Занимљива прича Слогиног Бојана Летића за "Глас": Добојска мисија "забрањеног" у Азербејџану

ДОБОЈ - Слога се налази у опасној зони у Премијер лиги. Изабраницима Недима Јусуфбеговића до краја шампионата слиједи грчевита борба за опстанак у којој би требали, већ од наредног кола, бити јачи за Бојана Летића.

Искусни лијеви бек од 10. марта члан је добојског премијерлигаша. Вриједно тренира и спрема се да буде од помоћи својим новим саиграчима у великој борби која је пред њима. Овај 33-годишњак у разговору за "Глас Српске" открио је да је на "Луке" дошао на позив тренера Јусуфбеговића са којим је сарађивао у мостарском Вележу.

Дотакли смо се и Летићеве богате интернационалне каријере, односно занимљивих искустава из далеког Азербејџана, али и Шпаније, те дружења са Миланом Шкринијаром и Давидом Ханцком у Словачкој.

Присјетио се овај поуздани бочни играч и гола који је дао Партизану у квалификацијама за Лигу конференције, признавши нам да је од малих ногу навијач "црно-бијелих".

Бојан је каријеру почео у брачнском Јединству, одакле га је пут, прије Азербејџана и Слоге, водио у Орашје, Козару, Борац из Шамца, Вележ, те у словачке клубове Жилину и Карвину. Услиједио је повратак у БиХ, у Сарајево, па авантура у нишком Радничком, прије одласка у Мирандес на Пиринејима.

Почетак овог разговора фокусирали смо на оно што је актуелно, Слогу.

- Слога је, на први утисак, одличан клуб, играчи су ме сјајно прихватили. Момци су топ, има доста квалитета, надам се да ћемо опстати. Услови су добри. Тренирам са екипом, био сам на клупи против Посушја, очекујем да ћу дебитовати у сљедећој утакмици против Рудар Приједора.

ГЛАС: Откуд баш у Слоги?

ЛЕТИЋ: Овдје сам дошао сасвим случајно, Недим Јусуфбеговић ме је звао сваки дан да дођем. Занимљиво да сам први пут одбио, међутим он ме је "притискао", дуго се знамо, 13-14 година. Дошао сам због њега да помогнем екипи, колико могу. До краја сезоне ћу остати у Слоги, тако смо се договорили. Послије ћу поново тражити неки клуб "вани". Мени је забрањен улаз у Азербејџан, иначе не бих био овдје.

"Пакт" са Сабахом и гол "свом" Партизану

ГЛАС: Забрањен улаз у Азербејџан?! Објасните нам то мало.

ЛЕТИЋ: У минулом зимском прелазном року имао сам забрану да дођем у било који клуб у Азербејџану. Имао сам једну повреду лигамента зглоба, због које ме у мом бившем клубу Сабаху нису регистровали, јер су видјели послије прегледа магнетном резонанцом да ћу паузирати три мјесеца. Није ми било право, четири године сам био тамо, стекао сам и неко име у Азербејџану. Хтио сам их тужити. Они су тражили да их не тужим, рекли су да ће ми све исплатити до краја, јер сам имао уговор до 30. јуна 2026. са Сабахом. Споразумно смо раскинули уговор 30. децембра прошле године. Све су ми исплатили, уз услов да не пређем у редове неког од ривалских клубова тамо у Азербејџану. Дакле та "забрана" је неки договор између Сабаха и мене. Имао сам послије неких понуда из иностранства, које ме нису задовољиле. Нисам хтио да идем било гдје за неке мале паре. Хтио сам до љета да будем слободан, али јавио се Недим и предложио ми Слогу, у којој сам и завршио. Одрадићу ово до краја, па ћу онда гледати да се вратим у Азербејџан, ако буде могло, ако не, онда нешто друго.

ГЛАС: Ви сте пажњу са себе, људима на овим просторима, највише скренули одличном партијом и голом у дресу Сабаха против Партизана (2:0) у првом мечу трећег кола квалификација за Лигу конференције, прије непуне три године.

