Милан Јанковић Јанко за "Глас": Вјерујем у повратак Слободе

РЕЈКЈАВИК/НОВИ ГРАД - Новоградска Слобода од септембра се налази у фази хибернације. Посљедњи предсједник клуба Младен Босанчић тврди да није угашена, а легенде се надају повратку "црвених" у такмичење. Један од оних који с пажњом прати шта се дешава у најстаријем клубу Републике Српске и БиХ је Милан Јанковић.

Популарни Јанко један је од најпознатијих играча који је играо у црвеном дресу. У тадашњи Босански Нови дошао је 1979. године из матичног клуба, Јединства из Бихаћа и за двије сезоне "купио" је све присталице клуба с "Млакви". Послије Слободе Милан је, након завршетка војног рока, завршио у Црвеној звезди. Касније се вратио у Јединство, одакле је отишао у Осијек гдје је постао један од симбола стандардног члана југословенске елите. Ненадмашни центархалф 1989. године, по оцјенама новинара београдског "Спорта", био је најбољи играч Југославије, испред Дражена Ладића, Драгана Стојковића Пиксија, Роберта Просинечког и осталих асова Ју фудбала. Ратна дешавања затекла су га у Бихаћу, тако да се на "Градски врт" није ни враћао. Посљедњу епизоду у југословенском фудбалу имао је у екипи Крајине из Цазина. У јануару 1992. године отшишао је "на десет дана" на Исланд, а остао до данас. У тој земљи стекао је велику играчку, а поготво тренерску репутацију. Исландски новинари за Јанковића су написали: "Јанко је наше национално благо"! А вјечито насмијани Јанко у интервјуу за "Глас Српске" инсистирао је да прича почне од "његове" Слободе.

Кључни факти:

• Најљеше на "Млаквама"
• Најбоље оцијењени фудбалер Jугославије 1989. године
• Син био репрезентативац Исланда у фудбалу, а ћерка у кошарци

- Дружио сам се са Младеном Босанчићем, чујем се са Златком Јелисавцем. Све пратим. Баш прије десет дана звали су ме из Новог на једну ревијалну утакмицу. У плану је да наступи генерација Слободе из 90-их, тамо у Новом. Вјерујем се да ће се Слобода опоравити, вратити. Најљепше године провео сам у том клубу, у Новом. Био сам млад, супер су ме тамо прихватили. Нашли су ми и посао, радио сам на жељезници и играо фудбал - рекао је популарни Јанко.

ГЛАС: Како сте из матичног Јединства дошли у Слободу?

ЈАНКОВИЋ: Наљутио сам се на челнике Јединства и из Новог су дошли по мене, Заро Сафић и Фахро Мустеданагић. Одвели су ме у Слободу и никад нећу заборавити те двије године проведене у том клубу. Имали смо добру генерацију, Албер Побор, Пашић, Чизмић, Димитрић...

ГЛАС: Како је прича даље ишла?

ЈАНКОВИЋ: Из Слободе сам отишао у војску, у Рашку, односно Крагујевац. Играо сам тамо за спортску чету. Избацили смо крагујевачки Раднички, Слогу из Краљева из Купа Југославији и играли са Хајдуком осмину најмасовнијег такмичења у Рашкој. У тој мојој екипи играо је и Никола Никић. Имали смо озбиљан тим. Одиграли смо 1:1 против Сплићана и изгубили смо на пенале. Био сам играч утакмице. Ту су ме видјели људи из Звезде и рекли ми, чим завршим војни рок селим се на "Маракану".

ГЛАС: Како памтите период проведен у Црвеној звезди?

ЈАНКОВИЋ: Из војске сам директ отишао у Звезду и то на припреме у Требиње. Била је то 1981. година. Имали смо тада у Звезди тројицу тренера, Милована Ђорића, Драгослава Шекуларца и Стевана Остојића. Послије је дошао Милан Рибар. У Звезди сам се задржао девет мјесеци. Хтјели су да потпишем уговор на четири године и да ме пошаљу на позајмицу. Опције су биле: Вардар, Динамо Винковци и Тимок из Зајечара. Драган Џајић је звао мог оца, који је дошао возом у Београд из Бихаћа. Ушли смо у канцеларију код Џаје и тата није хтио да потпишем и идем на позајмицу, већ да останем у Звезди. Мој рођак Марко Радочај, који је био секретар бихаћког Јединства дошао је и вратио ме у Бихаћ. Жал је остао и новине су писале о томе. У "Темпу" је био наслов: "Никад нећу прежалити Звезду". Погријешио сам. с

ГЛАС: Било куда – Јединство свуда.

ЈАНКОВИЋ: Да, вратио сам се у Јединство, играо сам баш добро. Била је то 1984. година, у Бихаћ је дошао је Љупко Петровић да ме гледа против Кикинде, тек што је преузео Осијек. Побиједили смо ту утакмицу са 3:0, ја сам био капитен Јединства. Послије тог меча отишли смо код мене кући у Јабланску - Бихаћ и ту смо се договорили да потпишем за Осијек уговор на двије године. Послије сам и продужио уговор, добио стан у Осијеку.

