Милан Мартиновић: Гледам Пауновића, видим Антића

БЕОГРАД - Још једна потенцијално романсирана прича долази нам из шпанског фудбала. Нови тренер Реал Овиједа Вељко Пауновић тријумфално је почео мисију повратка једног од најпопуларнијих клубова са сјевера Шпаније у Примеру.

Српском стручњаку палчеве држи и некадашњи саиграч из играчких дана у Овиједу Милан Мартиновић.  

Љета 2000. године саграђен је модеран "Карлос Тартијере" стадион који је свечано отворен пријатељском утакмицом против Партизана. Разлога је било више него довољно. Тог љета на клупу Овиједа се вратио Радомир Антић који је средином деведесетих са великим успјехом водио клуб из Астурије када је у њега довео Славишу Јокановића и Роберта Просинечког. 

Антић је у почетку другог мандата у екипи затекао Алберта Нађа, а тог лета је довео још тројицу Срба: Ђорђа Томића, Вељка Пауновића и Милана Мартиновића. Најмлађи међу њима, Мартиновић, из Рада је у Шпанију дошао за тадашњих 3,5 милиона њемачких марака. Амбиције су биле велике, али се сезона завршила катастрофално. Овиједо је испао из лиге. И кренуо је суноврат клуба… Двије године касније је избачен у четврту и налазио се на ивици банкрота. Десетак година клуб из Астурије играо је трећелигашки и четвртолигашки фудбал док се није стабилизовао финансијски и организационо захваљујући подршци бивших играча. Велика имена попут Сантија Казорле, Хуана Мате, Мичуа и још неких су донирала више од 2.000.000 евра и Овиједо се ухватио за "зелену грану". Клуб је потом купио тада најбогатији човјек на свијету Карлос Слим и Овиједо се 2015. године вратио у Сегунду, у којој се стабилизовао. Од тада су кренули озбиљни планови за повратак у Примеру. Прошле сезоне је Овиједо био на корак од повратка у елиту након 23 године, али је поражен у финалу баража од Еспањола. 

Ове сезоне опет држи висок ниво, али је у посљедњих мјесец дана пао у форми. И морао је да промијени тренера. На клупу је дошао Пауновић скоро двије и по деценије након играчке епизоде на "Тартијереу" ријешен да исправи неуспјех од којег се Овиједо дуго није могао опоравити. Његов тадашњи саиграч Милан Мартиновић вјерује да ће бивши селектор златних "орлића" са Новог Зеланда успјети у мисији повратка клуба у Примеру.

- Паун је један од најбољих момака које сам упознао преко спорта. Јак је мотивационо. Чак мислим да је доста ствари покупио од мистера. Слушао сам говор који је одржао када је дошао у клуб, као да сам слушао Антића. Мислим да ће успети да исправи наш кикс од пре 20 и кусур година, када смо испали - рекао је Мартиновић за "Глас Српске".

Некада одлични либеро присјетио се како је те 2000. године изабрао Астурију иако је имао бројне понуде од јаких европских тимова, али и Црвене звезде, односно Партизана.

- У Овиједо сам дошао искључиво због Радомира Антића. Кад мистер позове, све остале понуде падају у други план, иако су ме тада звали Ајнтрахт Франкфурт, Вердер, Бордо... Већ тада, када сам дошао, смо ми имали проблема са финансијама. Вељко је дошао на зиму, када је Нађ отишао на позајмицу у Елче. Тада су екипе могле имати четири странца, а тројица су могли бити на терену. Странац је морао да мења странца. Поред Ђолета, Пауна и мене, ту је био и Рус Виктор Онопко. Није баш ни добро када имаш пуно Срба у екипи, искрено. Ја сам имао срећу што су они сви добри момци. Антара нас је одвео на припреме, велики је господин био у сваком погледу. Гледао нас је као своју децу - нагласио је Мартиновић. 

Потом је додао:  

- Имао сам једну занимљиву ситуацију са Антићем. Играли смо на "Сантијаго Бернабеуу" против Реала - играмо добро, 0:0. Радим обезбеђење код корнера за нас. На Раулу имамо играча и ја сам иза, либеро, последњи играч. Иде после корнера једна лопта, ја уместо да вратим голману лагано, дриблам Фернанда Моријентеса, он ми узме лопту, да пас Луису Фигу и овај погоди за 1:0. Мени се све срушило, разимшљам: "Где овде да погрешим..." Сутра још идем на репрезентативно окупљање, па кад ме довате ови моји... Одемо у свлачионицу и Антић ће на мене: "Није ти ово српска лига, не можеш се овде играти..." Почео после нешто на шпанском да прича... Питам ја Ђолета о чему се ради, каже он: "Исто прича што је рекао и теби, само на шпанском". Пред излазак на терен остао сам последњи, имао сам дужу косу, па сам хтео да је наместим... Кад зове мистер и каже: "Полако, сине, тако се постаје играч, Реал је Реал, немој то више да радиш, главу горе..." - присјетио се Мартиновић ријечи легендарног Радомира Антића. 

Иако је добро почела сезона за тај тим Овиједа, крај је био тужан, испадање из елите. 

- Ми смо на полусезони били седми или осми, слагаћу вас. Јануар нас је покопао. За клубове са малим фондом играча најопаснији су јануар и фебруар. Клуб је довео Стена Колимора са 150 кила вишка, ха-ха-ха. Иначе одличан даса, волео је нас Србе. Чудне ствари су се дешавале, ми смо тај јануар и фебруар пали. Рецимо, у две узастопне утакмице код куће против Виљареала са Мартином Палермом и Хуаном Рикелмеом, водимо са 2:0 и изгубимо са 3:2. Против Осасуне исти сценарио. Били су огромни притисци, клуб је већ имао 100 милиона у дугу. Претпоследње коло играмо против Реал Мадрида, треба нам победа, а одиграмо 1:1 - промашили смо "бога оца". Одемо после на Мајорку, требало је тамо да добијемо, међутим, избацили су нас заслужено - закључио је Мартиновић. 

Дуг

Открио је Мартиновић да му Овиједо и дан-данас дугује новац из те једне сезоне коју је одиграо у Астурији. Не само њему већ и осталим његовим бившим саиграчима. 

- Остали су дужни Нађу, Томићу, не знам за Вељка. И мени су остали "кратки" неке паре. Нису нас финансијски испоштовали - признао је Мартиновић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.