ЛЕТИЋ: Па ко ће коме него свој своме. Тако увијек бива. Ту утакмицу сам одиграо врхунски. Био сам баш мотивисан, имао сам велику жељу да се докажем. Од малих ногу навијам за Партизан. Била је једна ситуација у којој су српски медији пренијели једну моју изјаву, коју сам дао тамо у Азербејџану, како је мени сан био да дам гол Партизану. То није истина, погрешно је пренесено. Послије тога је било "дрвље и камење" по мени. Свашта су ми и навијачи Партизана писали по друштвеним мрежама. Али не љутим се, разумијем наш менталитет и наше људе. Мада, тешко ми је пала та елиминација од Партизана. Био сам нервозан. Прву утакмицу смо требали добити убједљивије. Упозоравао сам саиграче шта нас чека у Београду. Нису ми вјеровали, али кад су дошли, неки од њих су се уплашили атмосфере, а онда нам се десио онај гол Бибарса Натка након грешке нашег голмана. Први пут сам видио такав гол. Касније смо испали на пенале.

ГЛАС: Да ли сте некад имали понуду Партизана?

ЛЕТИЋ: Искрено није било ништа конкретно. Прича јесте било, али конкретно ништа.

Шпанија је земља снова

ГЛАС: Каква искуства носите из Шпаније, односно Мирандеса, у којем сте играли?

ЛЕТИЋ: Шпаније ћу се сјећати до краја живота. Био ми је сан да играм у Шпанији или Италији. Остварио ми се. Земља је прелијепа, људи опуштени. Сијеста је чудо, ради се двократно од 8 до 14, па три сата одмор и ручак. У том периоду нигдје "живе душе" нема у граду, па онда поново се ради од 17 до 20 часова. Све је у њих лагано. Не обазиру се људи на друге. У граду гдје сам ја био Миранда де Ебро има велики број људи од 90, 95 година, лијепо живе, лијепо се хране... Од 365 дана, 300 је сунчаних, још је ту море... Ја сам био у периоду короне. Прву годну је било мало теже, јер смо рецимо пред сваки тренинг и утакмицу имали тестирање на корону, па ако си позитиван идеш назад кући. У другој години су пустили публику, па је било врхунски све, амбијент... Па, Другу лигу уз нас тада су играли Еспањол, Ваљадолид, Ђирона, Рајо Ваљекано... Квалитет играча је на високом нивоу. Рецимо, ја чувам крило, он први пут одигра из прве, други пут два додира, трећи пут улази у простор, а већ четврти пут не знаш како да га чуваш. Сегунда је непредвидива. Двије утакмице побиједиш горе си, двије изгубиш, идеш доле. Сјећам се једном смо играли против лидера на табели, а ми били десети. Лагано смо их добили 2:0. Одемо, исто тако, Алкоркону у Мадрид. Људи су већ испали из лиге. Идемо тамо, мислим(о) лако ћемо. "Сашили" су нас са 4:0.

Мој друг Ханцко и ја...

ГЛАС: И у Словачкој Вам је било сјајно. Играли сте са Миланом Шкринијаром, асом Фенербахчеа, односно некадашњим играчем Интера и ПСЖ-а, те Давидом Ханцком, узданицом мадридског Атлетика...

ЛЕТИЋ: Са тим момцима се и дан данас чујем. Драго ми је што су направили такве каријере. Са Ханцком сам бољи. Кад сам био у Жилини, Ханцко и ја смо знали код мене у стану заједно гледати Лигу шампиона... Врхунски момци. Направили су сјајне каријере. Друговао сам и са Ласлом Бенешом, и он је отишао у велики клуб из Жилине, у Борусију Менхенгладбах... Жилина има врхунску академију, од које живи. Имају добар систем, од У15 до А тима сви тренирају исто. Онда је младима лако ући у први тим, у који кад уђу, након неке двије сезоне иду даље.

 

Медији

ГЛАС: Послије гола Партизану нису Вам дали да дајете изјаве овдашњим медијима, тачније онима ван Азербејџана?

ЛЕТИЋ: Правило у Азербејџану је такво, у уговору стоји да играч не може било коме да даје изјаве. Имате човјека у клубу који је задужен за односе с медијима. Клуб, односно портпарол одређује коме могу дати изјаву, све иде преко њега. Зато нисам могао дати изјаву ни Вама, ни српским медијима када су ме контактирали после гола Партизану.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.