Херцеговац у равници: Владимир Гаћиновић ниже успјехе у Србији

Чудни су тренерски путеви! Требињац Владимир Гаћиновић се ове сезоне четврти пут вратио у суботички Спартак. Кад један клуб одлучи да толико пута поклони повјерење неком тренеру, онда је јасно да је оставио сјајан утисак у сваком од ранијих боравака.

А Гаћиновић је у већини клубова у којима је радио остварио одличне резултате. Довољно је споменути само неке успјехе. Спартак је одвео у европско такмичење, гдје је елиминисао славну Спарту из Прага, Нови Пазар је под његовим вођством био хит у првенству Србије и борио се за прво мјесто с београдском Црвеном звездом, док је Железничар из Панчева увео у Суперлигу Србије.

До ових резултата је дошао поштеним и квалитетном радом, залагањем и својим знањем, те стварањем одличне атмосфере. Већина тренера би то знала да искористи, али херцеговачки тренер није тип који жели да се намеће у медијима нити шири бомбастичним изјавама. Ненаметљив и тих, као да је попримио особине Војводине у којој је провео највећи дио своје играчке и тренерске каријере, вјеровао је само у знање и рад.

ГЛАС: Господине Гаћиновићу, како бисте оцијенили овај период проведен у Спартаку? Чини се да сте за кратко вријеме постигли заиста доста, екипа дјелује пуно боље, што на крају потврђују и резултати.

ГАЋИНОВИЋ: Па могу да будем задовољан овим периодом откако сам преузео клуб. Наш циљ је био да стабилизујемо екипу јер смо у моменту кад сам преузео тим имали само девет бодова. Успјели смо затим да подигнемо екипу. Мало сам вратио играчима самопоуздање, "засукали смо рукаве" и затим смо направили серију од седам мечева без пораза, тако да смо поправили учинак на табели. Једино за чиме жалим су ова два посљедња пораза која су донекле покварила слику. Имали смо у њима проблема с повредама кључних играча, осјетило се то на нашој игри јер немамо превелику ротацију. Ипак, на крају смо освојили 21 бод и стекли добру основу за наставак сезоне, гдје очекујем да будемо још бољи. Оно што ме радује је да личимо на екипу, да се зна ко шта ради у тиму и то је предуслов за даљи напредак.

ГЛАС: Челници Спартака су у веома тешкој ситуацији одлучили да Вас још једном позову у помоћ. Четврти пут сте на клупи суботичког клуба и јасно је онда колико Вам сви овдје вјерују?

ГАЋИНОВИЋ: Прија ми повјерење челних људи Спартака. Једноставно, кад вас неки клуб врати четврти пут на своју клупу, значи да сте у претходним боравцима оставили добар утисак и да сте стекли симпатије и оставили квалитетан траг. Спартак је у моменту кад сам преузео екипу био практично отписан, многи нису вјеровали у екипу, али ја јесам. Знао сам да ови момци имају квалитет, то сам им одмах рекао. Вјерујем у њих, а они морају то да оправдају на терену. Одиграли смо веома добро, мислим да смо премашили наш неки циљ и да ће то бити још боље. Наравно, биће нам потребна појачања на одређеним позицијама, гдје немамо квалитетна рјешења сад. Вјерујем да ћемо на прољеће бити још бољи и побјећи из ове опасне зоне.

ГЛАС: Већ неколико пута се дешава да у оваквим ситуацијама, када је екипа практично отписана, преузмете клуб и да га сачувате у том рангу. Колико је тешко у таквим ситуацијама вратити самопоуздање играчима и шта је најбитније урадити како би се екипа извукла из кризе?

ГАЋИНОВИЋ: То се десило већ неколико пута, да сам преузео екипу која је у лошој ситуацији и да сам затим успио да је вратим на побједнички колосијек и да се избори чак и Европа. Мислим да сам једноставно стекао довољно искуства да знам како да приђем играчу и да имам довољно и знања да то спроведемо на терену. Дипломирани сам професор физичког васпитања, тако да знам колико је важно да приђем сваком играчу појединачно. Треба тренер сад да буде и квалитетан психолог. Веома је важно знати прићи играчима у одређеним ситуацијама и створити добру атмосферу јер је у њој одмах лакше радити. Посвећен сам свом послу, радим практично стално са својим сарадницима. Мислим да је најважније да се стекне повјерење играча. Треба да схвате да им желите најбоље и да све што радите, радите за њихово добро. Онда је све лакше.

ГЛАС: Како се један Херцеговац снашао у војвођанској равници? Већи дио своје играчке, а и тренерске каријере провели сте управо у Војводини и чини се да сте помало попримили и тај дио менталитета. Дјелује да сте мирни и ненаметљиви, а ауторитет стичете својим знањем.

