Борикова фудбалска бајка која траје пола вијека

БАЊАЛУКА – Турнир у малом фудбалу, који се одржава под сводовима бањалучког храма спорта, један је од заштитних знакова Спортске дворане "Борик" и Бањалуке, а како и не би био када ће ова спортска манифестација ускоро започети 50. епизоду.

Наиме, 26. новембра почеће јубиларни турнир у малом фудбалу "Борик 2025", чија је традиција почела још давне 1975. године. Недуго послије отварања 1975. године, за то вријеме импозантног објекта, тројица радника Бошко Станишљевић, Момо Јоксимовић и Душан Црногорац дошли су на идеју да у зимском периоду организују турнир у малом фудбалу.

- Гледајући ТВ програм видио сам да се у сарајевској "Скендерији" игра мали фудбал на головима од пет метара ширине. Тако се родила идеја да и у Бањалуци организујемо такву манифестацију. Нас тројица отишли смо код директора "Борика" Милана Прлета Тошића, који је читав живот посветио спорту, предложили смо му ту нашу идеју, коју је он без размишљања прихватио. Био је то визионарски потез, али ето показало се да је био пун погодак, јер траје пола вијека - нагласио је Станишљевић. Те премијерне године у борбу за прво мјесто пријавиле су се 92 екипе, а број је из године у годину растао.

- Пријављивале су се раје, екипе из улица, насеља, клубови, а долазили су и из других мјеста. Средином осамдесетих година било је златно вријеме, рекорд је оборен на "Борику 83" када се пријавило чак 380 екипа, па је он трајао готово три мјесеца - истакао је Станишљевић.

Није то био турнир само за љубитеље фудбала у Бањалуци, већ су долазиле екипе из свих дијелова бивше Југославије.

- У "Борику" су играли мајстори малог фудбала из Београда, Загреба, Новог Сада, Љубљане, Градишке, Прњавора, Добоја, Приједора…..Турнир је постао магнет за све екипе, сви су на њему жељели да играју како због квалитета тако и због одличне организације. И док су се многи турнири, који су постојали као онај сарајевски или новосадски угасили, "Борик" је постајао све јачи, бољи, организованији, зато није чудо што су многи жељели да га освоје, да се попну на побједнички трон. Када се турнир играо, дворана је била крцата, а оне завршне често је пратило и више од 5.000 гледалаца – наставио је Станишљевић, који је пензију "стекао" радећи у "Борику".

По његовим ријечима било је много сјајних потеза, утакмица, играча, тако да је веома тешко издвојити најбоље.

- И данас се памти Божур Матејић, он је био чудо од играча, дриблинзи, ролање излуђивали су противничке играче, али и дизали публику на ноге. Матејић је обиљежио период прије рата, а послије рата он је био у знаку Миле Симеуновића. И он је био велемајстор. Мада се морају споменути и Емир Јусић, Орхан  Кухар Јамаковић, Есо Башић, Анђелко Граховац, Предраг Рајић, Миленко Девушић, Игор Мирковић,… - додао је Станишљевић.

Једини који је три пута проглашаван за најбољег играча је Матејић.

- Има њих доста који су по два пута били испред свих, али једино сам ја проглашен три пута за најбољег. Али, шта ми то вриједи када ниједном нисам освојио турнир. Први пут сам као редован војник наступао за екипу "Петар Драпшин". Била је то моћна екипа за коју су наступали између осталих тадашње звијезде југословенског фудбала Стјепан Штеф Деверић, Веселин Ђурасовић, Горан Сивац ... Други пут је то било у екипи Шустера, која је била састављена углавном од играча из јуниорског погона Борца, а трећи пут сам био члан Југопрогреса – истакао је Матејић, који је данас запослен у бањалучкој дворани.

Управо финале одиграно те 1988. године између Кариока и његовог Југопрогреса многи сматрају за најбољу утакмицу у ових пола вијека турнира.

- Био је то дуел фудбалских мајстора. За Кариоке се играли борчевци Слободан Каралић, Марио Матаја, Стојан Малбашић, Звонко Липовац, Драган Киме Марјановић, Бошко Зд‌јелар, те Драшко Марковић, Драго Баковић, Сеад Капиџић и Владо Ивковић, а за Југопрогрес, којег је водио Славко Рогуљић поред мене Иван Ференчак, Кемал Бехарић, Славољуб Стојановић, Небојша Ушке Вучићевић … Ушке, који је био бивши ас Партизана и сигурно тих година један од најбољих играча малог фудбала у Југославији одиграо је сјајну утакмицу. Сјећам се да смо дали по два гола, али то није било довољно, јер је за ривала само Киме дао пет. Изгубили смо 5:7, а многи и данас сматрају да је то најљепша утакмица икада одиграна на "петопарцу" "Борика" – присјетио се Матејић.

Послијератних година број екипа у сениорској конкуренцији је ограничен.  У новије вријеме у "Борик" долазе екипе из Републике Српске и цијеле БиХ, али и Словеније, Хрватске, Србије... Међу њима је много сјајних фудбалера, а један од њих је и Игор Мирковић, који је 2013. године проглашен за најбољег играча турнира, а чак осам пута је био у екипама које су побјеђивале у финалу сениорске смотре.

- Када се спомене Бањалука и "Борик" сигурно да је један од заштитних знакова турнир у малом фудбалу. Давних година турнир је био знатно бројнији по броју екипа, али сада то није случај. Наиме, све је мање екипа, које се пријављују да би само биле на списку учесника, већ сви имају само један циљ да побиједе. И једно и друго имају своју чар, јер сматрам да су оне смотре на којој су наступале раје, другари, екипе из улица биле знатно посјећеније у ранијим фазама такмичењима, али сада је другачија прича. Међутим, и даље је "Борик" огромна прича, једна од оних која има своју традицију, име и понос практично је свих Бањалучана, а не само непосредних учесника – рекао је Мирковић. Иако је један од најтрофејнијих играча на овој смотри нагласио је да се први пехари заувијек памте.

- Свака утакмица је прича за себе, па тако и сваки побједнички пехар, као и онај намијењен најбољем играчу. Међутим, оне које сам освајао по први пут некако се највише памте и заувијек су урезани у сјећању. Надам се да ће их бити још и да ћу на јубиларном турниру постати први играч који је девет пута наступао за побједничке саставе – додао је Мирковић.

Рекордери

На сваком турниру осим најбољег играча бирају се и најбољи стријелац и најбољи голман. Божур Матејић је три пута био најбољи играч, некадашњи фудбалер Борца, а данас шеф стручног штаба Радничког 1923 из Крагујевца Бојан Пузигаћа три пута најбољи стријелац, а Дарко Милановић чак девет пута најбољи голман. Чак шест пута побједнички пехар дизали су играчи који су наступали за екипу Монтинг Теслић, а тројица футсалера по осам пута су освајала турнир у сениорској конкуренцији. То су Игор  Мирковић и Дарко Милановић, те Жељко Драгољевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.