ГЛАС: Какве су Вам успомене на Љупка Петровића?

ЈАНКОВИЋ: Љупко је одличан човјек. Осијек је имао једног строгог тренера Милана Ђуричића, а Љупко је покупио све најбоље од њега, уз оно најбоље што је он имао. Код њега смо увијек имали јаке припреме, пуно се трчало, морали смо бити спремни. Био сам међу најспремнијим играчима. Рецимо ишли смо седам дана на припреме на Влашић, а нисмо носили лопте. Само је било трчање и теретана. Били смо преспремни. То нас је одржало. У Осијеку сам дао 29 голова за шест година. Били су то погоци у 80-90 одсто случајева из корнера, то смо вјежбали. По сат времена смо тренирали корнере.

ГЛАС: У Осијеку сте се посебно добро, и на терену и ван њега слагали са Миланом Маричићем.

ЈАНКОВИЋ: Најбољи пријатељи смо били. Чак смо пред рат отворили фирму "Милан компани". Требао сам потписати нови уговор и добити пословни простор испод стадиона "Градски врт". Био је велик, па сам питао Милана Маричића да уђе са мном у посао, пристао је и потписао сам уговор и тако смо отворили фирму. Рат нас је омео.

ГЛАС: Гдје Вас је затекао рат?

ЈАНКОВИЋ: Био сам на одмору у Бихаћу са женом и дјецом, код родитеља. Лудило је почело, тако да се нисмо ни враћали. У Бихаћу сам отворио кафић, звао се "Корнер". Није то био посао за мене. Био сам послије и у Крајини из Цазина, играо једно три-четири мјесеца. Отишао сам тамо због пријатеља. И тамо ми је било лијепо.

ГЛАС: Како је дошло до одласка на Исланд?

ЈАНКОВИЋ: Лука Костић, који је играо са мном у Осијеку, живио је на Исланду и он ме је питао да ли бих дошао. Нисам одмах отишао јер сам имао понуде суботичког Спартака и Напретка из Крушевца. Размишљао сам и у јануару 1992. године сам отишао на Исланд на мјесец дана, да видим како то све изгледа. Свидјело ми се, а послије сам повукао и породицу.

ГЛАС: Живот на Исланду је пун изазова, потово због рада вулкана.

ЈАНКОВИЋ: Тачно. Из Гриндавика сам се морао преселити због ерупције вулкана. Имао сам тамо стан, тренирао, када је кренуо вулкан. Отишао сам у Рејкјавик, гдје сам и остао до данас. Послије десет дана од почетка ерупције вулкана вратили смо се у Гриндавик са "црвеним крстом" на десет минута, само да покупимо најосновније ствари из стана и одмах назад.

ГЛАС: Јел тежак тамошњи језик за савладати?

ЈАНКОВИЋ: Језик је најтежи, али мало-помало сам га савладао. Радио сам са дјецом, имао сам добрих пријатеља овдје, Исланђана и научио сам. Све је супер ишло, послије четири године добио сам и држављанство Исланда.

ГЛАС: Након завршетка играчке каријере опробали сте се и као тренер и то поприлично успјешно. Занимљиво и син је тренерском послу, а и кћерка вам се бавила спортом.

ЈАНКОВИЋ: Син је сад помоћни тренер, а играо је фудбал за репрезентацију Исланда до 19 година. Кћерка је наступала за репрезентацију Исланда у кошарци. Занимљиво, зет ми је играо за исландску репрезентацију у рукомету, сада је тренер у Бундеслиги - Арнор Гунарсон, а његов брат Арон играо је за репрезентацију Исланда у фудбалу. Чак је био и капитен. Што се мене тиче, имам УЕФА "про лиценцу" коју сам завршио у Вогошћи прије 13-14  година. То ми је доста помогло. Тренер сам овдје већ 20 година. И сад радим као координатор. Водио сам Кефалвик, увео сам их у елитну лигу, а већ сљедеће године, 2004, сам са тим клубом освојио Куп Исланда. То ми је био један од највећих успјеха у тренерској каријери. Касније сам водио и Гриндавик, са којим сам изборио пласман у Европу. Били смо трећи у првенству и играли смо са Базелом, Бакуом...То је највећи успјех Гриндавика.

Јанкач

ГЛАС: Јесу ли знали да Вас замијене за Милана Јанковића Јанкача, који је из Црвене звезде прешао у Реал Мадрид?

ЈАНКОВИЋ: Често су нас мијешали. Једном смо играли против Динама у Загребу, а он нам је дошао у посјету у хотел. Био је у војсци у Загребу. Ту смо се упознали. Играли смо један против другог у Бихаћу, кад су се састали Јединство и Звезда. Имамо заједничку слику. Имали смо безброј догодовштина. Он је имао неких проблема у Италији, па су звали мене, мислили су да сам он ха-ха-ха.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.