Златан Ибрахимовић први пут о каријери на матерњем језику

ЗАГРЕБ - Славни шведски нападач Златан Ибрахимовић први пут у каријери дао је интервју на матерњем језику.

Он је у емисији "Неуспијех првака" са Славеном Билићем причао о својим почецима, животу у Шведској, односу са оцем, мајком, спортском идолу, неосвојеној "Златној лопти"... док је испричао анегдоту о преласку у Ајакс.

- Први пут када сам потписао уговор са Ајаксом, мама је видјела слику на телевизији. Она је мислила да сам умро. Када неко умре они покажу слику. Звала ме је да види шта се десило, ја сам јој рекао да идем у Ајакс, да будем професионалац. Она ми одговори: "Ти увек нешто зезаш" и спусти слушалицу…. Нико није вјеровао у мене. Сам сам тражио пут, нашао сам га и борио се и на крају је дошло. Ако ја могу успјети с три ствари, може свако, јер сам живи доказ да функционише - рекао је Ибрахимовић.

Било је интересантних прича и са тренинга.

- Могу да кажем, што нико не зна али је мало прљаво... Требало је да завршим са радом. Шест пута на два минута брзо трчање и одмор три секунде. Требало је да идем у клозет, али нисам отишао. Ја трчим, трчим, ус**м се и наставио сам да трчим. У глави треба да завршим и онда идем. То сам ја, ако крадем од мене, не од тебе, ја губим, не ти - нагласио је Ибрахимовић.

Такође, причао је и о тешком одрастању.

- Она је радила као сваки дан, чистила је по фирмама. Отац ми је радио по граду, поправљао све. И пјевао је. То је било тако. Сам сам био пуно. Радио сам ствари сам, отац је био напољу, није ми правио да једем. Него је он правио болоњезе са седам дана, научио ме како да је правим да имам за седам дана, научио сам и јео сам хљеб. То је за мене било "вау". Данас имаш пуно алтернатива. Моји родитељи су ми дали све што ми је требало. Нисам ја знао, за мене је било то. Не бих тражио друге ствари, захвалан сам на свему што сам имао. Ако хоћеш још - треба да радиш и да зарадиш - изјавио је Ибрахомовић.

Дотакао се и времена када се на просторима Балкана водио рат гдје никада није живио, али је препричао како су његови родитељи говорили о рату и открио који му је био најтежи дан у дјетињству:

- Почео је рат, а ја нисам читао новине, није било телефона, телевизије, нисам гледао вијести. Шта сам осјетио, да је стари увијек на телефону, и мени је причао да идем напоље. Разумио сам да је причао са фамилијом у Босни. Дођем кући код маме, она ме избаци, говорила је да једем за двоје, троје људи. Био сам више активан. Увијек су били близу ради нас двоје. Један дан дођемо кући код маме, сви су у црном, нико ми ништа није рекао. "Што сте сви у црном", нису хтјели да ми кажу. Баба је умрла у рату, направили су традиционални опроштај, нису ми дали да идем на то. Хтјели су да будем мали клинац који ужива и ради шта ти се ради. Отац ми је говорио иди напоље играј фудбал како не бих осјетио све што се десило - истакао је Златан.

Прослављени нападач наступао је за Шведску, тамо се и родио, али корјене вуче са простора Балкана. Живио је у малом дијелу града у Малмеу и открио како је то изгледало.

- Ја сам се родио у Малмеу, што се зове Росенгард, у гету, али за мене није био гето. Све што сам хтио, имао сам. Ту смо били и играли смо. Било је мулти културно, од Африке, Азије и Европе. Отац ми је из Босне, мама католкиња из Задра, одрастао сам у Шведској. Када сам имао 16, 17 година никада нисам био у центру Малмеа. Фудбал и стан су били у Росенгроду. Никада нисмо направили излет. Нисам ја узимао ауто, или сам ходао, или трчао, или крао бицикл да бих дошао до школе и на тренинг. Идем у град, ја кажем "који град"... Први пут видим аутобус, то је традиција у Шведској, први пут идем аутобусом. Видим у граду, плаве очи, кажем није могуће, тамо гдје сам живио, гдје сам одрастао било је пуно странаца... Као да ми се отворио други свијет, нисам још играо у Малмеу. Од тог тренутка отишао сам на пробу у Малме, рекли су ми да дођем и биће добро - навео је популарни Ибра.

