Исповијест бившег кошаркашког аса Бранислава Прелевића за "Глас": Репрезентација болна тема

Бранислав Бане Прелевић је човјек чије име заузима посебно мјесто у историји ПАОК-а, односно грчке кошарке, али и Црвене звезде.

Факти

• Икона ПАОК-а, освједочени Звјездаш
• Данас ради као дипломата

 

Некадашњи ас "црвено-бијелих", касније капитен, лидер, предсједник и један од симбола клуба из Солуна, данас обавља функцију замјеника гувернера централне Македоније задуженог за питања међународне економске сарадње.

Иако је одавно завршио играчку каријеру, спорт је и даље неизоставан дио његовог живота, а у разговору за "Глас Српске" говорио о данашњој кошарци, ПАОК-у, Евролиги, репрезентацији, Душану Ивковићу, Црвеној звезди, као и о својој књизи "Моћ пораза“. Национални тим је посебна, помало болна тема убојитог шутера. Прича иде овако, те 1992. године репрезентација Југославије припремала се за Олимпијске игре у Барселони. Тадашњи селектор Дуда Ивковић чак је Прелевића уигравао као члана стартне петорке. Међутим, међународна заједница увела је санкције Савезној републици Југославији и екипним спортовима био је забрањен наступ на Играма.

- Душан Ивковић ми је био тренер и у ПАОК-у тада. Он нам је и саопштио да нећемо ићи на Олимпијске игре. Сећам се да смо били у Француској на неком турниру када нам је то речено, само су нам поручили да ћемо добити карте за повратак, свако на своју страну. Ћерке су ми тада биле мале и оне су биле моја утеха, имао сам доста времена да проведем са њима. Али, свакако да је то био један од најтежих тренутака моје спортске каријере. Имали смо велике амбиције, знали смо да можемо да играмо са "дрим тимом". Имали смо одличну екипу, али то су неке ствари против којих не можеш да се бориш, не можеш ништа да урадиш. Само се помириш са судбином и ништа више. Наш први циљ, да смо отишли на Игре, био је да прођемо групну фазу, за шта смо имали квалитет, наравно, али највећи мотив нам је био да изађемо на мегдан Американцима. Нажалост, никад није дошло до тог меча, сам кошаркашки турнир на ОИ сам гледао, било ми је тешко, али то су неки моменти у животу када научиш да постоје неке ствари које не можеш да промениш. Прихватиш их онакве какве су и идеш даље - у даху је испричао Прелевић.

ГЛАС: А шта се десило 1995, нисте били дио тима који је играо на Европском првенству у Грчкој, иако сте били у "пику" каријере?

ПРЕЛЕВИЋ: Једноставно нисам добио позив. Појавили су се неки нови клинци. Тешко је да будеш дебитант са 29 година. Није сада ни битно. Све је део спорта, ништа ту нема лично. Првенство сам гледао уживо, у дворани, у Атини. Никад после нисам ни питао Дуду зашто нисам био у екипи. Последњи пут сам се с Дудом видео када сам био председник ПАОК-а, када смо славили 90. рођендан клуба, пре десет година тачно. Позвали смо га да буде наш гост у Солуну. Са њим је увек било интересантно разговарати.

ГЛАС: Имате ли неку анегдоту са Дудом Ивковићем које се увијек радо сјетите?

ПРЕЛЕВИЋ: Наравно. Управо на тој прослави сам га питао једну ствар. Пазите сад, играли смо утакмицу и губили смо десет разлике минут прије краја. Он је позвао тајм-аут и рекао: "Нема проблема, добијамо, урадите то, то, то и то.“ Урадили смо све што је тражио и стварно смо добили утакмицу. Никад после ми није било јасно како се то десило. Сетио сам се тога пре десет година и питао га сећа ли се те утакмице, како је могао бити толико сигуран. Само се насмејао и рекао: "Морао сам да вам покажем да верујем, да бисте и ви поверовали". То је био Дуда. Један од првих тренера који се бавио психологијом играча.

ГЛАС: Кад смо код ПАОК-а, како Вам дјелује ово што се сада дешава у вези са клубом, нови је тренер Андреа Тринкијери, доста "звучних" имена је стигло, Чеди Осман, између осталих?

ПРЕЛЕВИЋ: У професионалном спорту постоји једно правило. Новац сам по себи не гарантује резултате, али ако га немате, сигурно их нећете ни остварити. ПАОК је добио новог власника који има и амбицију и финансијску снагу. Одмах се подигао спортски ниво и прави се екипа која има озбиљне циљеве. Од 1988. године практично сам стално у клубу. Био сам играч, капитен, функционер, председник… Данас сам пријатељ клуба. ПАОК је дио моје свакодневнице и природно је да сам и даље у контакту са људима који га воде.

ГЛАС: Дјелује да сте у правом моменту отишли у Грчку, када је у тој земљи кренула тотална експанзија кошарке.

