Феликс Којадиновић за "Глас Српске" о животном путу: Одустајање никад није била опција

БАЊАЛУКА - Кошаркашка каријера Феликса Којадиновића може да буде путоказ младим играчима како да савладају све препреке које им се нађу на путу.

Талентовани играч из Градишке је показао како се уз квалитетан и добар рад може направити искорак и доћи до праве шансе. Сам таленат није довољан већ је потребно било истрпјети и неправде и на све одговорити на једином мјесту гдје се то вреднује а то је на паркету.

Којадиновић је каријеру почео у родној Градишци. Наступ на јуниорском првенству Српске у Бијељини му је у потпуности одредио живот.

-У школи сам се бавио бројним спортовима између осталог и кошарком, јер је у ратно и поратно вријеме то био наш бијег од свега лошег. Догађај који је све промијенио је јуниорско првенство Републике Српске у Бијељини гдје смо освојили титулу шампиона и савладали Борац. Играо сам против двије године старијих ривала али смо славили. У тиму су били између осталог Митар Тривуновић који је сад тренер, Владо Тодоровић, Игор Радић, Хамулић. На њему сам скренуо пажњу. Тренер Драган Мичић Ђера ме је примјетио и инсистирао да дођем у Бањалуку. Тако сам прешао у Борац и почела је моја озбиљна каријера.

Прави рад и упознавање с кошарком је почео тек са 17 година. Иако је био у заостатку у односу на саиграче није се предавао.

- Можда сам каснио с озбиљним радом али сам одлучио шта желим и томе сам се максимално посветио. Тренирали смо "као луди" у тим годинама. Прво с јуниорима на бетону на војном игралишту у Борику, а знаш какве је Ђера имао тренинге. Након тога слиједио је и рад с првом екипом. Тренинзи су били баш интензивни, али се никад нисам желио. За мене ријеч одустајање није постојала. То није била опција. Дошао сам у Бањалуку и знао сам да ћу дати задњи атом снаге да успијем, био је јасан Феликс.

Период доласка до првог тима донио је бројна одрицања.

- Управо тако. Становао сам код тетке у насељу Хисета, па сам стално ишао пјешке до дворане и назад. Има ту неких 40 минута хода, па тренинг, школа, повратак, па све то опет навече. Али то те очврсне. Није било битно само шта желиш већ и од чега бјежиш. За мене повратак у Градишку није био опција. Дошао сам из мање средине и циљ је био да успијем, истакао је бивши играч.

Којадиновић се брзо наметнуо и добио шансу у јуниорском тиму а затим је прикључен екипи Орлова.

-Борац је водио рачуна о млађим категоријама. Окупљена је квалитетна екипа и знао се ред, рад и дисциплинама. Они најбољи су напредовали постојао је систем који ти је гарантовао да ако се покажеш да ћеш добити шансу. Прикључени смо Орловима у Првој лиги Српске како би стекли искуство. Играли смо против старијих играча носили се с њима и напредовали. Орлови су били баш добра екипа били су ту Протић, Бура, Човичковић уз нас млађе. Тако смо једном успјели да савладамо и Борац, што је била сензација. Приликом разигравања за лигу БиХ, мало је недостајало да изненадимо Слободу из Тузле која је била баш јака. Терел Кесл, Јасмин Хукић су играли за њих а у Тузли нам је недостајало само мало среће да их добијемо, истакао је Којадиновић.

Тренер Велимир Гашић га је први гурнуо у ватру, а Којадиновић је показао од каквог је материјала.

-Те сезоне млађи играчи су добили шансу да се докаже. Борац је шампион, тренер Гашић је желио свјежу крв и између двије лиге смо радили с њим. Баш су били јаки тренинзи и ко прође тај дрил касније му ништа није тешко. Многи су се жалили на то, али мени је то у младости пријало. Није ни чудо да сам најбоље сезоне одрадио управо под Гашића. На његов притисак и галаму одговарао сам још јачим радом и доказивањем. Одрадио сам то љето сјајно и добио шансу да играм за први тим. То ми је дало мотив да наставим. Те сезоне сам био играч задатка. Да уђем појачам одбрану, донесем енергију и одиграм што агресивније а онда и да шутнем кад останем сам. То је било у Европи док сам у лиги БиХ како је сезона одмицала добијао све већу улогу и минутажу, присјетио се Феликс.

