Историјат европских фудбалских првенстава - Париз 1960: Југославија поклекла у финалу VIDEO

Париз - Иако је остало упамћено као прво Европско првенство икада одржано, турнир у Француској 1960. године је у потпуности оправдао очекивања, али је ипак било далеко од правих европских првенстава која се играју посљедњих двадесетак година.

Само четири учеснице, назив Куп нација, као и одбијање највећих сила Енглеске, Италије и Западне Њемачке да учествују, тешко може да се пореди са данашњим такмичењем. Ипак, остаће упамћено да је први шампион Старог континента постала Русија, која је послије продужетака савладала Југославију 2:1, а гол одлуке постигао је Виктор Понеделник у 113. минуту.

Од тада па до данас ово је највећи успјех репрезентације Југославије на овом такмичењу, а остаће упамћено да је на првом првенству имала два најбоља стријелца, Милана Галића  и Дражана Јерковића који су подијелили прво мјесто са Валентином Ивановим, Виктор Понеделником и Франсоом Хојтеом. 

Идеја за организовање европског првенства јавила се још давне 1927. године када је изнио Анри Делон, секретар Француског фудбалског савеза, који је преминуо пет година прије почетка првог првенства, али у чију част трофеј намијењен европском прваку од првог дана носи његово име. Међутим, да би пројекат заиста успио, требало је прво да дође до оснивања UEFA 1954. године, послије чега је зелено свјетло коначно показано на конгресу UEFA 1957. године.
Са квалификацијама се кренуло 1958. године, послије којих су четири најбоље репрезентације заузеле мјеста на завршном турниру. Без обзира на одустајање велесила као што су Енглеска, Италија и Западна Њемачка и на касно пријављивање појединих репрезентација, у турнир је ушло 17 држава од којих је у прелиминарној рунди отпала Република Ирска, од које је боља била Чехословачка.
Сви проблеми везани за организовање овог такмичења отишли су у заборав 29. септембра 1958. године, када су први сусрет у оквиру Купа нација у Москви пред више од 100 гледалаца одиграле репрезентације Совјетског Савеза и Мађарске, која је на крају претрпјела пораз од 3:1. Као први стријелац у историји европских првенстава остао је упамћен Анатоли Илин који је постигао гол у четвртом минуту меча на централном "Лењин" стадиону.

Много буре подигао је четвртфинални двобој између Шпаније и Совјетског Савеза, јер је генерал Франко забранио играчима Совјетског Савеза улазак у земљу, послије чега у Совјети без борбе и због политичких разлога постали први полуфиналисти првог Европског првенства. Преостале три репрезентације које су се пласирале на завршни турнир биле су Француска, Југославија и Чехословачка које су у два четвртфинална сусрета биле боље од Аустрије, Португалије и Румуније.
Први полуфинални двобој између домаћина Француске и Југославије донио је један од најузбудљивијих мечева у историји европских првенстава. Французи су водили са 3:1 и петнаестак минута прије краја сусрета са 4:2, али је Југославија успјела да преокрене резултат и избори финале побједом од 5:4. Одлучујуће голове за касније олимпијске прваке у 78. и 79. минуту постигао је Дражан Јерковић. Други полуфинални сусрет добио је расположени Совјетски Савез који је Чехословачку декласирао са 3:0, а нешто касније и освојио трофеј против Југославије већ описаним сценаријем.

Иако је имао врло тешке почетке и одустајање неколико нација, послије чега су услиједили и политички проблеми, Куп нација у Француској биће упамћен по добром.

**********

Домаћин: Француска

Трајање: 6 - 10. јул 1960.

Тимова: 4

Стадиона: 2

Одиграно утакмица: 4

Постигнутих погодака: 19

Најбољи стријелци (2 гола): Валентин Иванов, Виктор Понеделник (Совјетски Савез), Милан Галић, Дражан Јерковић (Југославија) и Франсоа Хојте (Француска).
 

Финална утакмица

СССР                    1 (0)

ЈУГОСЛАВИЈА 1 (1)

Продужеци 2:1 за СССР

Стријелци: 0:1 Галић у 43. минуту, 1:1 Метревели у 49, 2:1 Понеделник у 113. минуту.

Стадион: "Парк принчева".

Гледалаца: 17.966.

СССР: Јашин, Чокели, Масленкин, Крутиков, Војинов, Нето,  Метревели, Иванов, Понеделник, Бубукин, Мески. Селектор: Гаврил Качалин.
ЈУГОСЛАВИЈА: Видинић, Дурковић, Јусуфи, Занетић, Миладиновић, Перушић, Шекуларац, Јерковић, Галић, Матуш, Костић. Селектор: Љубомир Ловрић.

Поредак

1. СССР

2. Југославија

3. Чехословачка

4. Француска

Постава првенства: Лав Јашин (СССР), Владимир Ђурковић (Југославија), Ладислав Новак (Чехословачка), Игор Нето (СССР), Јозеф Масопуст (Чехословачка), Валентин Иванов (СССР), Слава Метревели (СССР), Милан Галић (Југославија), Виктор Понеделник (СССР), Драгослав Шекуларац (Југославија), Боривоје Костић (Југославија).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.