ГАЋИНОВИЋ: Пола свог живота сам провео у Војводини као играч и тренер и за овај крај ме вежу прелијепе успомене. Наступао сам за Бечеј, гдје сам провео велики дио своје играчке каријере и гдје сам остварио и најбоље резултате. Затим сам као тренер радио с млађим категоријама Војводине, па био у стручном штабу тог тима. На крају сам, ето, четврти пут на клупи Спартака и, искрено, пријају ми људи овдје. Њихова доброта и мирноћа ми баш пријају, то што се не жури. Ни ја не волим ништа преко ноћи, већ да све стварам и стичем својим радом. Истина, ствари су се сад мало промијениле као и људи, мало је више неке журбе и нервозе него прије, али ми је Војводина постала друга кућа. Мада некад покажем и дио своје херцеговачке крви. Гени су ту чудо, нема грешке.

ГЛАС: Оно што је обиљежило Вашу тренерску каријеру свакако је и афирмација младих играча. Почело је то у Леотару, наставило се у Војводини, Спартаку, Новом Пазару, па и Напретку. Не плашите се да пружите шансу младим играчима? 

ГАЋИНОВИЋ: Мој први тренер у Леотару Душан Радоја ми је једном као младом играчу рекао да тренер мора имати знање да пронађе младог играча, али и да мора препознати кад је вријеме за њега. Тада нисам разумио шта је желио да ми каже, али сам касније то схватио. Постоји право вријеме кад осјетите да треба да убаците младог играча у ватру да не сагори прерано. 

ГЛАС: Већ у Леотару сте препознали неколико играча који су направили лијепе каријере.

ГАЋИНОВИЋ: Управо тако. У Леотару је било заиста талентованих играча. Херцеговина је изузетно талентована не само у фудбалу већ и у осталим спортовима. Има ту одличне генетике, али и нашег поноса и жеље да успијемо. У моменту кад сам преузео екипу Леотара, Гојко Цимирот је био резерва у тиму и није практично ни улазио у игру. Дао сам му шансу јер сам препознао квалитет и жељу да напредује, а он ми је узвратио добрим партијама и направио је одличну каријеру. Било је ту још младих играча, Михојевић, Мркаић и још неки који су искочили и направили лијепе резултате.

ГЛАС: Наставили сте рад у млађим категоријама Војводине с генерацијом '95, из које су многи играчи постали репрезентативци. Тада је чак 11 играча потписало професионалне уговоре. Била је то, многи сматрају, једна од најталентованијих генерација у овом клубу?

ГАЋИНОВИЋ: Волим да радим с младим играчима јер ту највише можете да утичете на њихов развој, да исправљате уочене грешке и поправљате њихове могућности да сазријевају кроз мечеве. Треба знати и да се истрпе њихове грешке јер све је то дио сазријевања. Кад сам радио у млађим категоријама Војводине, видио сам Сергеја Милинковић- Савића. Он није био у првом плану, а имамо је заиста сјајан таленат. Убацио сам га у ватру и он је кренуо да напредује. Једноставно, мислим да имам ту способност да препознам таленат и да желим да им помогнем. Наравно, доста је и до самог играча, колико он жели да ради и квалитетно тренира. Мени је жеља била да сваког од њих изведем на прави пут.

ГЛАС: У том периоду је у Војводини био и Ваш син Мијат. Колико је тешко бити тренер сину? 

ГАЋИНОВИЋ: Веома је тешко. Само Мијат зна шта је све прошао и колико је морао да се доказује да заслужује своје мјесто у тиму и да ништа то није због мене. Заиста није имао никакав попуст. Он сам је све схватио и радио је много јаче него други да би напредовао и да би оправдао своје мјесто. Драго ми је због његове каријере јер је, као и отац, сам био заслужан за све. Нису га зауставиле ни неправде, ни повреде, стално је радио на себи и на крају направио сјајну каријеру. Као отац сам поносан на њега, не само као играча већ и као човјека.

ГЛАС: Војводина је у том периоду имала сјајну школу фудбала из које су касније изашли бројни репрезентативци.

ГАЋИНОВИЋ: Заиста, ту у Војводини је била сјајна екипа младих играча. Многи од њих су касније постали и прваци свијета на Новом Зеланду, као и шампиони Европе у Литванији. То ми је једна од најдражих успомена, тај рад са генерацијом '95. Војводина је имала сјајну школу и створила је много репрезентативаца, који су касније направили сјајне каријере и постали сениорски репрезентативци. Управо у тим годинама се заиста квалитетно радило и окупили смо све што је било талентоване дјеце. Браћа Милинковић-Савић, Панков, Роцков, наравно, ту је био и мој Мијат. Сјајни играчи и људи.

ГЛАС: Са афирмацијом младих сте наставили и у Спартаку. А ту сте имали и заиста сјајан успјех у Лиги Европе. 

ГАЋИНОВИЋ: У Спартаку је заиста било и сад је сјајно радити. Тад сам тренирао групу веома посвећених момака који су жељели да се афирмишу и да направе што бољи резултат. Били су ту Немања Николић, Дејан Керкез, Немања Ћаласан и остали. Екипа је играла сјајно, изборили смо пласман у Европу. Затим је клуб продао неколико важних играча, а играли смо Лигу Европе и свима ће нам остати у сјећању елиминација Спарте из Прага, која је у то вријеме била сјајан тим.

