Milan Janković za "Glas": Lude noći sa Van Bastenom

"Javi se i naših leta seti se, na krilu belog goluba doleti meni na dlan, Beograd još uvek ima stari sjaj, rodni grad zove te sad..." – pjevao je Ivanko Rosić u svojoj numeri "Pozdrav iz Beograda". Ove stihove, uz prepoznatljiv osmijeh, "živi" Milan Janković. Žarkovčanin koji je jedne davne zime nakratko otišao u Australiju i ostao tamo da živi do dan-danas.

Deset godina nije dolazio u svoj grad, a sada, kada je stigao, trudi se da stigne na "100 strana". Jankač, kako ga zovu njegovi "zvezdaši", našao je vremena i za "Glas Srpske". Milan i danas živi kao mladić, niko ne bi rekao da mu je 65 godina, pošto figurom i nesalomivim duhom podsjeća na klinca koji je sanjao da igra u velikim klubovima i taj san pretvorio u stvarnost. I kao igrač i po završetku igračke karijere Janković je živio "100 na sat". Družio se sa ozbiljnim facama i bio omiljen u svakom društvu. Voljele su ga žene, a i ni on nije bio imun na njih. Za prvog Srbina koji je nosio dres madridskog Reala, ali i Anderlehta tabu tema nikad nije bilo, niti ih danas ima, ali jedno naše pitanje poprilično ga je zateklo: Kakvi su bili izlasci sa Markom van Bastenom?

- Auh, odakle vam to? Mark Degris, koji je bio kapiten Briža, prešao je u Anderleht. Počeli smo da se družimo. Malo smo izlazili, išli smo u Holandiju u neke diskoteke, zezali se. Pazi sad, sestra Degrisove devojke zabavljala se sa Van Bastenom. Išli smo do Amsterdama, a on je dolazio uveče privatnim avionom. Bila su to luda druženja, cirkao je, bilo je puno devojaka...Ujutro ili popodne je išao nazad na nedeljni trening. On i Degris su me voleli. Degris me vodio po tim diskotekama – ispričao je Janković.

GLAS: Šta danas radite?

JANKOVIĆ: Nisam više u fudbalu, izašao sam iz te priče pre desetak godina. Radio sam malo po nekim ostrvima u Okeaniji i Australiji. Radio sam za svoju dušu, onako poluprofesionalno, čisto da sam u fudbalu. Poslednjih godina nešto laganije raduckam, pola radnog vremena, više da budem aktivan. Imao sam problema sa zapušenjem vena, pa mi to pomaže. Bio sam se ugojio. Skinuo sam 20 kilograma. Sada sam OK. Sinovi mi rastu, poluprofesionalno igraju fudbal. Starijeg sam doveo ovde. Probali smo u Čuki i u BASK-u. Sad me mlađi nagovara da dovedem i njega.

GLAS: Nikad niste krili ljubav prema Crvenoj zvezdi. Da li je to porodična tradicija?

JANKOVIĆ: Da. Kad me otac prvi put odveo na utakmicu Zvezde protiv Ferencvaroša, imao sam možda 11 godina. Bilo je 100.000 gledalaca, ludnica. Otac mi je bio "zvezdaš", počeo sam i ja da sanjam da istrčim na punu "Marakanu". Na kraju sam odigrao i dosta utakmica u crveno-belom dresu. Računajući mlađe kategorije, odigrao sam skoro 500 utakmica.

Ramon Mendoza, čuveni predsjednik Reala i Milan Janković

GLAS: Do glavne scene na "Marakani" stigli ste zaobilaznim putem, preko Maribora, gdje ste bili na pozajmici.

