Милан Јанковић за "Глас": Луде ноћи са Ван Бастеном

"Јави се и наших лета сети се, на крилу белог голуба долети мени на длан, Београд још увек има стари сјај, родни град зове те сад..." – пјевао је Иванко Росић у својој нумери "Поздрав из Београда". Ове стихове, уз препознатљив осмијех, "живи" Милан Јанковић. Жарковчанин који је једне давне зиме накратко отишао у Аустралију и остао тамо да живи до дан-данас.

Десет година није долазио у свој град, а сада, када је стигао, труди се да стигне на "100 страна". Јанкач, како га зову његови "звездаши", нашао је времена и за "Глас Српске". Милан и данас живи као младић, нико не би рекао да му је 65 година, пошто фигуром и несаломивим духом подсјећа на клинца који је сањао да игра у великим клубовима и тај сан претворио у стварност. И као играч и по завршетку играчке каријере Јанковић је живио "100 на сат". Дружио се са озбиљним фацама и био омиљен у сваком друштву. Вољеле су га жене, а и ни он није био имун на њих. За првог Србина који је носио дрес мадридског Реала, али и Андерлехта табу тема никад није било, нити их данас има, али једно наше питање поприлично га је затекло: Какви су били изласци са Марком ван Бастеном?

- Аух, одакле вам то? Марк Дегрис, који је био капитен Брижа, прешао је у Андерлехт. Почели смо да се дружимо. Мало смо излазили, ишли смо у Холандију у неке дискотеке, зезали се. Пази сад, сестра Дегрисове девојке забављала се са Ван Бастеном. Ишли смо до Амстердама, а он је долазио увече приватним авионом. Била су то луда дружења, циркао је, било је пуно девојака...Ујутро или поподне је ишао назад на недељни тренинг. Он и Дегрис су ме волели. Дегрис ме водио по тим дискотекама – испричао је Јанковић.

ГЛАС: Шта данас радите?

ЈАНКОВИЋ: Нисам више у фудбалу, изашао сам из те приче пре десетак година. Радио сам мало по неким острвима у Океанији и Аустралији. Радио сам за своју душу, онако полупрофесионално, чисто да сам у фудбалу. Последњих година нешто лаганије радуцкам, пола радног времена, више да будем активан. Имао сам проблема са запушењем вена, па ми то помаже. Био сам се угојио. Скинуо сам 20 килограма. Сада сам ОК. Синови ми расту, полупрофесионално играју фудбал. Старијег сам довео овде. Пробали смо у Чуки и у БАСК-у. Сад ме млађи наговара да доведем и њега.

ГЛАС: Никад нисте крили љубав према Црвеној звезди. Да ли је то породична традиција?

ЈАНКОВИЋ: Да. Кад ме отац први пут одвео на утакмицу Звезде против Ференцвароша, имао сам можда 11 година. Било је 100.000 гледалаца, лудница. Отац ми је био "звездаш", почео сам и ја да сањам да истрчим на пуну "Маракану". На крају сам одиграо и доста утакмица у црвено-белом дресу. Рачунајући млађе категорије, одиграо сам скоро 500 утакмица.

Рамон Мендоза, чувени предсједник Реала и Милан Јанковић

ГЛАС: До главне сцене на "Маракани" стигли сте заобилазним путем, преко Марибора, гдје сте били на позајмици.

ЈАНКОВИЋ: Тад је то била пракса. И тада неки млађи играчи нису хтели да иду из Београда. Мени је идол био Блеки Богићевић. Он је исто био на позајмици у Марибору. "Љубичасти" су тада играли Другу лигу, која је била веома квалитетна, идеална за млађе играче, да стекну искуство. Било ми је супер, био је добар тим. Имао сам и среће, у Купу Југославије смо у четвртфиналу извукли Звезду. Напалио сам се на ту утакмицу. До 75. минута било је 1:1. Дуле Савић је дао гол за победу Звезде. Испали смо, али сам одиграо добро. После меча, Џаја ми је рекао, да кад заврши сезона дођем код њега у канцеларију. Одушевио сам се. Једва сам издржао та два месеца у Марибору до повратка.

ГЛАС: Да ли је тачно да сте у једном моменту били и близу Партизана?

ЈАНКОВИЋ: То је било у млађим категоријама. Био сам ја на једном или два тренинга у Партизану. Миодраг Јешић и ја смо играли за омладинце Жаркова и било је приче да ћу ја у Звезду, а он у Партизан. Чекали смо позив, али ништа се није дешавало. Међутим, стигао је позив из Партизана, Владица Ковачевић нас је звао. Отишао сам са Јешом, кад већ Звезда не зове. Одрадили смо два тренинга. Требао је бити још један, али нестало је воде и Јеша и ја одемо до Звездиног стадиона да сачекамо нашег другара Бањалића, па ћемо сва тројица кући. Отишли смо на Звездин помоћни, сели. Бањала нас је видео и рекао Томи Милићевићу да ми идемо да тренирамо у Партизан. Тома је знао ко смо, пришао нам је и рекао: "Шта вас двојица идете тамо, сутра да вас видим овде у десет"! Јеша и ја тад реч нисмо рекли, тек после ја Јеши кажем: "Супер"! Он устукну: "Нећу ја!" Тома ме је баш готивио, у омладинцима сам био мало млађи.

