Ispovijest bivšeg košarkaškog asa Branislava Prelevića za "Glas": Reprezentacija bolna tema

Branislav Bane Prelević je čovjek čije ime zauzima posebno mjesto u istoriji PAOK-a, odnosno grčke košarke, ali i Crvene zvezde.

Fakti

• Ikona PAOK-a, osvjedočeni Zvjezdaš
• Danas radi kao diplomata

 

Nekadašnji as "crveno-bijelih", kasnije kapiten, lider, predsjednik i jedan od simbola kluba iz Soluna, danas obavlja funkciju zamjenika guvernera centralne Makedonije zaduženog za pitanja međunarodne ekonomske saradnje.

Iako je odavno završio igračku karijeru, sport je i dalje neizostavan dio njegovog života, a u razgovoru za "Glas Srpske" govorio o današnjoj košarci, PAOK-u, Evroligi, reprezentaciji, Dušanu Ivkoviću, Crvenoj zvezdi, kao i o svojoj knjizi "Moć poraza“. Nacionalni tim je posebna, pomalo bolna tema ubojitog šutera. Priča ide ovako, te 1992. godine reprezentacija Jugoslavije pripremala se za Olimpijske igre u Barseloni. Tadašnji selektor Duda Ivković čak je Prelevića uigravao kao člana startne petorke. Međutim, međunarodna zajednica uvela je sankcije Saveznoj republici Jugoslaviji i ekipnim sportovima bio je zabranjen nastup na Igrama.

- Dušan Ivković mi je bio trener i u PAOK-u tada. On nam je i saopštio da nećemo ići na Olimpijske igre. Sećam se da smo bili u Francuskoj na nekom turniru kada nam je to rečeno, samo su nam poručili da ćemo dobiti karte za povratak, svako na svoju stranu. Ćerke su mi tada bile male i one su bile moja uteha, imao sam dosta vremena da provedem sa njima. Ali, svakako da je to bio jedan od najtežih trenutaka moje sportske karijere. Imali smo velike ambicije, znali smo da možemo da igramo sa "drim timom". Imali smo odličnu ekipu, ali to su neke stvari protiv kojih ne možeš da se boriš, ne možeš ništa da uradiš. Samo se pomiriš sa sudbinom i ništa više. Naš prvi cilj, da smo otišli na Igre, bio je da prođemo grupnu fazu, za šta smo imali kvalitet, naravno, ali najveći motiv nam je bio da izađemo na megdan Amerikancima. Nažalost, nikad nije došlo do tog meča, sam košarkaški turnir na OI sam gledao, bilo mi je teško, ali to su neki momenti u životu kada naučiš da postoje neke stvari koje ne možeš da promeniš. Prihvatiš ih onakve kakve su i ideš dalje - u dahu je ispričao Prelević.

GLAS: A šta se desilo 1995, niste bili dio tima koji je igrao na Evropskom prvenstvu u Grčkoj, iako ste bili u "piku" karijere?

PRELEVIĆ: Jednostavno nisam dobio poziv. Pojavili su se neki novi klinci. Teško je da budeš debitant sa 29 godina. Nije sada ni bitno. Sve je deo sporta, ništa tu nema lično. Prvenstvo sam gledao uživo, u dvorani, u Atini. Nikad posle nisam ni pitao Dudu zašto nisam bio u ekipi. Poslednji put sam se s Dudom video kada sam bio predsednik PAOK-a, kada smo slavili 90. rođendan kluba, pre deset godina tačno. Pozvali smo ga da bude naš gost u Solunu. Sa njim je uvek bilo interesantno razgovarati.

GLAS: Imate li neku anegdotu sa Dudom Ivkovićem koje se uvijek rado sjetite?

PRELEVIĆ: Naravno. Upravo na toj proslavi sam ga pitao jednu stvar. Pazite sad, igrali smo utakmicu i gubili smo deset razlike minut prije kraja. On je pozvao tajm-aut i rekao: "Nema problema, dobijamo, uradite to, to, to i to.“ Uradili smo sve što je tražio i stvarno smo dobili utakmicu. Nikad posle mi nije bilo jasno kako se to desilo. Setio sam se toga pre deset godina i pitao ga seća li se te utakmice, kako je mogao biti toliko siguran. Samo se nasmejao i rekao: "Morao sam da vam pokažem da verujem, da biste i vi poverovali". To je bio Duda. Jedan od prvih trenera koji se bavio psihologijom igrača.

