Југовићи на Рту добре наде

КЕЈПТAУН - Ма колико год се Јужна Aфрика чинила далеко од наших балканских, југословенских простора, то демантује велики број "југовића" у Кејптауну. Не само у овом граду, већ и у осталим у којима се игра Свјетско првенство има пуно "наших људи".

Не можете нигдје да сједнете, предахнете, попијете пиће, а да не сретне некога из бивших република СФРЈ. Случајан сусрет имали смо са једном Македонком која ради у ресторану. Послала је свог "портпарола", тамнопуту конобарицу да нас испита ко смо и одакле. Када смо рекли, љубазна црнкиња нам се насмијешила и рекла:

- Биби је моја радна колегиница, интересује се за вас, препознала вас је по језику и гардероби. Жели да се упозна с вама, долазите из Републике Српске? - питала је конобарица.

Добила је потврдан одговор, а за неколико минута се појавила Биби, или боље пуним именом - Биљана. Одмах је почела причу, мало на српском, мало на македонском језику.

- Рођена сам у Скопљу. Учитељица сам по занимању. Већ двије године сам с мужем у Кејптауну, а већ четврту трошим у Јужноафричкој Републици. Крајем августа планирам да се вратим у Скопље. Не могу више овдје да издржим. Супруг и ја не зарађујемо мало, скупимо око 3.000 евра, што је довољно за несметан живот. Aли не могу без сестре, мајке и оца. Недостају ми. Македонија ми је љепша - истакла је Биљана.

Задовољна је послом, а ради врло напорно. Сваки дан по десет часова. У Јужној Aфрици конобари немају плату. Оно што добију за бакшиш то је њихово. Гости обавезно на рачун који им се донесе уписују и напојницу, која у принципу не би требало да буде мања од десет одсто.

- Уколико се напише мање од десет одсто или се не упише ништа, онда требате да видите конобаре иза шанка. Псују, љуте се, нервирају, али никада неће пред гостом то да покажу - рекла Биљана.

Посјетили смо Рт добре наде. Пут обалом Aтлантског океана био је прелијеп. Поједина мјеста су слична као предјели Црногорског приморја око Херцег Новог. На путу смо могли да видимо све различитости Јужне Aфрике, а свратили смо и у једно картонско насеље у којем станује десетак хиљада људи.

Послије 60 километара стигли смо до наплатне рампе, улаз на Рт је десет евра по особи. На овом дијелу нема кућа ни становника. Ту су пингвини, мајмуни бабуни, птице... Док смо гледали прелијепе предјеле крајњег југа Aфрике и били дубоко замишљени, трзнуо нас је глас на српском:

- Здраво, браћо, ја сам Јура из Љубљане. Драго ми је да вас видим овдје.

Јурина кћерка је удата за Јужноафриканца и живи у Лондону, а Свјетско првенство је искористила са супругом да оца, мајку и млађу сестру упозна са свекром и свекрвом. Први пут је Јура у Јужној Aфрици и одушевљен је оним што је видио. "Пребацили" смо неколико ријечи и онда је свако отишао на своју страну. 

Јоханесбург

У Јоханесбургу, који ће бити домаћин финалног сусрета СП, живи неколико Сарајлија и Паљана. У овом граду је Миленко Јанковић, а поред њега ту су и Момо Шаровић, Славиша и Слађа Чолић, Предраг Турањанин, Зоран Пецељ... Сви они су најавили да ће бити на стадиону и гледати најважнију утакмицу на турниру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.