"Празан период" током љета штети кошаркашима

БАЊАЛУКА - Пауза у свим кошаркашким шампионатима широм Европе у пуном је јеку и клубови је користе да формирају екипе јер почетак нове сезоне само што није.

Посебно упечатљива је пауза у БиХ која је званично започела 1. јуна, само дан након што је Игокеа постала шампион побиједивши Босну у финалу плеј-офа. Сви остали клубови су и прије тог датума "распустили" екипе, јер више нису имали утакмица што је значило да играчи више немају свакодневне тренинге.

Током лигашког дијела Лиге БиХ одиграно је 26 кола, а посљедње је било на распореду 19. априла. Након тог кола Орловик, Јахорина, Славија, Раднички, Промо, Младост, Мостар, Спарс и Посушје престали су са радом. Босна је одиграла још четири утакмице, не рачунајући АБА 2 лигу, Леотар и Слобода су одиграли још шест, а Борац и Широки по десет утакмица. Требињци и Тузлаци су на паузи од средине маја, а Бањалучани и Широкобријежани од краја маја. Недостатак тих тренинга погађа све играче, јер пауза од неколико мјесеци никоме не прија, а највише недостаје младим кошаркашима. Дуга пауза на њима оставља велики траг, јер немају континуитет у развоју. Неки од њих престану да се баве спортом и пронађу посао, јер током тих мјесеци не примају плату од клуба, а немају уштеђевину да могу нормално живјети. Тога су свјесни и тренери екипа из Лиге БиХ, али те ствари су ван њихових моћи и надлежности. У анализи стања изнијели су своја мишљења за "Глас Српске".

- Кошарка је у великом проблему током маја, јуна, јула па чак и августа када смо сви ми из, условно речено, мањих клубова без посла. У фудбалским такмичењима је другачија ситуација. Чак и у нижим лигама пауза траје двије-три седмице можда мјесец након чега све креће даље. Сви се одморе у том периоду и крећу са даљим радом док у кошарци није тако. Током љета ми једноставно заборавимо на такмичење и када је завршила сезона. Нема правог рада током љета и сви играчи, поготово они млади највише губе. Њима требају тренинзи и утакмице да се развијају, а већина њих током љета стагнира па чак и пропада. Играче је тешко ангажовати у првом мјесецу након краја сезоне, јер сви чекају боље ангажмане па су многима руке везане и по том питању те екипе крећу да склапају поприлично касно, а онда је питање могу ли се уиграти у том периоду - изјавио је тренер Младости из Мркоњић Града Синиша Јовановић.

Прослављени кошаркаш Драгољуб Видачић, који је својевремено наступао за Црвену звезду и Партизан, сматра да су мали број утакмица и дугачак прелазни рок важан сегмент у развоју сваког играча.

- Младом играчу важан је број одиграних утакмица и сматрам да је 50 мечева у току једне сезоне сасвим довољно, а да не буде угрожено здравље. Клубови из БиХ не одиграју тај број утакмица, већ неких 35 до 40, поједини чак и мање, па самим тим и развој играча није оптималан. Како надокнадити ту разлику, не знам, а индивидуални тренинг не може да замијени тимски. Код нас прво крене да се прича о новцу који је највећи проблем мада би га требало наћи, јер спорт није нешто безначајно већ дио културе сваког народа. Он је за нијансу испред осталих дешавања и требало би улагати у њега јер се врати на вишеструке начине. Чини ми се да појединци и институције нису спремни да улажу док не виде да су најбољи у нечему, а кад дође до тога онда би сви да буду ту. Тренутно, кошарка у БиХ не може да прати ни Црну Гору по улагању, а камоли неку богатију државу. Треба кренути са улагањем и то много озбиљнијим. Све дворане су из предратних времена, оне које су реновиране имају боље услове и тамо се постижу бољи резултати па ће им доћи и бољи играчи - истакао је Видачић.

Тренер Јахорине Милош Обреновић дужи низ година радио је у омладинским селекцијама Србије па је добро упознат са овим проблемом.

- То је велики проблем за играче из БиХ као и Србије одакле долазим. Проблем је тај што 90 одсто клубова завршава са радом одмах на крају сезоне и не постоји тај прелазни период који је најбитнији за младе играче да се подигну на виши ниво, да се унапреде у техничко-тактичком смислу као и физичком. Клубови функционишу седам-осам месеци, а онда три-четири месеца уопште не функционишу. Млади играчи током лета играју баскет 3х3 и сами се сналазе, сами тренирају не знам под чијим надзором и искуство ми каже да у 90 одсто случајева они почетком идуће сезоне буду на истом нивоу као што су били на крају прошле сезоне и немају никаквог напретка - навео је Обреновић.

Он је изнио један приједлог за период између двије сезоне.

- Проблем дуге паузе треба да буде решен систематски. Не само од клуба до клуба већ на нивоу министарства или државе који морају "натерати" клубове да раде када нема такмичења. Кошаркаши обично потписују уговоре на осам плус један месец док сам заговорник да домаћи играчи добију ангажман на 11 месеци. Онда би они после завршетка сезоне имали паузу од десетак дана па би тренирали два месеца, потом отишли на нову паузу од две-три седмице након које би почели припреме. Верујем да би сви били бар 20-30 одсто бољи на почетку сезоне него што су били на крају прошле. Тренери би такође требало да буду плаћени па да раде и брину о њима. Све то би требало да буде решено систематски, јер то је будућност кошарке. У овим лигама чуче неки нови репрезентативци и не треба да чекамо Евролигу да нам помогне, већ сами у раном периоду треба да избрусимо дијаманте - поручио је Обреновић.

С друге стране кормилар Славије Срђан Станић разумије клубове који бране своје интересе.

- Пауза јесте дуга, али је реална. Причам са другим људима који воде клубове и они кажу да је постало бесмислено радити и држати играче на тренингу, јер дугорочно немаш користи од њих. Играчи мијењају клубове скоро сваке сезоне и никад не знаш који од њих ће остати код тебе. Клуб би у том "празном" периоду имао обавезу плаћања играча, али ту нема никаквог интереса, јер је то једносмјерна улица. Рецимо, формираш младог играча којег си плаћао током љета, а он онда оде у бољи клуб док теби ништа не остане чак ни обештећење за уложени рад. Клубу то представља трошак који не може да врати - изјавио је Станић.

Индивидуални тренинзи

Један дио кошаркаша током љета тренира индивидуално мада нису сви у могућности да плате тренере да са њима раде корекције у игри. Млади играчи обично немају довољно новца да финансирају све што им је потребно па се сналазе на различите начине да би направили искорак и сачували форму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.