Zlatan Ibrahimović prvi put o karijeri na maternjem jeziku

ZAGREB - Slavni švedski napadač Zlatan Ibrahimović prvi put u karijeri dao je intervju na maternjem jeziku.

On je u emisiji "Neuspijeh prvaka" sa Slavenom Bilićem pričao o svojim počecima, životu u Švedskoj, odnosu sa ocem, majkom, sportskom idolu, neosvojenoj "Zlatnoj lopti"... dok je ispričao anegdotu o prelasku u Ajaks.

- Prvi put kada sam potpisao ugovor sa Ajaksom, mama je vidjela sliku na televiziji. Ona je mislila da sam umro. Kada neko umre oni pokažu sliku. Zvala me je da vidi šta se desilo, ja sam joj rekao da idem u Ajaks, da budem profesionalac. Ona mi odgovori: "Ti uvek nešto zezaš" i spusti slušalicu…. Niko nije vjerovao u mene. Sam sam tražio put, našao sam ga i borio se i na kraju je došlo. Ako ja mogu uspjeti s tri stvari, može svako, jer sam živi dokaz da funkcioniše - rekao je Ibrahimović.

Bilo je interesantnih priča i sa treninga.

- Mogu da kažem, što niko ne zna ali je malo prljavo... Trebalo je da završim sa radom. Šest puta na dva minuta brzo trčanje i odmor tri sekunde. Trebalo je da idem u klozet, ali nisam otišao. Ja trčim, trčim, us**m se i nastavio sam da trčim. U glavi treba da završim i onda idem. To sam ja, ako kradem od mene, ne od tebe, ja gubim, ne ti - naglasio je Ibrahimović.

Takođe, pričao je i o teškom odrastanju.

- Ona je radila kao svaki dan, čistila je po firmama. Otac mi je radio po gradu, popravljao sve. I pjevao je. To je bilo tako. Sam sam bio puno. Radio sam stvari sam, otac je bio napolju, nije mi pravio da jedem. Nego je on pravio bolonjeze sa sedam dana, naučio me kako da je pravim da imam za sedam dana, naučio sam i jeo sam hljeb. To je za mene bilo "vau". Danas imaš puno alternativa. Moji roditelji su mi dali sve što mi je trebalo. Nisam ja znao, za mene je bilo to. Ne bih tražio druge stvari, zahvalan sam na svemu što sam imao. Ako hoćeš još - treba da radiš i da zaradiš - izjavio je Ibrahomović.

Dotakao se i vremena kada se na prostorima Balkana vodio rat gdje nikada nije živio, ali je prepričao kako su njegovi roditelji govorili o ratu i otkrio koji mu je bio najteži dan u djetinjstvu:

- Počeo je rat, a ja nisam čitao novine, nije bilo telefona, televizije, nisam gledao vijesti. Šta sam osjetio, da je stari uvijek na telefonu, i meni je pričao da idem napolje. Razumio sam da je pričao sa familijom u Bosni. Dođem kući kod mame, ona me izbaci, govorila je da jedem za dvoje, troje ljudi. Bio sam više aktivan. Uvijek su bili blizu radi nas dvoje. Jedan dan dođemo kući kod mame, svi su u crnom, niko mi ništa nije rekao. "Što ste svi u crnom", nisu htjeli da mi kažu. Baba je umrla u ratu, napravili su tradicionalni oproštaj, nisu mi dali da idem na to. Htjeli su da budem mali klinac koji uživa i radi šta ti se radi. Otac mi je govorio idi napolje igraj fudbal kako ne bih osjetio sve što se desilo - istakao je Zlatan.

Proslavljeni napadač nastupao je za Švedsku, tamo se i rodio, ali korjene vuče sa prostora Balkana. Živio je u malom dijelu grada u Malmeu i otkrio kako je to izgledalo.

- Ja sam se rodio u Malmeu, što se zove Rosengard, u getu, ali za mene nije bio geto. Sve što sam htio, imao sam. Tu smo bili i igrali smo. Bilo je multi kulturno, od Afrike, Azije i Evrope. Otac mi je iz Bosne, mama katolkinja iz Zadra, odrastao sam u Švedskoj. Kada sam imao 16, 17 godina nikada nisam bio u centru Malmea. Fudbal i stan su bili u Rosengrodu. Nikada nismo napravili izlet. Nisam ja uzimao auto, ili sam hodao, ili trčao, ili krao bicikl da bih došao do škole i na trening. Idem u grad, ja kažem "koji grad"... Prvi put vidim autobus, to je tradicija u Švedskoj, prvi put idem autobusom. Vidim u gradu, plave oči, kažem nije moguće, tamo gdje sam živio, gdje sam odrastao bilo je puno stranaca... Kao da mi se otvorio drugi svijet, nisam još igrao u Malmeu. Od tog trenutka otišao sam na probu u Malme, rekli su mi da dođem i biće dobro - naveo je popularni Ibra.