 

Борац Нектар је као шампион БиХ играо Куп Сапорте у којем је направио сјајан резултат. У групи су освојили треће мјесто са скором од пет побједа и пораза, док је ривал у осмини финала био кипарски Керавнос.

- Куп Сапорте памте сви љубитељи кошарке у Бањалуци. Било је то друго по јачини такмичење. Какво је лудило владало тих године за наше мечеве. Град је живио за њих. Борик је стално био пун, атмосфера сјајна. У тим мечевима уживаш јер осјећаш енергију с трибина. Били смо одлични у групи, изборили смо пролазак у елиминациону фазу и онда у првој утакмици савладали смо Керавнос 89:74, истакао је Којадиновић

Међутим реванша се играчи бањалучког тима не сјећају радо. Не само због елиминације већ и дешавања у дворани. Били су изложени константном вријеђању , пљувању, а појединим играчима су навијачи чак палили и дрес (Ђорић).

-Током меча у Бањалуци поједини наши навијачи иза клупе гостију су им ружно добацивали. Ваљда су им говорили да су Турци. Кипрани су били баш љути због тих повика. Направили су медијску хајку за реванш и дочекала нас је паклена атмосфера. Било је одвратно од почетка до краја меча. Нисмо искрено очекивали такав дочек. Било је ту свега и на крају су они славили 91:73. Иначе касније сам играо за тај тим и он нема “ватрене” навијаче. Али увреде из Бањалуке они су дигли на виши ниво и направили ту атмосферу линча гдје су сви дошли да се „освете“. Они су у наставку Купа Сапорте играли против Памесе, данашње Валенсије која их је разбила. Остаје жал што нисмо успјели да изборимо мечеве с Памесом. Вјерујем да би то био још један спектакл. И данас се најежим кад се сјетим тих дуела. Било је ту и догодовштина јер смо на меч против Телиндуса отишли након што смо промијенили три авиона рекао је некадашњи играч Борца.

 

Те сезоне доживио је један од најтежих пораза у каријери. Борац Нектар је у лиги БиХ савладао Игокеу на гостовању и имао је меч на свом паркету против Широког. Побједа је доносила титулу, док је Широки био без шанси да освоји трофеј.

- Сигурно да нам је свима тешко пао пораз посебно због начина на који смо га доживјели. Али то је спорт и дешава се. Прије шута Ерјавеца Глишовић је имао два слобода бацања и погодио је једно. Ерјавец је узео лопту и практично из немогуће позиције погодио за три и за продужетак. Он чак није био ни елитни шутер, погодио је из мртвог угла. То је била нека судбина, недостатак среће. Све смо имали у својим рукама и онда смо изгубили и титула је припала Игокеи.

Којадиновић је у тим моментима улазио у тим и имао је од кога да научи јер су у тиму били Иван Гемаљевић и касније Слађан Стојковић.

-Доста сам научио од њих. Били су то сјајни играчи. Сви знамо какав је стријелац био Слађан Стојковић, ту је био и Гема. Учио сам од њих на тренинзима и прошао процес сазријевања. То ми је пуно значило наредних сезона кад сам постао прва нападачка опција.

Наредна сезона је била веома тешка. Буџет клуба је значајно смањен а Којадиновић је постао један од најважнијих играча тима а Гашића је замијенио Таушан.

-Буџет је баш смањен. Екипа је подмлађена с неколико старијих играча од којих је један био Зоран Маројевић. Ми млађи смо добили шансу и мислим да смо је добро искористили. Освојили смо Куп и првенство Републике Српске. Таушан је био пуно мирнији у односу на Гашића па је млађима та опуштеност пријала. Успјели смо да се пласирамо у АБА лигу, јасан је бивши играч.

