Сјајна прича Душана Басте за "Глас": Зенга је био велики шмекер

Никад није био момак око ког се диже ларма, али на терену и ван њега увијек (је) има(о) шарма. Душан Баста. Члан генерације '84, која је заједно расла, заједно ишла на "школовање" у Уб и заједно је ступила на сцену створивши неке романтичне моменте и побједе које су уткане у зидине "Маракане".

У сезону 2004/2005. Црвена звезда ушла је са новим-старим тренером Љупком Петровићем, коме је то био трећи мандат на клупи "црвено-бијелих". Костур екипе чинили су голобради момци поникли у Омладинској школи Београђана - већ поменути Баста, Бошко Јанковић, Марко Перовић и Дејан Миловановић, те нешто старији Александар Луковић, Ненад Ковачевић...

Стари вук дао је шансу млађарији која га је вољела. У мини-интервјуу за "Глас Српске" Баста је испричао неке занимљиве анегдоте из играчке каријере, која је могла да буде и боља да се, како сам каже, није десио лом руке, када је, додаје, био у животној форми.

- Љупко је легенда. Воли младог играча, воли да му да шансу. Он нас је гурнуо све у ватру... Перке и Миловановић играли су и раније, али Бошко и ја смо те сезоне кренули да играмо. Добра је то екипа била. Није Звезда тада могла много да плаћа. Да је било више пара, можда бисмо ми остали пет, шест година у клубу. Замислите ту екипу, то је екипа за Лигу шампиона - у даху је испричао Баста.

ГЛАС: "Вјечити" дерби је посебна прича за сваког играча Црвене звезде и Партизана. Преко главе претурили сте много дербија и углавном сте излазили као побједник - доживјели сте само један пораз од "црно-бијелих". Ипак, прво Ваше искуство са највећом утакмицом српског фудбала уједно је било и најгоре. Алберт Нађ Вам је сломио руку.

БАСТА: Да, то је био мој први дерби и баш тако нешто да се деси...Тешка је то била повреда у том тренутку. Можда сам тада играо у најбољој форми у животу. Двадесет дана пре тог лома дебитовао сам за А репрезентацију против Шпаније. Покојни Петко (Илија Петковић) убацио ме је последњих 15 минута... Није та повреда мени сад пореметила каријеру, али сигурно да је мало утицала да не буде још боља... Имао сам четири-пет месеци паузе, па опоравак после тога... Имао сам добру сезону и када сам се опоравио. Дешава се, одмах је упутио извињење...

ГЛАС: Шансу Вам јесте дао Љупко Петровић, али сте, као генерација, чини се надошли под вођством Италијана Валтера Зенге. Како је било радити с њим?

БАСТА: Било је занимљиво, код њега смо учили да играмо четворица у линији па да бисмо то уиграли везао нас је конопцем ха-ха-ха... Луне је играо лево, ја десно, а Бишке и Дуда (Милан Дудић) штопери. Дудић је у једној акцији кренуо да скочи, Бишевац га је повукао, па је овај пао... ха-ха-ха. Како смо се смејали. Види, били смо везани све време, да научимо да "држимо линију". Зенга је знао с нама, остао ми је баш у лепом сећању. Имали смо лепу сезону, узели смо дуплу круну. Била је баш добра енергија.

ГЛАС: Под Зенгиним вођством савладали сте једну Рому на "Маракани" 3:1.

БАСТА: Против Роме је била врхунска утакмица, пуна "Маракана"... Значио ми је тај меч и кад сам отишао у Италију. Ја сам са Звездом имао одређено искуство, тридесетак европских утакмица.

ГЛАС: Посљедње коло те европске одисеје донијело вам је и велико разочарење након ремија са Стразбуром у Француској. Одговарала вам је само побједа, водили сте са 2:0, али није се дало. Финиш је био кобан. Тај меч била је једна од највећих рана навијачима у то вријеме, па и послије.

БАСТА: После утакмице сам баш био разочаран, тужан... То ми је можда и најтежи пораз у Звезди. Искомпликовали смо практично добијену утакмицу. Најнижи играч, тај Кевин Гамеиро нам је дао гол. После нам је Зенга враћао снимке. Код једног од прекида нисмо стали одмах испред лопте, њихов играч је померио 10-15 метара лопту напред, већ је то био центаршут, а не дуга лопта. Све су то неки детаљи, али изгледа је морало тако да буде. Туга. Сви смо били разочарани. После је Зенга испао шмекер. Кад је све прошло, сећам се да је то вече у хотелу отворио шампањац, да би нас опустио, и рекао: "Ви сте моји момци, ви сте моја екипа, нема везе, идемо даље". Сви смо били утучени.

ГЛАС: Послије Црвене звезде отишли сте у Удинезе. Како је било бити саиграч једном Антонију ди Наталеу?

БАСТА: Мислим да је то најбољи играч са којим сам играо. То је класа. Пакао од играча. Он је такав таленат, невероватно нешто. Кад је у форми, незаустављив је. Дешавало се да да гол на тренингу и буквално, тренер, цела екипа и физиотерапеути аплаудирају пола минута. Он је са 30 до 35 година, ако се не варам, три пута био најбољи стрелац Серије А. И то са Удинезеом, не са екипама које претендују на пехаре, које играју нападачки фудбал. Он је касније надошао.

ГЛАС: Из тог периода у Удинама има и једна анегдота са тренинга, а у вези је са Вашим презименом.

БАСТА: Да, да ха-ха-ха, мој дугогодишњи саиграч Александар Луковић командовао је одбраном. И кад год каже "баста" (италијански: доста) ја помислим да мене дозива и никако то није функционисало па смо морали да мењамо команду у "стоп". Жива истина, ха-ха-ха.

ГЛАС: Шта данас ради Душан Баста?

БАСТА: Радим као скаут са Италијаном Федериком Пасторелом. Он ми је водио каријеру последњих шест, седам година и онда, кад сам престао да играм договорили смо се да направимо неку сарадњу.

Борац

ГЛАС: Да ли сте пратили Борац, како Вам се чини ово што су направили "црвено-плави" у Европи?

БАСТА: Јако ми је драго што се Борац диже. Гледао сам против Панатинаикоса на стадиону меч. Хтео сам да дођем на још неку утакмицу, али нисам успео. Често сам, генерално, у Бањалуци и овде се осећам као код куће. Прија ми енергија у граду, људи ме воле и стварно радо долазим овде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.