Nakon potpisivanja za Malme otkrio je novi svijet.

- Imao sam 17, 18, kada sam krenuo u gimnaziju. Autobus, treninzi, škola. Malme je bio više, kada igraš kod kuće igraš u Malmeu. Sa njim ideš izvan Malmea, vidio sam sela, i tako... Tu sam se kao čovjek izgradio. Bio sam divlji, agresivan, zbog moje familije, ne mogu kazati za Balkan, to je bilo više agresivno. To mi je dalo puno problema kada smo igrali, kada sam vikao na igrače, izgledalo je agresivno, to je normalno za mene bilo. Nije primjer za druge, kada je sve to počinjalo, osjetio sam se drugačije, zato sam se naljutio, za mene je sve bilo normalno. Ne kažemo "molim te daj mi koka kolu", nego daj mi koka kolu. Nisam se uklopio, nisu me vidjeli kao Šveđanina, a ja sam se vidio, to je bio problem. To mi je smetalo, kao svakom djetetu - poručio je Ibrahimović.

Imao je uspješnu karijeru, ali nije na to najviše ponosan.

- Imao sam veliki nos, imao sam smeđu kosu, visok 190 centimetara. Svi drugi su bili plavokosi, plave oči. Pričam o Malmeu. Nisam pričao kao njih, bio sam drugačiji. Teško mi je bilo to da prihvatim. Nije bilo mnogo stranaca u Malmeu tada, otvorio sam vrata za sve one koji su imali drugačije porijeklo. Najviše sam ponosan na to. Više na to nego na fudbal - naveo je Zlatan.

Napravio je veliku karijeru, igrao za najveće klubove u Evropi. ali nikada nije uspio da osvoji "Zlatnu loptu" za najboljeg igrača na svijetu. Uvijek bio u užoj konkurenciji za nagradu, međutim, nikada je nije osvojio.

- Svi su išli prije mene, bio sam toliko dobar da nisu mogli da me maknu i blokiraju. Na kraju su potpisali ugovor, igrao za prvu ekipu, oni su razumjeli da je nešto bilo drugačije. Vidjeli su da je nešto drugačije. Onda su rekli da mi daju šansu. Poslije mi je eksplodiralo sve. Svi su rekli da sam bio arogantan, tada sam pričao da sam najbolji, da nema nijedan Šveđanin koji je bolji. Imao sam samopouzdanje. Dođeš sa dobrim autom, odmah pitaju odakle ti, rekao sam "bolji sam od svih". To im je smetalo, pričali da sam arogantan, primadona. Čovjek kada je inteligentan kažu da je arogantan, to je samopouzdanje. Znam ko sam ja i šta mogu da napravim. Ja sam uvijek bio sam, kada sam potpisao ugovor uvijek sam bio isti. Ako pitate ljude koji me znaju 20 godina ima da kažu da sam isti. Mijenjalo se samo da sam više poznat. Možda sam zbog toga platio i nisam dobio "Zlatnu loptu". Što je Modrić pobijedio, mogao sam i ja da pobijedim. Nije to da svim ljudima jeste okej, nije svima.

Otkrio je ko mu je bio sportski uzor.

- Od početka mi je bio Muhamed Ali, zbog oca. On me je stavio ispred televizora, crno-bijela slika, vidim kako priča, naučio sam engleski u četvrtom razredu, imaš sedam-osam godina. Nije arogantan. Moraju svi da razumiju, nije arogantan. Ali je pričao i pokazao. To je najveća razlika, kada jedan priča i ne demonstrira, to je arogancija. U mom svijetu, uzmem od Alija samopouzdanje, treba da se pokažem da sam najbolji preko fudbala, to mi je došlo u glavu, hoću da budem kao on. Bio je bokser, a ja sam ga stavio u fudbal. Ronaldo iz Brazila za mene je, uvijek kažem, gledaš ga i probaš da radiš ono što on radi, to je to, on je najbolji. Kada kopiram druge igrače, to je to. Za mene je on bio "top". Nije bilo Jutjuba, morao sam ići u školu, u biblioteku, imali su u školi nastavu, a ja sam išao da gledam njega. Ja se pokrijem da me ne vide i gledam - rekao je Ibrakadabra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.