Миодраг Белодедић за "Глас": Дукадам је одбранама зарадио велике паре!
БУКУРЕШТ - Отишао је Хелмут Дукадам, преминуо је у 66. години. Симбол једног клуба, једне земље, једног времена. Јунак највеће Стеауине ноћи када се румунски шампион попео на кров Европе, а он одбранио све.
Славни Румун је прије мјесец и по дана примљен у болницу, а смрт је наступила као посљедица сепсе. Дукадамова прича је једна од најинспиративнијих у историји фудбала. Рођен је у породици банатских Нијемаца у малом мјесту поред Арада гдје је и почео да тренира фудбал, а УТА му је била први клуб у прволигашком фудбалу. Добрим одбранама скренуо је пажњу већих клубова и тако је стигао позив Стеауе 1982. године. Најтрофејнији румунски клуб био је тада под контролом војске, али суштина је да се у клубу за све питао "савјетник" Валентин Чаушеску, најстарији син тадашњег режимског пара Николаеа и Елене Чаушеску. Створен је моћан тим, на чијој клупи је био Емерих Јенеи, а у тиму поред Дукадама биле су домаће звијезде попут Маријуша Лакатуша, Гаврила Балинта, Виктора Пицурке, Ласла Болоњија, Миодрага Белодедића.
Пет титула првака Румуније и свјетски рекорд од 119 мечева без пораза који је и даље важећи. Врхунац је дошао већ 1986. године када је Стеауа постала првак Европе. У финалу у Севиљи била је аутсајдер против Барселоне која је чекала прву европску титулу у клупској историји. По квалитету фудбала било је то једно од најгорих финала у историји Купа европских шампиона. Без голова и много шанси у 120 минута. Румуни су физички били доминантни у односу на Каталонце. Оно што се десило након 120 минута игре у Севиљи отишло је у антологију свјетског фудбала. Дукадам је заблистао на пенал рулету, одбранио сва четири пенала играчима Барселоне па ни два промашаја његових саиграча нису била болна. Румунима је било довољно да погоде два пенала за европску титулу. Била му је то посљедња утакмица у каријери, у 27. години на врхунцу славе.
- Био је сјајан човек, миран, није био агресиван. Био је огроман, онако кад га видиш на голу. Зато нису могли гол да му дају из једанаестерца у оном финалу, просто нису знали где да му шутирају. То све је показивао и на тренинзима док смо били у Стеауи. Шутирали смо му једанаестерце, падале су опкладе. Ту нам је узео пара и пара - присјетио се Белодедић.
Неколико недјеља послије финала Дукадам је суспендован у Стеауи. Ушао је у сукоб са породицом Чаушеску јер је одбио да игра намјештену утакмицу у првенству како би један играч постао најбољи стријелац првенства. Одбио је, тај играч није постао најбољи стријелац, већ млади момак по имену Георге Хаџи. Дукадаму је смјештено суђење за кршење дисциплине које је водио моћни генерал Илие Чаушеску, рођени брат диктатора. Суспензија је истекла, али се Дукадам није вратио на гол. Откривена му је анеуризма због које је оперисан. Забрањено му је да се бави фудбалом, а избачен је и из војске по наредби Чаушескуа.
- Имао је нешто на рамену, односно поред рамена, генерално тај проблем са руком. Мада, имао је и других проблема, лошу циркулацију, проблем у вези с крви. Нисам неки стручњак да вам тачно објасним - рекао је Белодедић.
Дукадам је касније добио посао у граничној полицији у свом Араду, пробао и да се врати на гол у једном трећелигашу, али му је рука толико била нефункционална да није могао ни основне ствари да ради са њом. Отишао је у пријевремену пензију и тек 2008. награђен високим државним одликовањем од тадашњег предсједника Трајана Басескуа. Живио је и у Америци неко вријеме након што је добио визу на лутрији, али се вратио у Румунију гдје се кратко и неуспјешно бавио политиком, био и почасни предсједник Стеауе да би посљедњих година практично нестао из јавног живота.
Милан
Стеауа је у петогодишњем периоду доминације играла још једно финале Купа европских шампиона, једно полуфинале и била један од најјачих тимова Европе. Послије титуле у Севиљи пристигле су и друге домаће звијезде попут Георгеа Хаџија, Дана Петрескуа, Силвијуа Лунга, Тудорела Стојке. Међутим нису поновили успјех Дукадама, Белодедића и компаније јер су их Руд Гулит и Марко ван Бастен прегазили у финалу 1989. године (4:0). Био је то крај моћне Стеауе, али и крај страховладе Николеа Чаушескуа који је шест мјесеци касније стријељан у народној револуцији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.