GLAS: Kad smo kod PAOK-a, kako Vam djeluje ovo što se sada dešava u vezi sa klubom, novi je trener Andrea Trinkijeri, dosta "zvučnih" imena je stiglo, Čedi Osman, između ostalih?

PRELEVIĆ: U profesionalnom sportu postoji jedno pravilo. Novac sam po sebi ne garantuje rezultate, ali ako ga nemate, sigurno ih nećete ni ostvariti. PAOK je dobio novog vlasnika koji ima i ambiciju i finansijsku snagu. Odmah se podigao sportski nivo i pravi se ekipa koja ima ozbiljne ciljeve. Od 1988. godine praktično sam stalno u klubu. Bio sam igrač, kapiten, funkcioner, predsednik… Danas sam prijatelj kluba. PAOK je dio moje svakodnevnice i prirodno je da sam i dalje u kontaktu sa ljudima koji ga vode.

GLAS: Djeluje da ste u pravom momentu otišli u Grčku, kada je u toj zemlji krenula totalna ekspanzija košarke.

PRELEVIĆ: Reprezentacija Grčke je 1987. godine postala šampion Evrope i to je pokrenulo pravu eksploziju interesovanja za košarku. Početkom devedesetih grčka liga bila je najjača u Evropi. To je bila jedina zemlja u kojoj je košarka bila popularnija od fudbala. Igrači su bili polu-bogovi. Danas mnogi misle da su Olimpijakos i Panatinaikos oduvek bili dominantni, ali krajem osamdesetih i početkom devedesetih glavni rivali bili su PAOK i Aris. U tom periodu navijači atinskih klubova su, pored svojih timova, navijali i za PAOK ili za Aris. To je bilo neverovatno, tada su finala, nekih pet sezona, bila u znaku solunskih timova. Klubovi iz Atine su počeli da se dižu od 1992. To je bilo neverovatno vreme i veliko iskustvo.

Banjaluka

GLAS: Kakve uspomene Vas vežu za Banjaluku, da li ste nekad igrali neku utakmicu u gradu na Vrbasu?

PRELEVIĆ: Nikada nisam igrao u Banjaluci, ali sam mnogo puta dolazio poslovno, preko Grčko-srpske privredne komore. Imamo odličnu saradnju sa Privrednom komorom Republike Srpske, sa predsednikom Goranom Račićem, koji je veliki "partizanovac". Često razgovaramo o Zvezdi i Partizanu. Uvek se lepo osjećam u Banjaluci, koja je divan grad, sa posebnom energijom i svaki dolazak predstavlja mi veliko zadovoljstvo.

GLAS: Velike su to bitke bile protiv Arisa, ako se ne varam, Vi ste imali i jedan manji sukob sa Nikosom Galisom?

PRELEVIĆ: Da, to je bilo posle utakmice, posle jednog finala. Bilo je u afektu, pod dejstvom adrenalina, ali kratko je trajalo. Od tada smo baš u dobrim odnosima, i dan danas. Cenim Nikosa, od njega je sve krenulo.

GLAS: Jeste li i Vi, kao i većina naših igrača, uzeli grčko prezime kada ste otišli dolje?

PRELEVIĆ: Ne. Krajem osamdesetih je postojao zakon u Grčkoj po kojem, ako do trećeg kolena imaš nekog u porodici ko je Grk, dobijaš pravo da dole igraš kao domaći igrač. Meni je pradeda po majci Grk. I dan danas imam rođake ovde, iz jednog sela koje se zove Ratira, i od tada održavamo kontakte. Čak je dosta timova sudskim putem pokušalo da mi ospori to državljanstvo, ali postojali su dokazi i ostala mi je dozvola. Ali u evropskim kupovima sam igrao kao stranac dugo godina. Taj zakon je jedan od onih koji je Grcima pomogao u toj ekspanziji košarke. To je bilo doba Grko-Amerikanaca. Svi koji su imali poreklo, igrali su kao domaći igrači.