Окосница тима је остала док су доведени играчи који су требали да донесу искуство и квалитет у деби сезони АБА лиге.

-Своје рад смо валоризовали кроз наступе у регионалном такмичењу. Дошао је Дејви Круз, Драган Алексић. Играли смо против јачих екипа и Борик је опет био пун. Дуели против Цибоне, Црвене звезде су нам пуно значили јер смо напредовали кроз дуеле с тим јачим екипама.

Али услиједили су нови проблеми. Клуб је у другој сезони остао без новца.

- Наредна сезона је била веома лоша. Осјетило се да клуб клизи у проблеме. Остали су нам дужни новац за ту сезону, али смо одиграли колико се то могло. Дошли смо до осам побједа трудили се као да је све нормално. Лично сам тад имао статистички баш добру сезону.

Најбоље партије у Војводини

Услиједио је позив Војводине која је правила тим који ће да нападне пласман у АБА лигу.

-То је био један од најбољих потеза. Дошао сам у Нови Сад који ми се свидио на прву. Тако опуштен, миран град. . Нигдје се није журило, није био тог притиска и осјетио сам да је то средина у којој желим да живим. На крају је тако и било јер сам се скрасио у Новом Саду и данас ми потпуно одговара. Мој ватрени темперамент је нашао мир у смирености града. Почетак у клубу је био веома тежак јер ми је преминуо отац. То ме је баш пореметило. Ипак у клубу су били веома коректни, сачекали су ме. У финишу сезоне сам напокон дошао до форме и успио да им се за то одужим на паркету гдје смо освајањем трећег мјеста у Србији изборили АБА лигу, говори од Новом Саду.

Војводина је у том периоду имала одличан тим.

-Мени је цимер био Милан Дозет тако да су то стално биле неке смицалице. Атмосфера је била сјајна јер само смо тако могли издржати тренинге Велимира Гашића који су били физички и психички захтјевни. Било је ту пуно догодовштина. Сјећам се кад је Дозет сазнао кад је саиграчу Реџију Фримен рођендан па је направио прославу. Фримен је био један од оних играча који је имао "змију у џепу" па се извлачио на разне начине да не плати рачун. Говорио је да му треба новац за мајку измишљао милион разлога и на крају није платио.

Војводина је те сезоне имала сјајне резултате у АБА лиги.

-Имали смо сјајну сезону. Успјели смо да побиједимо Партизан у Новом Саду а на крају смо били шести па смо изборили пласман на фајнал ејт који је игран у Сарајеву. Ту смо одиграли сјајно против ФМП-а који ће касније бити шампиона. Поражени смо на једну лопту а Миленко Тепић је имао шут за побједу који нажалост није погодио. Можда је била и моја најбоља сезона у каријери.

Грешка одлазак у Самару

Којадиновић је тад направио погрешан потез, тачније његов тадашњи менаџер.

-Одлазак у Самару је био кошаркашка грешка. Финансијски сам прошао одлично али сам кошаркашки стагнирао јер се слабо радило, иако је тренер био легендарни Тихоненко. Практично смо више путовали него тренирали. Најбољи примјер је одлазак у Владивосток гдје смо чак три пута слетали у војне базе како би пунили гориво и летјели. Нама је спонзор била војна авијација па смо ишли њиховим авионима и слетали у базе. Била је то баш авантура. Услови за живот, вријеме, путовања све је било лоше. Са ове дистанце сам свјестан да бих боље прошао играчки да сам остао у Војводини, рекао је Феликс.

Услиједио је одлазак у Солун.

-Солун је био сјајно искуство са кошаркашке и животне стране, али лоше с финансијске. Прелијеп град наши играчи Владо Шћепановић, Ђуро Остојић, Драго Пашалић и био је то одличан период. Чак су и резултати били добри јер смо у плеј офу елиминисани у мајсторици од Олимпијакоса.

Којадиновић је у Грчкој највише играо за Маруси.