ГЛАС: Како су изгледали ваши почеци у Црвеној звезди?

ЈАНКОВИЋ: Сећам се своје прве утакмице. Борио сам се да уђем у 16 играча, колико је тад било у протоколу. Увек сам био 17, 18. Међутим, играло се прво коло против Динама из Загреба. То ми је најдражи тренутак у каријери, поред меча против Реала на "Маракани". Тад смо имали 3:0 у првих пола сата, дао сам и гол, али су се они извукли у реваншу. Добро, био је и тај меч против Интера у Купу шампиона, 1:1 тамо, а овде изгубимо. Погодио сам пречку, лопта пала у блато, није хтела у гол и испали смо. Али да се вратим на деби, у уторак пред утакмицу сам ван списка. И кад се направио списак, поново ме нема. Међутим, у петак су ме звали и рекли да путујем. Упао сам у екипу. У Загребу лудило на трибинама. У 35. минуту Пижон се повредио. И сад ко ће ући. Размишљам да је можда боље да ја не улазим, прво је коло, фрка...Али Стева Остојић долази и каже мени на полувремену да дођем и улазим. Нисам лопту ни пипнуо до корнера. Играо се неки 48. минут. Корнер за нас, неко избије лопту, ја на 25 метара од гола, седне ми, ја је "звекнем" и она између толико ногу у доњи угао, гол 1:0 за нас! Био сам играч утакмице.

ГЛАС: Први сте Србин, односно Југословен који је заиграо у Реал Мадриду. Како је дошло до тог трансфера?

ЈАНКОВИЋ: Знам да ми је било помало смешно кад су ме Џаја и Цвеле звали у канцеларију и рекли да имају понуду за мене. Како сам био у годинама за иностранство, имао сам неку понуду за Грчку, мислим Арис да је био. Гојко Зец је био тамо, а звали су ме и неки Турци. Међутим, кад они рекоше Реал Мадрид, рекох: "Људи, немојте ме зезати, какав Реал". Било ми је чудно, нисам био ни стандардан репрезентативац. Међутим, било је стварно, Хорхе Валдано је добио хепатитис Б после наше прве утакмице и требао им је везни играч. Питали су ме колико бих ја пара хтео, рекох: "Какве паре, идем да  спакујем кофер".

ГЛАС: По чему памтите Мадрид, Реал и те дане?

ЈАНКОВИЋ: Много су ме добро прихватили сви, била је сјајна атмосфера. У почетку ми је један наш кондициони тренер, којег је иначе довео Миљан Миљанић, био преводилац. Знао је шпански. Где год сам се појавио, шетао, није било шансе да ме не заустави неко да тражи да се слика... Нигде ми нису давали ништа да платим. Мењао сам ресторане по Мадриду, јер ме је било срамота да не платим. Где год се појавиш, стварно се осетиш као суперстар.

ГЛАС: У чему је величина Реала изнутра?

ЈАНКОВИЋ: Ево вам пример. Играо сам са репрезентацијом неке квалификације за Европско првенство. Играли смо у Белфасту, имао сам неки дуел, пао сам, противнички играч преко мене и копачком ме добро расече. Пао сам у несвест и пробудио се у болници. Кад сам се вратио у Мадрид, отишао сам у клуб и главни доктор у Реалу ми је рекао да не тренирам пет, шест дана. Касније мени преводилац Воргић каже: "Вечерас се спакуј, сутра идеш на Канарска острва". Послали су ме у бању, неки "ризорт". Кад сам дошао сачекала ме лимузина, бања, хотел, пентхаус све је било чудесно. Јео сам и пио, уживао. Два, три дана сам живео као лорд. Реал је чудо.

ГЛАС: Били сте велика жеља Вујадина Бошкова и Сампдорије?

ЈАНКОВИЋ: Стварно сам желео у Италију. Вујадин Бошков ми је рекао: "Све зависи од тога кога ће продати, везисту неког или левог бека". Ипак су продали левог бека, али после неколико месеци отерали су и везисту тог, па сам попи**ео! После сам отишао у Андерлехт.

ГЛАС: Поново сте пробили лед и постали први Србин у још једном "краљевском" клубу, овај пут у Белгији?

ЈАНКОВИЋ: Србин? Хм, па био је Лука Перузовић, али... Нисам знао да сам први Србин у Андерлехту.

ГЛАС: Али нисте први Србин који је имао проблема са тренером Рајмондом Гуталсом. 