GLAS: Kasnije ste u PAOK-u dobili društvo u vidu tandema Predrag Stojaković - Raša Nesterović.

PRELEVIĆ: Odmah se videlo da imaju veliki talenat. Po zakonu u Grčkoj, PAOK je mogao da zadrži samo jednog. Opredelili su se za Peđu, to je bio izbor Dušana Ivkovića. Peđa je imao neverovatnu ruku, ali nije samo talenat bio presudan. On je spojio radnu etiku i talenat. Šut je stvar treninga i samopouzdanja, a samopouzdanje se stiče radom.

GLAS: Otkud nadimak Tigar koji ste tamo dobili?

PRELEVIĆ: Ne znam, neko od navijača me je tako prozvao. Tako je i ostalo.

GLAS: Sa PAOK-om ste osvojili tadašnji Kup kupova. Bili ste sa 31 poenom igrač utakmice. U cijelom takmičenju te sezone imali ste prosjek od 25,7 poena po meču. Čak 41 poen dali ste Saragosi,  impozantni brojevi.

PRELEVIĆ: To je bio period kada su timovi igrali sa šest, maksimalno sedam igrača. Nije bilo velike rotacije kao danas. U to vreme sam imao sreću da mi je trener bio Dragan Šakota, koji je verovao u mene i puštao me da igram skoro celu utakmicu, tako da kada si u ritmu i ako si strelac, imaš dovoljno vremena da daš svoje poene. Danas je sve drugačije, teško će neki igrač igrati po 25, 26 minuta u proseku. Danas kada neko u Evroligi ima 15 poena, on je superstar.

GLAS: Kako biste se Vi, odnosno igrači iz nekog Vašeg igračkog perioda snašli u savremenoj košarci?

PRELEVIĆ: Danas prvo moraš biti fizički savršeno spreman. Brzina i snaga su osnova, a tek onda dolazi talenat. U moje vrijeme bilo je igrača koji su imali koji kilogram više, ali su zahvaljujući talentu i šutu mogli da naprave velike karijere. Danas to više nije moguće. Iskreno, niko iz moje generacije, sa načinom na koji smo mi trenirali, danas ne bi mogao da igra. Da smo imali uslove koje imaju sadašnji igrači, sigurno bismo se prilagodili, ali ako danas pogledate utakmice iz osamdesetih i devedesetih godina, sve izgleda kao usporeni snimak. Kao kad je moja generacija gledala snimke iz 70-ih. Nije razlika u talentu, nego u brzini i snazi.

GLAS: Koliko je bilo teško otići u Kinder i biti zamjena za Predraga Danilovića?

PRELEVIĆ: Nije bilo lako. Igrao sam tamo jednu sezonu, osvojili smo Kup Italije. Imao sam ugovor na dve godine, ali Danilović se nakon jedne godine u NBA vratio u Kinder, tako da sam ja morao otići, jer nije bilo mesta za obojicu. Sale je bio tada mlađi i bolji igrač od mene. Ja sam karijeru nastavio u AEK-u.

GLAS: Ko je, po Vašem mišljenju najbolji igrač protiv kojeg ste igrali?

PRELEVIĆ: Teško je reći ko je najbolji igrač, ali moje mišljenje je da je Dražen Petrović jedan od najboljih igrača sveta svih vremena. On je spojio radnu etiku i talenat.

GLAS: Pa kako ste dobili tu Cibonu, sa Draženom, u onom kultnom polufinalu plej-ofa prvenstva Jugoslavije 1987. godine?

PRELEVIĆ: Stvarno, ne znam. Imaš neka pitanja na koje prosto čovek nema odgovor. Jednom sam čitao intervju čuvenog Grega Popovića, gde su ga pitali kako se nešto desilo, a on čovek im je rekao: "Pa ne znam, ne mogu ni ja sve da znam". Tako je i moj odgovor za ovo - desilo se.

Evroliga i NBA Evropa

GLAS: Kako Vam djeluje savremena Evroliga, odnosno najava dolaska NBA u Evropu?