JANKOVIĆ: Tad je to bila praksa. I tada neki mlađi igrači nisu hteli da idu iz Beograda. Meni je idol bio Bleki Bogićević. On je isto bio na pozajmici u Mariboru. "Ljubičasti" su tada igrali Drugu ligu, koja je bila veoma kvalitetna, idealna za mlađe igrače, da steknu iskustvo. Bilo mi je super, bio je dobar tim. Imao sam i sreće, u Kupu Jugoslavije smo u četvrtfinalu izvukli Zvezdu. Napalio sam se na tu utakmicu. Do 75. minuta bilo je 1:1. Dule Savić je dao gol za pobedu Zvezde. Ispali smo, ali sam odigrao dobro. Posle meča, Džaja mi je rekao, da kad završi sezona dođem kod njega u kancelariju. Oduševio sam se. Jedva sam izdržao ta dva meseca u Mariboru do povratka.

GLAS: Da li je tačno da ste u jednom momentu bili i blizu Partizana?

JANKOVIĆ: To je bilo u mlađim kategorijama. Bio sam ja na jednom ili dva treninga u Partizanu. Miodrag Ješić i ja smo igrali za omladince Žarkova i bilo je priče da ću ja u Zvezdu, a on u Partizan. Čekali smo poziv, ali ništa se nije dešavalo. Međutim, stigao je poziv iz Partizana, Vladica Kovačević nas je zvao. Otišao sam sa Ješom, kad već Zvezda ne zove. Odradili smo dva treninga. Trebao je biti još jedan, ali nestalo je vode i Ješa i ja odemo do Zvezdinog stadiona da sačekamo našeg drugara Banjalića, pa ćemo sva trojica kući. Otišli smo na Zvezdin pomoćni, seli. Banjala nas je video i rekao Tomi Milićeviću da mi idemo da treniramo u Partizan. Toma je znao ko smo, prišao nam je i rekao: "Šta vas dvojica idete tamo, sutra da vas vidim ovde u deset"! Ješa i ja tad reč nismo rekli, tek posle ja Ješi kažem: "Super"! On ustuknu: "Neću ja!" Toma me je baš gotivio, u omladincima sam bio malo mlađi.

GLAS: Kako su izgledali vaši počeci u Crvenoj zvezdi?

JANKOVIĆ: Sećam se svoje prve utakmice. Borio sam se da uđem u 16 igrača, koliko je tad bilo u protokolu. Uvek sam bio 17, 18. Međutim, igralo se prvo kolo protiv Dinama iz Zagreba. To mi je najdraži trenutak u karijeri, pored meča protiv Reala na "Marakani". Tad smo imali 3:0 u prvih pola sata, dao sam i gol, ali su se oni izvukli u revanšu. Dobro, bio je i taj meč protiv Intera u Kupu šampiona, 1:1 tamo, a ovde izgubimo. Pogodio sam prečku, lopta pala u blato, nije htela u gol i ispali smo. Ali da se vratim na debi, u utorak pred utakmicu sam van spiska. I kad se napravio spisak, ponovo me nema. Međutim, u petak su me zvali i rekli da putujem. Upao sam u ekipu. U Zagrebu ludilo na tribinama. U 35. minutu Pižon se povredio. I sad ko će ući. Razmišljam da je možda bolje da ja ne ulazim, prvo je kolo, frka...Ali Steva Ostojić dolazi i kaže meni na poluvremenu da dođem i ulazim. Nisam loptu ni pipnuo do kornera. Igrao se neki 48. minut. Korner za nas, neko izbije loptu, ja na 25 metara od gola, sedne mi, ja je "zveknem" i ona između toliko nogu u donji ugao, gol 1:0 za nas! Bio sam igrač utakmice.

GLAS: Prvi ste Srbin, odnosno Jugosloven koji je zaigrao u Real Madridu. Kako je došlo do tog transfera?

JANKOVIĆ: Znam da mi je bilo pomalo smešno kad su me Džaja i Cvele zvali u kancelariju i rekli da imaju ponudu za mene. Kako sam bio u godinama za inostranstvo, imao sam neku ponudu za Grčku, mislim Aris da je bio. Gojko Zec je bio tamo, a zvali su me i neki Turci. Međutim, kad oni rekoše Real Madrid, rekoh: "Ljudi, nemojte me zezati, kakav Real". Bilo mi je čudno, nisam bio ni standardan reprezentativac. Međutim, bilo je stvarno, Horhe Valdano je dobio hepatitis B posle naše prve utakmice i trebao im je vezni igrač. Pitali su me koliko bih ja para hteo, rekoh: "Kakve pare, idem da  spakujem kofer".