Након потписивања за Малме открио је нови свијет.

- Имао сам 17, 18, када сам кренуо у гимназију. Аутобус, тренинзи, школа. Малме је био више, када играш код куће играш у Малмеу. Са њим идеш изван Малмеа, видио сам села, и тако... Ту сам се као човјек изградио. Био сам дивљи, агресиван, због моје фамилије, не могу казати за Балкан, то је било више агресивно. То ми је дало пуно проблема када смо играли, када сам викао на играче, изгледало је агресивно, то је нормално за мене било. Није примјер за друге, када је све то почињало, осјетио сам се другачије, зато сам се наљутио, за мене је све било нормално. Не кажемо "молим те дај ми кока колу", него дај ми кока колу. Нисам се уклопио, нису ме видјели као Швеђанина, а ја сам се видио, то је био проблем. То ми је сметало, као сваком дјетету - поручио је Ибрахимовић.

Имао је успјешну каријеру, али није на то највише поносан.

- Имао сам велики нос, имао сам смеђу косу, висок 190 центиметара. Сви други су били плавокоси, плаве очи. Причам о Малмеу. Нисам причао као њих, био сам другачији. Тешко ми је било то да прихватим. Није било много странаца у Малмеу тада, отворио сам врата за све оне који су имали другачије поријекло. Највише сам поносан на то. Више на то него на фудбал - навео је Златан.

Направио је велику каријеру, играо за највеће клубове у Европи. али никада није успио да освоји "Златну лопту" за најбољег играча на свијету. Увијек био у ужој конкуренцији за награду, међутим, никада је није освојио.

- Сви су ишли прије мене, био сам толико добар да нису могли да ме макну и блокирају. На крају су потписали уговор, играо за прву екипу, они су разумјели да је нешто било другачије. Видјели су да је нешто другачије. Онда су рекли да ми дају шансу. Послије ми је експлодирало све. Сви су рекли да сам био арогантан, тада сам причао да сам најбољи, да нема ниједан Швеђанин који је бољи. Имао сам самопоуздање. Дођеш са добрим аутом, одмах питају одакле ти, рекао сам "бољи сам од свих". То им је сметало, причали да сам арогантан, примадона. Човјек када је интелигентан кажу да је арогантан, то је самопоуздање. Знам ко сам ја и шта могу да направим. Ја сам увијек био сам, када сам потписао уговор увијек сам био исти. Ако питате људе који ме знају 20 година има да кажу да сам исти. Мијењало се само да сам више познат. Можда сам због тога платио и нисам добио "Златну лопту". Што је Модрић побиједио, могао сам и ја да побиједим. Није то да свим људима јесте океј, није свима.

Открио је ко му је био спортски узор.

- Од почетка ми је био Мухамед Али, због оца. Он ме је ставио испред телевизора, црно-бијела слика, видим како прича, научио сам енглески у четвртом разреду, имаш седам-осам година. Није арогантан. Морају сви да разумију, није арогантан. Али је причао и показао. То је највећа разлика, када један прича и не демонстрира, то је ароганција. У мом свијету, узмем од Алија самопоуздање, треба да се покажем да сам најбољи преко фудбала, то ми је дошло у главу, хоћу да будем као он. Био је боксер, а ја сам га ставио у фудбал. Роналдо из Бразила за мене је, увијек кажем, гледаш га и пробаш да радиш оно што он ради, то је то, он је најбољи. Када копирам друге играче, то је то. За мене је он био "топ". Није било Јутјуба, морао сам ићи у школу, у библиотеку, имали су у школи наставу, а ја сам ишао да гледам њега. Ја се покријем да ме не виде и гледам - рекао је Ибракадабра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.