боље да се сада десио него касније. Португалија се тим тријумфом први пут успјела квалификовати на ЕП, јер до сада никада није била. Колико ми је криво што смо изгубили толико ми је и драго што ће оне видјети шта је ЕП и  доживјети га из прве руке, јер је то једно лијепо такмичење. Био је то пораз који није болио и није био од неког значаја, јер смо већ прије тога избориле наступ. Путовале смо цијелу ноћ, играле смо утакмицупа смо се одмах затим враћале. Иде крај сезоне, дјевојке су већ помало уморне, мало смо се "истумбали" до тамо, али добро, идемо даље.

ГЛАС: Жријеб група за противника вам је донио Словенију, Италију и Литванију. Колико сте задовољни противницима?

ЧАЂО: Није лоше, али није ни добро. Пред нама је Европско првенство, а дошло је до велике смјене генерација. Мислим да ове дјевојке могу много, али морају да поставе темеље екипе и да се почну борити саме за себе, без мене и ИвонАндерсон. Вријеме је да нађу начин на који ће функционисати, без обзира на то да ли се с друге стране налази Словенија, Литванија или Италија... Сваки противник је тежак. Моја генерација је знала да без везе изгуби утакмице на почетку и саме себи направимо велики стрес па касније добијемо тежу утакмицу. На ЕП нема правила. Кога год да добијеш знаш да ће кренути жестоко на тебе, то јест на нас, јер смо ми Србија, која 15 година побјеђује све. Дјевојке ће морати саме да створе свој пут и неће моћи чекати да то неко уради за њих. Биле смо ту и помогле смо им да оду на још једно ЕП, мада искрено размишљам да престанем да играм. Да ли ће то бити ово љето или наредно, видјећемо... Мислим да је вријеме да неко други заузме моје мјесто, ипак сам ја ту 20 година и неко млађи треба да добије шансу да настави градити то што смо ми градили 20 година те да једноставно задржи српску кошарку на том виском свјетском нивоу, јер смо ми много труда уложили да будемо ту.

ГЛАС: Да ли ова Ваша изјава значи да се повлачите из репрезентације и да више нећете играти за њу?

ЧАЂО: Чекам тај неки коначан договор, али кад мало погледам уназад, мислим да сам дала све од себе. На ту одлуку доста утиче и моје кољено, које је три пута оперисано. На посљедњем систематском прегледу љекар ме је питао да ли планирам нормално да живим још 40 година? Одговорила сам да планирам, а он ми је рекао да размислим и да смањим физичку активност, односно да на вријеме престанем и сачувам кољено колико још могу. Када сам почела да тренирам узор ми је била Дијана Таурази, јер је шутер као и ја. Она је старија од мене пет-шест година и сада је престала да игра па ми је било смијешно што и ја размишљам да престанем да играм. Можда ово и није добар тајминг за то, јер не могу да се пензионишем кад и она, ха-ха-ха. Видјећемо. Још је све отворено.

ГЛАС: Колико сте близу одлуке о повлачењу?

ЧАЂО: Не волим да кажем да ништа није немогуће. Нико ни за мене није могао да каже да ћу три пута отићи на Олимпијске игре па сам отишла. Не волим када нам неко говори шта можемо,а шта не можемо. Још се не зна да ли ће Марина Маљковић остати селектор, јер ништа није званично. Чекамо ту одлуку па ћемо видјети шта ће бити даље. Најважније је да су квалификације успјешно окончане, да је ЕП ту и да се прави план припрема.

ГЛАС: ЕП ће први пут бити одржано у четири различите државе. Да ли Вам се свиђа та идеја?

ЧАЂО: Искрено мени се то нимало не свиђа. Атмосфера на ЕП увијек је била феноменална, јер су све екипе на истом мјесту па је самим тим лакше и за навијаче, али и за нас, јер је мање путовања и мање мијењања дворана. Видјећемо како ће функционисати, али знам да је свим играчицама удобније када смо на једном мјесту и када дођемо неколико дана раније, спремимо се на том терену и играмо на том терену. Лакше се навикнемо него кадамијењамо средине.

ГЛАС: Шта Вас нове дјевојке питају као најискуснију чланицу репрезентације?

ЧАЂО: Има свакаквих питања, али се у суштини доста разликујемо у начину размишљања. Оне су у неком другом систему, док смо ми биле у неком другом када смо одрастале. Велика је разлика у психи. Имају енергију и знање и мислим да Марина и дан-данас тако бира тим, односно на основу тога колико си посвећен, дисциплинован и колико енергије уносиш у екипу.

ГЛАС: Немате клуб. Зашто?

ЧАЂО: Кољено сам увијек чувала за репрезентацију и играње преко љета, јер сви знамо какве су Маринине припреме, луде и незаборавне, ха-ха-ха. Мото нам је: "Ко преживи причаће". Те припреме дају резултат. Ћутимо, радимо и вјерујемо у њен систем рада и на крају увијек испадне нешто добро.

ГЛАС: Чиме се бавите када не тренирате индивидуално?

ЧАЂО: Посвећена сам дјечијем вртићу који држи моја сестра Вера, гдје са њом раде Дајана и Сузана па доста времена проводим са дјецом. Од њих највише учим, као и од Вере најстрожег васпитача, ха-ха-ха.

Покрет "Марина Маљковић"

ГЛАС: Веома сте активни у Покрету за женску кошарку "Марина Маљковић". Како то функционише?

ЧАЂО: Имамо тренинге у Основној школи "Бранко Радичевић", на Лаушу, у Пискавици, а проширили смо се и на Бијељину. Полако се ширимо у већа мјеста гдје наилазимо на лијеп одговор људи који су заинтересовани да буду дио тога. Тренере пажљиво бирамо, јер не желимо да баш свако буде дио система, него људи који су заинтересовани да се посвете дјеци и на основу тога их укључујемо. Обезбиједимо им средства да дјеца тренирају и они то полако воде. Велика је заинтересованост, јер не постоји ниједан друга физичка активност гдје дјеца добију све бесплатно, од термина, опреме лопти и квалитетних тренера.

Воле утакмице

ГЛАС: Шта највише радите на тренинзима са дјецом?

ЧАЂО: Дјевојчице много воле да се сликају са мојом олимпијском медаљом и када их питамо који им је омиљени играч кажу Саша Чађо, ха-ха-ха... јер нису чуле за неке друге. Воле физичку активност, а утакмице највише. Оне никад не би тренирале, већ би само играле утакмице. Сваки дан када дођемо не питају ме шта ћемо тренирати, већ хоћемо ли играти пет на пет. И онда им морам објаснити да се не може играти сваки дан, већ да се мора тренирати па онда играти. Ипак, радује ме та њихова енергија и жеља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.