ГЛАС: Управо те утакмице ће навијачи Спартака вјечно памтити. У првом колу сте елиминисали Колерајн, а затим сте направили сензацију и избацили чешку Славију. Како са ове временске дистанце гледате на те мечеве?

ГАЋИНОВИЋ: Већ сам рекао да ми је тај период у Спартаку заиста био најдражи у досадашњем дијелу каријере. Имао сам бројних успјеха, али ту елиминацију ћу вјечно памтити не само ја већ и сви они којима је Спартак на срцу. Одлично смо спремили меч и савладали славну Спарту из Прага. Екипа је те сезоне само на појачања потрошила 20 милиона евра. Али не игра на терену новац. Одлично смо спремили тај меч и затим их побиједили на нашем терену 2:0. У реваншу је било 2:1 за њих и ми смо прошли даље. Чеси су нас тад збуњено гледали. Били су увјерени да ће сигурно проћи, али ми смо им покварили све планове тимском игром. За њих је тада играо садашњи играч Звезде Гелор Канга. Били су ту и Михајло Ристић, Срђан Плавшић, а поред чешких репрезентативаца били су Румуни Станчи, Кипчију, затим Тал Бен Хаим. Тадашњи спортски директор клуба Томаш Росицки није могао да вјерује да смо их побиједили. Изашао је из свог "поршеа" и гледао у моје момке након што смо их елиминисали и колико смо срећни сви због тога. Клуб је прије тога морао да прода играче како би наставио нормално функционисање, а ја искрено вјерујем, да смо сачували све наше играче, да бисмо прошли и Брондби. Играли смо заиста сјајан фудбал у том периоду.

ГЛАС: Било је сигурно лијепо и у другим срединама. Посебно се памте успјеси у Новом Пазару и Железничару. Са Новим Пазаром сте имали сјајну серију резултата, од отписаних играча сте направили носиоце који су се борили за прво мјесто. Читав град је, чини се, био уз Вас?

ГАЋИНОВИЋ: Памтим из свих клубова само лијепе ствари. Мислим да сам у сваком клубу дао свој максимум и да људи то цијене и да сам у сваком оставио траг. Спартак је, наравно, посебна прича, али било је лијепо и у Новом Пазару, гдје смо били хит шампионата Србије, гдје су ме људи заиста вољели. Често кажем да нисам морао да носим новчаник, јер ми ништа нису дали да платим. Били су пресрећни због резултата. И ту смо били прави тим. Многе отписане играче смо вратили у живот и успјели да остваримо добре резултате. Било је лијепо и у Панчеву, гдје је  Железничар изборио пласман у виши ранг. Многи су били скептични што сам отишао у нижи ранг, али ја гледам само да ли клуб и екипа имају потенцијал и жељу за напредак. Тако је било и тада. 

Почаствован због признања

ГЛАС: Наш лист Вам је ове године додијелио признање амбасадор спорта Републике Српске за афирмацију родног краја и сјајне спортске резултате.

ГАЋИНОВИЋ: Био сам изненађен тим признањем, нисам знао да се моји резултати толико прате. Посебна је част за мене јер долази из моје Републике Српске. Искрено ми је баш пријало. Већ годинама радим у Србији и због тога ми је баш драго што су препознати резултати које постижем и што сте ми додијелили признање. Никада нисам био тип који воли да се намеће, већ сам све стекао  квалитетним радом. Због тога ми је баш драго било кад сам чуо да сам добио признање за амбасадора спорта Републике Српске за постигнуте резултате. Хвала вам на томе. 

Име по револуционару

ГЛАС: Владимир Гаћиновић је био један од оснивача "Младе Босне", велики револуционар и есејиста. Учествовао је у балканским ратовима, а у Првом свјетском рату служио је у француској морнарици. Да ли сте име добили по њему?

ГАЋИНОВИЋ: Тако је! Ми смо потомци тих Гаћиновића. Име сам добио по славном револуционару и есејисти. Недавно сам први пут са шурјаком отишао да посјетим његов гроб. Пјешачили смо два сата на врх планине и кад сам се коначно попео, схватио сам како та земља очврсне и очеличи људе. То су сурови предјели у којима људи морају брзо да сазрију. Није чудо да је већина наших хероја из таквих предјела јер су се читав живот научили борити за слободу. Поносан сам што нам је он предак. Неописив је то осјећај. Он је за 27 година проживио што неко не би да је живио и два вијека. Дружио се с тадашњом свјетском елитом, са познатим писцима, сликарима. Могао је да бира шта ће да ради, а опет је задржао тај слободарски дух и једини циљ му је био да ослободи свој народ. На то можемо да будемо само поносни.

Кобан по београдске клубове

Владимир Гаћиновић је током своје каријере кобан за београдске тимове. Додуше, у различитим улогама. Као играч готово редовно је тресао мрежу у дуелима против Црвене звезде. Сви још памте његов хет-трик у дресу Бечеја. На другој страни, као тренер дјелује да никако не лежи Партизану. Београдске "црно-бијеле" је побјеђивао са три различита клуба. Традицију је наставио и ове сезоне, када је са Спартаком славио 2:1. Прије тога славио је такође са Спартаком, Новим Пазаром и Напретком.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.