Сјећање на љубљански стадион "Бежиград": Од поноса града до ругла

ЉУБЉАНА - Утакмица у Бањалуци на моменте је подсјећала на посљедњу сезону југословенске лиге. Хаос на трибинама, судијске лудорије, потпуно непоштовање безбједносних прописа и слично. Како стадион Борца може испунити критеријуме УЕФА, иако је у приближно истом стању као "Бежиград" (стари стадион у Љубљани), потпуна је мистерија - написао је на страници спортског подкаста "Енотност" своје виђење првог дуела Борца и Олимпије словеначки новинар Миха Зупан.

Наравно да је словеначки колега претјерао у свом опису, ако ништа, оно бар због поређења Градског стадиона и "Бежиграда". Култни љубљански стадион затворен је 2008. године и од тада је у фази распадања. Велики број навијача Борца имаће прилику у четвртак да прође Дунајском цестом, једном од највећих љубљанских улица, и лако се може догодити да прођу поред самог "Бежиграда", а да га уопште не примијете. Изграђен је и отворен још док је Југославија била краљевина - 1935. године, кроз историју је често мијењао намјене, служио за понос граду, земљи и био мјесто одигравања неких чувених утакмица. Међутим, данас је само градско ругло, за које ће мало ко и претпоставити да је стадион.

На "Бежиграду" је Олимпија одиграла неколико важних међународних мечева против европских великана (Милан, Ливерпул...). На њему је Партизан 1976. године освојио седму шампионску титулу, прекинувши пост од 11 година, голом Ненада Бјековића. На њему је, кроз историју, ривале дочекивала и репрезентација СФР Југославије (рецимо, против Шпаније у завршници припрема за Свјетско првенство 1990. године, 0:1). На њему је играла и Србија и Црна Гора 2004. године, када је голом Ненада Јестровића изборила реми са домаћом селекцијом (1:1). Данас Љубљанчани са тугом гледају на трошни стадион, који је дјело најпознатијег словеначког архитекте Јоже Плечника.

- Могли бисмо тамо да играмо фудбал, да имамо концерте и догађаје - рећи ће вам стари Љубљанчани са дозом носталгије у гласу.

Преговори о обнови воде се од 2008. године, али се засад (не) назире напредак. Међутим, градоначелник највећег града бивше југословенске републике Зоран Јанковић открио је да је девет мјесеци разговарао са Министарством културе Словеније, тачније министром Астом Вречко о реновирању стадиона.

- Јоц Печеник, као највећи акционар компаније "БШП", има само двије могућности: или да добије грађевинску дозволу за пројекат, који је издат и завршен, или да стадион прода држави - рекао је недавно Јанковић.

Из општине Љубљана тврде да би "Бежиград" већ био реновиран да није било притужби неких оближњих житеља.

- Више пута састајали смо се с њима и позивали их на конструктивност. Рецимо, Агенцији за животну средину је требало чак четири и по године да ријеши све притужбе - објаснили су из општине.

Све што сте имали прилику прочитати помало асоцира на овдашње случајеве у Српској, односно БиХ, али и у Словенији се боре са бирократијом. "Бежиград" ће и даље венути и чекати боље дане за рјешавање проблема. У стање у ком се налази некадашњи понос Љубљане и навијачи Борца моћи ће да се увјере у четвртак, када буду пролазили Дунајском цестом.

Једна побједа Бањалучана

Олимпија и Борац у Љубљани су одиграли 12 утакмица уз биланс од осам побједа домаћина, три ремија и једног тријумфа Бањалучана и гол-разлику 27:10 у корист Словенаца. Једину побједу у данашњој престоници Словеније "црвено-плави" су остварили у посљедњој заједничкој сезони Прве лиге Југославије, 1990/91, када су славили са 2:1.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.