- У њему сам провео три и по године. То је мањи клуб али супер организован. Новац је био на вријеме стварно су нас испоштовали а ми смо враћали на паркету. Иако смо имали мали буџет знали смо баш намучити великане. Први смо савладали Панатинаикос на његовом паркету а мало је недостајало да једна сезоне (2007/08) избацимо Олимпијакос у полуфиналу. Добили су нас 64:63 у мајсторици а Зека (Бранко Милосављевић) је имао шут за побједу и лопта је буквално испала из обруча.

 

Након тога је на позив Јовице Арсића отишао у Украјину у екипи Черкаси Монки који су играли приватну лигу, да би се вратио у Босну, гдје је дуго био рекордер АБА лиге јер је против Задра остварио трипл дабл (12 поена, 10 скокова, 12 асистенција).

-Дошао сам се у Босну која је играла АБА лигу и желио се опет вратити да тако кажем у нормалну лигу. Било је ту пуно обећања а мало се шта остварило. Током сезоне мијењани су тренери тим. Имали смо заиста великих проблема, али смо изборили опстанак али је на крају све пукло у лиги БиХ, иако смо раније освојили Куп - не памти по добром боравак у Сарајеву Којадиновић.

За крај каријере Којадиновић је играо на Кипру и Швајцарској.

-Керавнос је заиста лије успомена. Освојили смо Куп и играли финале плеј офа гдје смо поражени од ЕТА у пет мечева. Лијепа земља, баш онако за крај каријере. У Швајцарској је био други менталитет. Полупрофесионална лига гдје сам већ размишљао шта ћу радити након краја.

Којадиновић је завршио факултет а затим је почео да ради као кошаркашки агент па је занимљиво чути мишљење о одласку младих у НЦАА као и све веће плате играча у Евролиги

-Што се тиче одласка младих то није лоше. Криви су клубови и савези који су се тек сад сјетили да треба дати шансу. Раније то није био случај. Ријетки су давали шансу и трпјели младе играче. И сад су се појавили колеџи који нуде одличне услове не само за тренинг већ и за образовање. Ко ће то да одбије. Имаш практично све да успијеш, новац, тренере, услове. А за цијене то је очекивано Очито је да се клубови воде фразом - боље познато зло него непозната добит. Евролига је постала затворен систем у којем је већ годинама иста окосница играчког кадра. Ријетки се одлуче на промјене и довођење млађих играча. Јасно је да то доноси пумпање цијена у затвореном тржишту, па играчи који су имали милион сад играју за три-четири милиона и да је дошло до инфлације - јасан је кошаркаши агент.

 

Тројке

Феликс Којадиновић је током боравка у Војводини пружао сјајне партије али се посебно присјећа дуела против Будућности.

-Тај старт утакмице не може да се заборави. У Будућности је играо Славко Вранеш, а наш плејмејкер Миљан Павковић је пробијао одбрану ривала и остављао нас на шуту. На старту смо убацили 21 поен од тога сам ја дао шест тројки, а Ивановић још једну. Тога се баш сјећам, јасан је Феликс.

 

Бронза из Измира

Војводина је 2005. године наступала као селекција Србије на Универзијади у Измиру.

-Медаља у Измиру је сјајна успомена. Освојили смо бронзу а штета је што смо изгубили у полуфиналу и нисмо играли против Американаца. На том такмичењу биле су баш паклене врућине, тога се највише сјећам јер нису могле дворане да се расхладе, говори о медаљи у Турској сјајни кошаркаш.

 

Четири авиона за Менорку

Којадиновић је током каријере наступао и за репрезентацију БиХ,

-Што се тиче саиграча и тренера заиста имам само ријечи хвале. Били смо сјајна екипа, врхунски момци који су се максимално борили. Али организација унутар савеза је била баш лоша. Често сам спомињао тај лет за Менорку гдје је екипа ишла у четири различита авиона па смо у Барселону дошли у различитим терминима. И док је Израел против којег смо играли дошао чартером и спремао се за меч, ми смо се окупљали у групама. Тешко је у таквим условима било очекивати резултат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.