ПРЕЛЕВИЋ: Репрезентација Грчке је 1987. године постала шампион Европе и то је покренуло праву експлозију интересовања за кошарку. Почетком деведесетих грчка лига била је најјача у Европи. То је била једина земља у којој је кошарка била популарнија од фудбала. Играчи су били полу-богови. Данас многи мисле да су Олимпијакос и Панатинаикос одувек били доминантни, али крајем осамдесетих и почетком деведесетих главни ривали били су ПАОК и Арис. У том периоду навијачи атинских клубова су, поред својих тимова, навијали и за ПАОК или за Арис. То је било невероватно, тада су финала, неких пет сезона, била у знаку солунских тимова. Клубови из Атине су почели да се дижу од 1992. То је било невероватно време и велико искуство.

Бањалука

ГЛАС: Какве успомене Вас вежу за Бањалуку, да ли сте некад играли неку утакмицу у граду на Врбасу?

ПРЕЛЕВИЋ: Никада нисам играо у Бањалуци, али сам много пута долазио пословно, преко Грчко-српске привредне коморе. Имамо одличну сарадњу са Привредном комором Републике Српске, са председником Гораном Рачићем, који је велики "партизановац". Често разговарамо о Звезди и Партизану. Увек се лепо осјећам у Бањалуци, која је диван град, са посебном енергијом и сваки долазак представља ми велико задовољство.

ГЛАС: Велике су то битке биле против Ариса, ако се не варам, Ви сте имали и један мањи сукоб са Никосом Галисом?

ПРЕЛЕВИЋ: Да, то је било после утакмице, после једног финала. Било је у афекту, под дејством адреналина, али кратко је трајало. Од тада смо баш у добрим односима, и дан данас. Ценим Никоса, од њега је све кренуло.

ГЛАС: Јесте ли и Ви, као и већина наших играча, узели грчко презиме када сте отишли доље?

ПРЕЛЕВИЋ: Не. Крајем осамдесетих је постојао закон у Грчкој по којем, ако до трећег колена имаш неког у породици ко је Грк, добијаш право да доле играш као домаћи играч. Мени је прадеда по мајци Грк. И дан данас имам рођаке овде, из једног села које се зове Ратира, и од тада одржавамо контакте. Чак је доста тимова судским путем покушало да ми оспори то држављанство, али постојали су докази и остала ми је дозвола. Али у европским куповима сам играо као странац дуго година. Тај закон је један од оних који је Грцима помогао у тој експанзији кошарке. То је било доба Грко-Американаца. Сви који су имали порекло, играли су као домаћи играчи.

ГЛАС: Касније сте у ПАОК-у добили друштво у виду тандема Предраг Стојаковић - Раша Нестеровић.

ПРЕЛЕВИЋ: Одмах се видело да имају велики таленат. По закону у Грчкој, ПАОК је могао да задржи само једног. Определили су се за Пеђу, то је био избор Душана Ивковића. Пеђа је имао невероватну руку, али није само таленат био пресудан. Он је спојио радну етику и таленат. Шут је ствар тренинга и самопоуздања, а самопоуздање се стиче радом.

ГЛАС: Откуд надимак Тигар који сте тамо добили?

ПРЕЛЕВИЋ: Не знам, неко од навијача ме је тако прозвао. Тако је и остало.

ГЛАС: Са ПАОК-ом сте освојили тадашњи Куп купова. Били сте са 31 поеном играч утакмице. У цијелом такмичењу те сезоне имали сте просјек од 25,7 поена по мечу. Чак 41 поен дали сте Сарагоси,  импозантни бројеви.

ПРЕЛЕВИЋ: То је био период када су тимови играли са шест, максимално седам играча. Није било велике ротације као данас. У то време сам имао срећу да ми је тренер био Драган Шакота, који је веровао у мене и пуштао ме да играм скоро целу утакмицу, тако да када си у ритму и ако си стрелац, имаш довољно времена да даш своје поене. Данас је све другачије, тешко ће неки играч играти по 25, 26 минута у просеку. Данас када неко у Евролиги има 15 поена, он је суперстар.

ГЛАС: Како бисте се Ви, односно играчи из неког Вашег играчког периода снашли у савременој кошарци?

ПРЕЛЕВИЋ: Данас прво мораш бити физички савршено спреман. Брзина и снага су основа, а тек онда долази таленат. У моје вријеме било је играча који су имали који килограм више, али су захваљујући таленту и шуту могли да направе велике каријере. Данас то више није могуће. Искрено, нико из моје генерације, са начином на који смо ми тренирали, данас не би могао да игра. Да смо имали услове које имају садашњи играчи, сигурно бисмо се прилагодили, али ако данас погледате утакмице из осамдесетих и деведесетих година, све изгледа као успорени снимак. Као кад је моја генерација гледала снимке из 70-их. Није разлика у таленту, него у брзини и снази.

ГЛАС: Колико је било тешко отићи у Киндер и бити замјена за Предрага Даниловића?

ПРЕЛЕВИЋ: Није било лако. Играо сам тамо једну сезону, освојили смо Куп Италије. Имао сам уговор на две године, али Даниловић се након једне године у НБА вратио у Киндер, тако да сам ја морао отићи, јер није било места за обојицу. Сале је био тада млађи и бољи играч од мене. Ја сам каријеру наставио у АЕК-у.

