Sjajna priča Dušana Baste za "Glas": Zenga je bio veliki šmeker

Nikad nije bio momak oko kog se diže larma, ali na terenu i van njega uvijek (je) ima(o) šarma. Dušan Basta. Član generacije '84, koja je zajedno rasla, zajedno išla na "školovanje" u Ub i zajedno je stupila na scenu stvorivši neke romantične momente i pobjede koje su utkane u zidine "Marakane".

U sezonu 2004/2005. Crvena zvezda ušla je sa novim-starim trenerom Ljupkom Petrovićem, kome je to bio treći mandat na klupi "crveno-bijelih". Kostur ekipe činili su golobradi momci ponikli u Omladinskoj školi Beograđana - već pomenuti Basta, Boško Janković, Marko Perović i Dejan Milovanović, te nešto stariji Aleksandar Luković, Nenad Kovačević...

Stari vuk dao je šansu mlađariji koja ga je voljela. U mini-intervjuu za "Glas Srpske" Basta je ispričao neke zanimljive anegdote iz igračke karijere, koja je mogla da bude i bolja da se, kako sam kaže, nije desio lom ruke, kada je, dodaje, bio u životnoj formi.

- Ljupko je legenda. Voli mladog igrača, voli da mu da šansu. On nas je gurnuo sve u vatru... Perke i Milovanović igrali su i ranije, ali Boško i ja smo te sezone krenuli da igramo. Dobra je to ekipa bila. Nije Zvezda tada mogla mnogo da plaća. Da je bilo više para, možda bismo mi ostali pet, šest godina u klubu. Zamislite tu ekipu, to je ekipa za Ligu šampiona - u dahu je ispričao Basta.

GLAS: "Vječiti" derbi je posebna priča za svakog igrača Crvene zvezde i Partizana. Preko glave preturili ste mnogo derbija i uglavnom ste izlazili kao pobjednik - doživjeli ste samo jedan poraz od "crno-bijelih". Ipak, prvo Vaše iskustvo sa najvećom utakmicom srpskog fudbala ujedno je bilo i najgore. Albert Nađ Vam je slomio ruku.

BASTA: Da, to je bio moj prvi derbi i baš tako nešto da se desi...Teška je to bila povreda u tom trenutku. Možda sam tada igrao u najboljoj formi u životu. Dvadeset dana pre tog loma debitovao sam za A reprezentaciju protiv Španije. Pokojni Petko (Ilija Petković) ubacio me je poslednjih 15 minuta... Nije ta povreda meni sad poremetila karijeru, ali sigurno da je malo uticala da ne bude još bolja... Imao sam četiri-pet meseci pauze, pa oporavak posle toga... Imao sam dobru sezonu i kada sam se oporavio. Dešava se, odmah je uputio izvinjenje...

GLAS: Šansu Vam jeste dao Ljupko Petrović, ali ste, kao generacija, čini se nadošli pod vođstvom Italijana Valtera Zenge. Kako je bilo raditi s njim?

BASTA: Bilo je zanimljivo, kod njega smo učili da igramo četvorica u liniji pa da bismo to uigrali vezao nas je konopcem ha-ha-ha... Lune je igrao levo, ja desno, a Biške i Duda (Milan Dudić) štoperi. Dudić je u jednoj akciji krenuo da skoči, Biševac ga je povukao, pa je ovaj pao... ha-ha-ha. Kako smo se smejali. Vidi, bili smo vezani sve vreme, da naučimo da "držimo liniju". Zenga je znao s nama, ostao mi je baš u lepom sećanju. Imali smo lepu sezonu, uzeli smo duplu krunu. Bila je baš dobra energija.

GLAS: Pod Zenginim vođstvom savladali ste jednu Romu na "Marakani" 3:1.

BASTA: Protiv Rome je bila vrhunska utakmica, puna "Marakana"... Značio mi je taj meč i kad sam otišao u Italiju. Ja sam sa Zvezdom imao određeno iskustvo, tridesetak evropskih utakmica.

GLAS: Posljednje kolo te evropske odiseje donijelo vam je i veliko razočarenje nakon remija sa Strazburom u Francuskoj. Odgovarala vam je samo pobjeda, vodili ste sa 2:0, ali nije se dalo. Finiš je bio koban. Taj meč bila je jedna od najvećih rana navijačima u to vrijeme, pa i poslije.

BASTA: Posle utakmice sam baš bio razočaran, tužan... To mi je možda i najteži poraz u Zvezdi. Iskomplikovali smo praktično dobijenu utakmicu. Najniži igrač, taj Kevin Gameiro nam je dao gol. Posle nam je Zenga vraćao snimke. Kod jednog od prekida nismo stali odmah ispred lopte, njihov igrač je pomerio 10-15 metara loptu napred, već je to bio centaršut, a ne duga lopta. Sve su to neki detalji, ali izgleda je moralo tako da bude. Tuga. Svi smo bili razočarani. Posle je Zenga ispao šmeker. Kad je sve prošlo, sećam se da je to veče u hotelu otvorio šampanjac, da bi nas opustio, i rekao: "Vi ste moji momci, vi ste moja ekipa, nema veze, idemo dalje". Svi smo bili utučeni.

GLAS: Poslije Crvene zvezde otišli ste u Udineze. Kako je bilo biti saigrač jednom Antoniju di Nataleu?

BASTA: Mislim da je to najbolji igrač sa kojim sam igrao. To je klasa. Pakao od igrača. On je takav talenat, neverovatno nešto. Kad je u formi, nezaustavljiv je. Dešavalo se da da gol na treningu i bukvalno, trener, cela ekipa i fizioterapeuti aplaudiraju pola minuta. On je sa 30 do 35 godina, ako se ne varam, tri puta bio najbolji strelac Serije A. I to sa Udinezeom, ne sa ekipama koje pretenduju na pehare, koje igraju napadački fudbal. On je kasnije nadošao.

GLAS: Iz tog perioda u Udinama ima i jedna anegdota sa treninga, a u vezi je sa Vašim prezimenom.

BASTA: Da, da ha-ha-ha, moj dugogodišnji saigrač Aleksandar Luković komandovao je odbranom. I kad god kaže "basta" (italijanski: dosta) ja pomislim da mene doziva i nikako to nije funkcionisalo pa smo morali da menjamo komandu u "stop". Živa istina, ha-ha-ha.

GLAS: Šta danas radi Dušan Basta?

BASTA: Radim kao skaut sa Italijanom Federikom Pastorelom. On mi je vodio karijeru poslednjih šest, sedam godina i onda, kad sam prestao da igram dogovorili smo se da napravimo neku saradnju.

Borac

GLAS: Da li ste pratili Borac, kako Vam se čini ovo što su napravili "crveno-plavi" u Evropi?

BASTA: Jako mi je drago što se Borac diže. Gledao sam protiv Panatinaikosa na stadionu meč. Hteo sam da dođem na još neku utakmicu, ali nisam uspeo. Često sam, generalno, u Banjaluci i ovde se osećam kao kod kuće. Prija mi energija u gradu, ljudi me vole i stvarno rado dolazim ovde.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.