Уочи утакмице БиХ – Италија: Низ случајева за посматрање

(Не)навијање за фудбалску репрезентацију БиХ већ 30 година је социолошко-психолошки случај који даjе обиље материјала за посматрање и у том смислу је много интересантнији од саме игре. И тешко је рашчланити та два сегмента.

Драган Човић је, рецимо, на Мундијалу у Бразилу био на утакмицама и Хрватске и БиХ, носећи шалове и друга обиљежја обје репрезентације. То нимало није утицало на његов положај међу Хрватима у БиХ којима је већ двије деценије неприкосновени политички лидер што бива потврђено на изборима. Да је БиХ била на том Мундијалу већ се помало и заборавило осим оне приче са непостојећим офсајдом против Нигерије, а Човићевог "роуд-трипа" у Јужну Америку готово нико се уопште не сјећа. А баш у том "роуд-трипу" је кључ. Јер, кад о државном трошку видиш Бразил, апсолутно је мање битно за коју репрезентацију навијаш. Можеш за једну, можеш за двије, а не мораш ни за једну.

Ових дана на мрежама круже снимци славља у Сарајеву из 2008. када је Турска у оној лудој завршници избацила Хрватску са Европског првенства и то се подмеће као доказ тезе да Хрвати вечерас у Зеници треба да навијају искључиво за Италију. За кога ће навијати Човић нико жив се не пита, а смијете ли да се кладите да на љето неће бити у САД и тамо гледати Хрватску, а можда и Босну, ако вечерас тријумфује у Зеници?

Срби су по том питању нешто тврђи јер нема шансе, бар је такво већинско расположење, да дувају у исте навијачке трубе са онима који се огрћу заставом са љиљанима. Легитиман, историјски утемељен, став, заснован на болним успоменама на догађаје из прве половине деведесетих. Истовремено, на челу Фудбалског савеза БиХ је Србин, из Републике Српске, којем је, видљиво је то из јавних иступа, јако стало да се "бе-ха" селекција пласира на Мундијал и који не мари много ни за ратне заставе ни за хорско пјевање ратне химне БиХ у моментима интонирања оне Шестићеве безтекстуалне. Ако се Босна пласира на Мундијал, ем што ће у касу савеза лећи више милиона евра, ем што ће се отворити сјајна прилика да се о савезном, читај државном, трошку оде у Америку и тамо гледају утакмице. А у тој делегацији ће се, без сумње, осим предсједника савеза, наћи и још понеки Србин.  Јер, одласку на Мундијал се у ратну заставу не гледа.

Само сироти Бошњаци у овој земљи, тако је бар наизглед, искрено навијају за репрезентацију и много су бијесни на већину Срба и Хрвата што нису спремни да им се придруже. Бијесни су повремено и на предсједника савеза, а понекад и на Драгана Човића, али све ће им то постати небитно ако Џеко и друштво вечерас сломе Гатуза и његову селекцију. А кад се већ "репка" пласирала на Мундијал, ето згодне прилике и да се открије и Америка и да г**ица види пута.

Рашчлањено од овог угла посматрања, вечерас ће неки типови играти фудбал, досад су га солидно играли, и бусали се у прса и клели у државу са којом немају ништа, јер су се углавном родили и одрасли у потпуно другим системима.

У таквом збиру парадокса приближава се почетак бараж меча у Зеници.

Поред толико углова гледања, увијек се може понудити још један.

Што се вечерашњег фудбала тиче, најбитније је да Турци побиједе у Приштини.

А у Зеници шта год да буде, бар неко ће у овој земљи да слави.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.