GLAS: Po čemu pamtite Madrid, Real i te dane?

JANKOVIĆ: Mnogo su me dobro prihvatili svi, bila je sjajna atmosfera. U početku mi je jedan naš kondicioni trener, kojeg je inače doveo Miljan Miljanić, bio prevodilac. Znao je španski. Gde god sam se pojavio, šetao, nije bilo šanse da me ne zaustavi neko da traži da se slika... Nigde mi nisu davali ništa da platim. Menjao sam restorane po Madridu, jer me je bilo sramota da ne platim. Gde god se pojaviš, stvarno se osetiš kao superstar.

GLAS: U čemu je veličina Reala iznutra?

JANKOVIĆ: Evo vam primer. Igrao sam sa reprezentacijom neke kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Igrali smo u Belfastu, imao sam neki duel, pao sam, protivnički igrač preko mene i kopačkom me dobro raseče. Pao sam u nesvest i probudio se u bolnici. Kad sam se vratio u Madrid, otišao sam u klub i glavni doktor u Realu mi je rekao da ne treniram pet, šest dana. Kasnije meni prevodilac Vorgić kaže: "Večeras se spakuj, sutra ideš na Kanarska ostrva". Poslali su me u banju, neki "rizort". Kad sam došao sačekala me limuzina, banja, hotel, penthaus sve je bilo čudesno. Jeo sam i pio, uživao. Dva, tri dana sam živeo kao lord. Real je čudo.

GLAS: Bili ste velika želja Vujadina Boškova i Sampdorije?

JANKOVIĆ: Stvarno sam želeo u Italiju. Vujadin Boškov mi je rekao: "Sve zavisi od toga koga će prodati, vezistu nekog ili levog beka". Ipak su prodali levog beka, ali posle nekoliko meseci oterali su i vezistu tog, pa sam popi**eo! Posle sam otišao u Anderleht.

GLAS: Ponovo ste probili led i postali prvi Srbin u još jednom "kraljevskom" klubu, ovaj put u Belgiji?

JANKOVIĆ: Srbin? Hm, pa bio je Luka Peruzović, ali... Nisam znao da sam prvi Srbin u Anderlehtu.

GLAS: Ali niste prvi Srbin koji je imao problema sa trenerom Rajmondom Gutalsom. 

JANKOVIĆ: Piksi i ja smo baš pričali o tome i njega je maltretirao, pa smo konstatovali da ne voli Balkance, Srbe. Imao sam i ja problem s njim, ali on je dovodio svoje igrače. Enco Šifo je otišao u Madrid, a Anderleht je doveo mene, valjda bez Gutalsovog znanja. Kada sam došao u Brisel, imao sam nekoliko kilograma viška i rekao sam mu to, dodavši da mi trebaju jedno dve nedelje da se dovedem u red. Malo sam igrao, pa malo ne. Odigrao sam možda 50 odsto utakmica pod Gutalsom. Kad je otišao bio sam standardan, igrao sam dobro i ja i ekipa. Došli smo do finala Kupa kupova, gde smo izgubili od Sampdorije. Bili su bolji, nema šta.

GLAS: Ostalo je razočarenje što niste otišli na Mundijal u Italiju 1990. 

JANKOVIĆ: Da, bilo je malo razočarenja. Te kvalifikacije sam počeo prvih nekoliko utakmica, pa sam se povredio. Tada je Švaba Osim vratio Safeta Sušića. Nisam igrao tri meseca. Međutim, reprezentacija je dobila sve mečeve. Osim me ipak nije pozvao na Mundijal. Sve sam shvatio, ali sam se baš razočarao. Propustio sam tako poslednji voz za Svetsko prvenstvo.