ГЛАС: Ко је, по Вашем мишљењу најбољи играч против којег сте играли?

ПРЕЛЕВИЋ: Тешко је рећи ко је најбољи играч, али моје мишљење је да је Дражен Петровић један од најбољих играча света свих времена. Он је спојио радну етику и таленат.

ГЛАС: Па како сте добили ту Цибону, са Драженом, у оном култном полуфиналу плеј-офа првенства Југославије 1987. године?

ПРЕЛЕВИЋ: Стварно, не знам. Имаш нека питања на које просто човек нема одговор. Једном сам читао интервју чувеног Грега Поповића, где су га питали како се нешто десило, а он човек им је рекао: "Па не знам, не могу ни ја све да знам". Тако је и мој одговор за ово - десило се.

Евролига и НБА Европа

ГЛАС: Како Вам дјелује савремена Евролига, односно најава доласка НБА у Европу?

ПРЕЛЕВИЋ: Евролига је изузетно напорна. Огромно је оптерећење и физички и финансијски. Клубови су повећали трошкове, а приходи које добијају од самог такмичења нису довољни. Зато морају да проналазе друге изворе финансирања. Тако да од доласка НБА у Европу не може да се побегне. Очигледно је да НБА има своју стратегију за Европу. Још није званично представљена, али Американци су најбољи када је маркетинг у питању. Сигуран сам да ће у једном тренутку изаћи са великим пројектом. Да ли ће то бити заједно са Евролигом или одвојено, то нико не зна.

ГЛАС: Цибону сте тада, фактички склонили са пута Партизану, јер сви тврде да би их "црно-бијели" тешко добили у финалу. Ви сте се поприлично потрошили против Цибоса и били лак плијен у завршној представи.

ПРЕЛЕВИЋ: Тако је, ми смо практично "освојили титулу за Партизан", али то је спорт.

ГЛАС: У том периоду саиграч у Црвеној звезди био Вам је и Мирко Милићевић, један поприлично живописан лик.

ПРЕЛЕВИЋ: Увек је био интересантан по свом начину размишљања. Он је био један од играча који је играо на таленат. Сјајан осећај за кош је имао, било га је немогуће чувати. Такви високи играчи данас не постоје. Плус што се никога није плашио.

ГЛАС: Иако сте легенда ПАОК-а, никада нисте крили да је Црвена звезда Ваша прва и највећа љубав.

ПРЕЛЕВИЋ: Како да не будем звездаш? У Звезди сам почео да играм кошарку. То су емоције из дјетињства и оне се не могу променити. Наравно да волим и Партизан, пратим и њега у Евролиги. Данас сам навијач ПАОК-а јер сам у том клубу провео највећи део живота. Када играју Звезда и ПАОК, а ја сам доле, наравно да желим победу ПАОК-а, али онај мали дечак у мени увек ће остати "звездаш".

ГЛАС: Како Вам сада изгледају Звезда и Партизан са овим великим буџетима?

ПРЕЛЕВИЋ: Да су овакви буџети постојали осамдесетих година, нико не би одлазио из Београда. Зашто би одлазио ако код куће имаш све услове? Данас су и Звезда и Партизан озбиљни европски клубови. Имају фантастичне навијаче, пуну дворану и то је огромна предност. Многи моји пријатељи из Солуна путују у Београд само да би осетили атмосферу евролигашких утакмица. Не навијају ни за Звезду ни за Партизан, али долазе да виде спектакл. Ја сам последњи пут био у децембру на мечу Партизан - Звезда.

ГЛАС: Све о чему смо причали има и у Вашој књизи "Моћ пораза".

ПРЕЛЕВИЋ: То није моја биографија, већ начин да преко искустава из спорта пренесем начин размишљања, односно колико сам спорт помаже да се образује личност код људи, тачније како реаговати у одређеним ситуацијама. Практично да упознаш себе преко спорта. Књига је издата у Србији, а у Грчкој сам договорио да је уопште не промовишем, а већ је дошла до четвртог издања.

ГЛАС: Данас сте у дипломатији, испуњава ли Вас то?

ПРЕЛЕВИЋ: Веома сам задовољан послом који обављам. Дуго сам у међународним односима, а још 2015. године био сам један од оснивача Грчко-српске привредне коморе. Имам доста искуства у међународној сарадњи и ономе што се данас назива економском дипломатијом.

 

Бициклистичка трка

ГЛАС: У гостима Вам је недавно био Владимир Куваља, директор Међународне бициклистичке трке "Београд - Бањалука". Отвара се могућност сарадње, односно да чак једна етапа буде вожена ту у Грчкој.

ПРЕЛЕВИЋ: Постоји добра идеја. Моја улога је да помогнем контактима и у организацији како би се све реализовало. Пре свега мислим на спортску сарадњу, али и на развој бициклистичког туризма и организацију трка које би повезале наше просторе. Даћемо све од себе да то успе.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.