PRELEVIĆ: Evroliga je izuzetno naporna. Ogromno je opterećenje i fizički i finansijski. Klubovi su povećali troškove, a prihodi koje dobijaju od samog takmičenja nisu dovoljni. Zato moraju da pronalaze druge izvore finansiranja. Tako da od dolaska NBA u Evropu ne može da se pobegne. Očigledno je da NBA ima svoju strategiju za Evropu. Još nije zvanično predstavljena, ali Amerikanci su najbolji kada je marketing u pitanju. Siguran sam da će u jednom trenutku izaći sa velikim projektom. Da li će to biti zajedno sa Evroligom ili odvojeno, to niko ne zna.

GLAS: Cibonu ste tada, faktički sklonili sa puta Partizanu, jer svi tvrde da bi ih "crno-bijeli" teško dobili u finalu. Vi ste se poprilično potrošili protiv Cibosa i bili lak plijen u završnoj predstavi.

PRELEVIĆ: Tako je, mi smo praktično "osvojili titulu za Partizan", ali to je sport.

GLAS: U tom periodu saigrač u Crvenoj zvezdi bio Vam je i Mirko Milićević, jedan poprilično živopisan lik.

PRELEVIĆ: Uvek je bio interesantan po svom načinu razmišljanja. On je bio jedan od igrača koji je igrao na talenat. Sjajan osećaj za koš je imao, bilo ga je nemoguće čuvati. Takvi visoki igrači danas ne postoje. Plus što se nikoga nije plašio.

GLAS: Iako ste legenda PAOK-a, nikada niste krili da je Crvena zvezda Vaša prva i najveća ljubav.

PRELEVIĆ: Kako da ne budem zvezdaš? U Zvezdi sam počeo da igram košarku. To su emocije iz djetinjstva i one se ne mogu promeniti. Naravno da volim i Partizan, pratim i njega u Evroligi. Danas sam navijač PAOK-a jer sam u tom klubu proveo najveći deo života. Kada igraju Zvezda i PAOK, a ja sam dole, naravno da želim pobedu PAOK-a, ali onaj mali dečak u meni uvek će ostati "zvezdaš".

GLAS: Kako Vam sada izgledaju Zvezda i Partizan sa ovim velikim budžetima?

PRELEVIĆ: Da su ovakvi budžeti postojali osamdesetih godina, niko ne bi odlazio iz Beograda. Zašto bi odlazio ako kod kuće imaš sve uslove? Danas su i Zvezda i Partizan ozbiljni evropski klubovi. Imaju fantastične navijače, punu dvoranu i to je ogromna prednost. Mnogi moji prijatelji iz Soluna putuju u Beograd samo da bi osetili atmosferu evroligaških utakmica. Ne navijaju ni za Zvezdu ni za Partizan, ali dolaze da vide spektakl. Ja sam poslednji put bio u decembru na meču Partizan - Zvezda.

GLAS: Sve o čemu smo pričali ima i u Vašoj knjizi "Moć poraza".

PRELEVIĆ: To nije moja biografija, već način da preko iskustava iz sporta prenesem način razmišljanja, odnosno koliko sam sport pomaže da se obrazuje ličnost kod ljudi, tačnije kako reagovati u određenim situacijama. Praktično da upoznaš sebe preko sporta. Knjiga je izdata u Srbiji, a u Grčkoj sam dogovorio da je uopšte ne promovišem, a već je došla do četvrtog izdanja.

GLAS: Danas ste u diplomatiji, ispunjava li Vas to?

PRELEVIĆ: Veoma sam zadovoljan poslom koji obavljam. Dugo sam u međunarodnim odnosima, a još 2015. godine bio sam jedan od osnivača Grčko-srpske privredne komore. Imam dosta iskustva u međunarodnoj saradnji i onome što se danas naziva ekonomskom diplomatijom.

 

Biciklistička trka

GLAS: U gostima Vam je nedavno bio Vladimir Kuvalja, direktor Međunarodne biciklističke trke "Beograd - Banjaluka". Otvara se mogućnost saradnje, odnosno da čak jedna etapa bude vožena tu u Grčkoj.

PRELEVIĆ: Postoji dobra ideja. Moja uloga je da pomognem kontaktima i u organizaciji kako bi se sve realizovalo. Pre svega mislim na sportsku saradnju, ali i na razvoj biciklističkog turizma i organizaciju trka koje bi povezale naše prostore. Daćemo sve od sebe da to uspe.

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.