GLAS: Uprkos svemu cijenili ste Ivicu Osima. 

JANKOVIĆ: Cenio sam Švabu i kad me nije stavljao u tim. Protiv Engleske me je zvao šest dana pred utakmicu. Rekao sam mu da neću moći, jer je trebalo da igramo derbi protiv Barse u gostima. Nije mu bilo pravo. Rekao sam mu da mogu da dođem kad bude dolazio i Geri Linker koji je igrao za Engleze. Nije mu to pasalo. Ali ipak su mi poslali kartu, došao sam, ali me Osim nije stavio u tim. Nisam bio ljut. Bio je 18. minut gubimo 3:0, a Švaba me pošalje na zagrevanje. Rekoh: "Gde sad"? Odem da se zagrevam pod zapadnu tribinu, a ovi moji "zvezdaši" sa tribina su mi dobacivali: "J**o te Osim, gde sad da ulaziš"...Na kraju utakmice deset novinara me je sačekalo i samo čekalo da opletem po Švabi - nisam hteo.

GLAS: Naprasno ste okončali karijeru u 30. godini, samo godinu posle završetka Mundijala u Italiji. Jeste li se pokajali zbog toga?

JANKOVIĆ: Nisam se pokajao. Možda malo finansijski. Ali imao sam problem sa kolenom. Počeo sam da padam fizički. Nije to bilo to. Imao sam ponudu za Kasteljon u Španiji, ušli su u prvu ligu. Predsednik je došao na razgovor, bio je i moj menadžer Zoran Vekić. Sve smo dogovorili. Petak je bio, trebalo je u ponedeljak da putujem u Valensiju. Međutim, ispao sam malo...U subotu ili nedelju sam seo u autu, otišao sam u Švajcarsku, imao sam tamo neku "ribu", pa onda u Nicu kod Marka Elsnera. I Miloš Đelmaš je bio tamo, pa Nenad Bjeković trener. Tamo smo zajedno kupili neku "gajbu". Nisam se Vekiću javio da se izvini ljudima tamo, ispao sam bezveze...Našao me je posle sedam dana, nije bilo mobilnog, rekao sam mu: "Izvini se svima, izvini ti, ali neću više"!

GLAS: Zanimljiva je i priča kako ste nakon svega otišli u Australiju?

JANKOVIĆ: Sudbina. Poslednjih godina kad sam igrao u Anderlehtu, jedan naš menadžer doveo je Edija Krnčevića. On je bio centarfor. Dobro je odigrao. I došao je jedan Robi Slajter. Sa Blekburnom je osvojio Premijer ligu Engleske. Naš menadžer ga je doveo. Počeli smo se družiti nas dvojica. Kaže on meni dolazi mi verenica sa sestrom iz Australije. Kažem ja dobro: "Daj da je "tresnem", da vidim kakva je". Tako smo počeli da se zabavljamo. To je bilo pred kraj sezone. Ona je sa Korčule, Hrvatica. One su se vratile u Australiju. Ja prestao da igram i počeo izlaziti po diskotekama. Imao sam kafić u Beogradu, dolazili su svi ovi, Giška, Arkan...Posle su dolazili naši iz Knina sa oružjem, vidim ja da će se ovde "zakuvati". Čujem se posle sa ovom svojom i kažem joj: "Hajde doći ću malo kod tebe, ako bude frke..." Još tamo počinje leto... Otišao sam u januaru 1991. Ostao sam 34 godine, jedno dete, drugo...

Šuster

GLAS: Da li je tačna priča da ste mogli da ostanete u Realu?

JANKOVIĆ: Mogao sam da ostanem. Stranci su bili Sančez i Benhaker. Kad je došao Bernd Šuster, Leo Benhaker mi je rekao: "Vidi, ne znam kako će se on snaći, ako hoćeš, ostani i bori se za mesto". Dugo sam razmišljao, hteo sam da ostanem i sedam dana pre prvenstva: "Evo imamo ponudu Anderlehta". Znao sam da su veliki klub i tako sam otišao.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.