ЈАНКОВИЋ: Пикси и ја смо баш причали о томе и њега је малтретирао, па смо констатовали да не воли Балканце, Србе. Имао сам и ја проблем с њим, али он је доводио своје играче. Енцо Шифо је отишао у Мадрид, а Андерлехт је довео мене, ваљда без Гуталсовог знања. Када сам дошао у Брисел, имао сам неколико килограма вишка и рекао сам му то, додавши да ми требају једно две недеље да се доведем у ред. Мало сам играо, па мало не. Одиграо сам можда 50 одсто утакмица под Гуталсом. Кад је отишао био сам стандардан, играо сам добро и ја и екипа. Дошли смо до финала Купа купова, где смо изгубили од Сампдорије. Били су бољи, нема шта.

ГЛАС: Остало је разочарење што нисте отишли на Мундијал у Италију 1990. 

ЈАНКОВИЋ: Да, било је мало разочарења. Те квалификације сам почео првих неколико утакмица, па сам се повредио. Тада је Шваба Осим вратио Сафета Сушића. Нисам играо три месеца. Међутим, репрезентација је добила све мечеве. Осим ме ипак није позвао на Мундијал. Све сам схватио, али сам се баш разочарао. Пропустио сам тако последњи воз за Светско првенство.

ГЛАС: Упркос свему цијенили сте Ивицу Осима. 

ЈАНКОВИЋ: Ценио сам Швабу и кад ме није стављао у тим. Против Енглеске ме је звао шест дана пред утакмицу. Рекао сам му да нећу моћи, јер је требало да играмо дерби против Барсе у гостима. Није му било право. Рекао сам му да могу да дођем кад буде долазио и Гери Линкер који је играо за Енглезе. Није му то пасало. Али ипак су ми послали карту, дошао сам, али ме Осим није ставио у тим. Нисам био љут. Био је 18. минут губимо 3:0, а Шваба ме пошаље на загревање. Рекох: "Где сад"? Одем да се загревам под западну трибину, а ови моји "звездаши" са трибина су ми добацивали: "Ј**о те Осим, где сад да улазиш"...На крају утакмице десет новинара ме је сачекало и само чекало да оплетем по Шваби - нисам хтео.

ГЛАС: Напрасно сте окончали каријеру у 30. години, само годину после завршетка Мундијала у Италији. Јесте ли се покајали због тога?

ЈАНКОВИЋ: Нисам се покајао. Можда мало финансијски. Али имао сам проблем са коленом. Почео сам да падам физички. Није то било то. Имао сам понуду за Кастељон у Шпанији, ушли су у прву лигу. Председник је дошао на разговор, био је и мој менаџер Зоран Векић. Све смо договорили. Петак је био, требало је у понедељак да путујем у Валенсију. Међутим, испао сам мало...У суботу или недељу сам сео у ауту, отишао сам у Швајцарску, имао сам тамо неку "рибу", па онда у Ницу код Марка Елснера. И Милош Ђелмаш је био тамо, па Ненад Бјековић тренер. Тамо смо заједно купили неку "гајбу". Нисам се Векићу јавио да се извини људима тамо, испао сам безвезе...Нашао ме је после седам дана, није било мобилног, рекао сам му: "Извини се свима, извини ти, али нећу више"!

ГЛАС: Занимљива је и прича како сте након свега отишли у Аустралију?

ЈАНКОВИЋ: Судбина. Последњих година кад сам играо у Андерлехту, један наш менаџер довео је Едија Крнчевића. Он је био центарфор. Добро је одиграо. И дошао је један Роби Слајтер. Са Блекбурном је освојио Премијер лигу Енглеске. Наш менаџер га је довео. Почели смо се дружити нас двојица. Каже он мени долази ми вереница са сестром из Аустралије. Кажем ја добро: "Дај да је "треснем", да видим каква је". Тако смо почели да се забављамо. То је било пред крај сезоне. Она је са Корчуле, Хрватица. Оне су се вратиле у Аустралију. Ја престао да играм и почео излазити по дискотекама. Имао сам кафић у Београду, долазили су сви ови, Гишка, Аркан...После су долазили наши из Книна са оружјем, видим ја да ће се овде "закувати". Чујем се после са овом својом и кажем јој: "Хајде доћи ћу мало код тебе, ако буде фрке..." Још тамо почиње лето... Отишао сам у јануару 1991. Остао сам 34 године, једно дете, друго...

Шустер

ГЛАС: Да ли је тачна прича да сте могли да останете у Реалу?

ЈАНКОВИЋ: Могао сам да останем. Странци су били Санчез и Бенхакер. Кад је дошао Бернд Шустер, Лео Бенхакер ми је рекао: "Види, не знам како ће се он снаћи, ако хоћеш, остани и бори се за место". Дуго сам размишљао, хтео сам да останем и седам дана пре првенства: "Ево имамо понуду Андерлехта". Знао сам да су велики клуб и тако сам отишао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.