Исповијест Дејана Дамјановића, несуђеног члана највећег Партизановог "пакета", за "Глас": Умјесто у Хумску, скренуо у Кореју

БАЊАЛУКА - Фудбал "пише" најневјероватније приче. Једна од најзанимљивијих је она Дејана Дамајновића.

Рођен у Херцеговини - тачније Мостару, у Србији добио надимак Боске, а играо за национални тим Црне Горе?! Каријеру је почео у београдском Синђелићу, па играо за Железник, Бежанију, а онда се 2007. отиснуо у Азију и тамо стекао статус – фудбалског бога!

Дамјановић је први странац који је примљен у "Кућу славних К лиге". У тамошњем првенству почео је  у Инчону, а играо је и за Сеул (2008-13, 2016-17), Сувон (2018-19) и Даегу (2020) током укупно 12 сезона у првенству Јужне Кореје. Одиграо је 380 утакмица, постигао 198 голова и уписао 48 асистенција. Четири године заредом, од 2010. до 2013, био је у идеалном тиму првенства, а 2012. године освојио је награду за најкориснијег играча (МВП) и најбољег стријелца К лиге. Први голгетер шампионата био је и 2011. и 2013. Страшна каријера!

- Мене зову Босански лонац. Играо сам Црну Гору, живим у Србији, зову ме Боске, а ја Херцеговац. Само немам везе са Словенијом. Ја себе сматрам Југословеном. Драго ми је да сам закачио и те 80, 90-е, стару Југу – истакао је Дамјановић на почетку разговора и открио да је мало фалило да пређе у Партизан, али је ипак скренуо "код Албукеркија" и отишао у Јужну Кореју.

- Те 2006. године, та екипа Бежаније била је страшна, Тони Рукавина, Борко Веселиновић, Жарко Лазетић, Марио Ђуровски, Срђа Кнежевић, Дарко Божовић и ја – сви смо требали да идемо у Партизан. Искрено, Партизановац. Волим Партизан, али нисам "задрт". Имам пријатеље са обе стране брда. Али наш председник је настрадао. После је неколико њих и отишло у Хумску, ја нисам, било је велико обештећење за мене. Искрсла је Кореја и испало је да сам добро изабрао. Што се тиче Звезде, било је неке приче раније, али увек је неко имао предност. Жао ми је што нисам одиграо ниједан дерби, али кад бацим поглед на каријеру и шта сам све направио у Азији...Сасвим случајно сам отишао, не бих ништа мењао, била је то одлука каријере. О мојој каријери би се могао снимити филм, веруј ми, шта сам све преживео...Неке ствари не бих смео ни да кажем – додао је Дамјановић.

ГЛАС: Добро, испричајте нам нешто што смијете.

ДАМЈАНОВИЋ: Они у Кореји су 100 година испред нас. Наши људи који су били тамо су фасцинирани. Огромне су то државе, градови...Немаш проблема тамо, све је организовано, чисто, ново, питомо, сигурно за човека, породицу...Врло су одговорни, пријатни. Кад одеш одавде тамо, све ти прија. Лагани су, све што обећају, "ставе" на папир – испуне. Све је у дан. Живео сам тамо, сад ми је баш далеко, много ми је да летим сад 14 сати и да сам одвојен од породице. Свима препоручујем да оду тамо.

ГЛАС: Како гледате на чињеницу да сте ушли у тамошњу "Кућу славних"?

ДАМЈАНОВИЋ: Тек сад видим шта сам урадио. Ми смо тада давали голове, нисмо обраћали пажњу на неке ствари. Ево прошло је пуне две године како не играм – ставили су ме у тамошњу "Кућу славних". Хајде што сам најбољи стријелац азијске Лиге шампиона у историји, али пази једини сам ја тамо (у "Кући славних")од свих странаца само ја, само Корејци и ја.

ГЛАС: Можда је на то утицала и чињеница да сте, као млад нападач, имали срећу да "купите цаке" од истинских мајстора фудбала.

ДАМЈАНОВИЋ: Саша Марковић, Зоран Мајсторовић, Боби Поповић, феноменална екипа. Таквих шпицева више нема, увек прво гледам нападаче, јер сам и сам био шпиц. То су били мајстори фудбала, знали су да играју да дају гол, имао си шта да научиш. Тренинг са њима је био чудо . Имао сам 18 година када сам упао међу њих. Ишао сам и на позајмице. Никада се ми тадашњи клинци нисмо бунили. Ове сада генерације кад им кажеш да иду да играју Српску лигу, он каже: "Ја да играм трећу лигу"?! Ја, суботом нисам играо, али сам седео тим људима на клупи, учио сам, тренирао са њима, гледао како се понашао...Недеља, идеш да играш Српску лигу у Сремчицу. Нисам питао ништа, Бранимир Субашић, касније репрезентативац Азербејџана, Кика Милошевић, Џони Мијаиловић, исто касније репрезентативац Србије, нико није рекао: "Нећу". Много сам научио тренирајући уз ове старије, а играо сам трећу лигу и имао нопходне утакмице у ногама. Никад се нисам бунио и на крају је испало добро.

ГЛАС: Ваш голгетерски инстинкт осјетили су и у Реал Мадрид, али и у Манчестер јунајтеду. 

ДАМЈАНОВИЋ: То су биле неке пријатељске утакмице, али види, што неко други не да гол и на пријатељској. Није то сад било не знам шта, али два гола када сам дао Манчестер јунајтеду, шест месеци се вртела само моје име по корејским новинама. Алекс Фергусон ме је нахвалио. Па припреме са Пекингом, тамо екипа Кастиље са Мријаном Дијазом, Мартином Одегардом...Одиграмо 3:3, ја им дам три комада. Хаос је био. После сам био на вечери са Флорентином Перезом, па ми је рекао: "Убио си ми ову децу". После су ме звали неки агенти да идем у Европу, чудо једно...Лепе су то успомене. Сину то причам, а он каже: "Ма нема шансе". Реко: "Сине, иди на "ју-тјуб" па види". Увек сам се тако зезао пошто ми мали игра фудбал, шпица. Зезам га и саветујем да мало више гледа стари фудбал, како се шпицеви крећу, а не ове што су брзи и јаки.

ГЛАС: Игра ли Ваш син фудбал, да ли је "повукао" шта на тату? 

ДАМЈАНОВИЋ: Спор је као ја, ха-ха-ха, али зна да игра. Офингер, танак као ја. Видећемо, мало га челичим, јер су нове генерације мало размажене, али терам га да ради по старом систему.

ГЛАС: Играли сте за репрезентацију Црне Горе - округло 30 пута и постигли сте осам голова, од тога два против Енглеза. 

ДАМЈАНОВИЋ: Одиграо бих и више мечева него ме из Кореје нису често пуштали за те пријатељске, јер би ми увек требало дан више да останем или дан касније да се вратим. Дао сам голове Кипру, Шведској, Гани...па онда асистенција против Бугарске, асистенција против Велса, онда дам гол на "Вемблију" Енглезима, па Енглезима у Подгорици...Е то не можеш да верујеш, то треба да доживиш. Изгледало је као да ће се срушити стадион. Одавно причам, фале нам пуни стадиони, фали нам атмосфера. Каква је онда била атмосфера, пре, па после утакмице, еуфорија, медији...Ма кад даш гол Енглеској. Види, дао сам ја гол и Пољској и Украјини, али против Енглеза, то је чудо. Драго ми је да сам имао ту част, хвала Богу. Драго ми је да нисмо изгубили, не, ово је било 1:1, дао сам изједначујући гол. Било је то једно од наших најбољих издања са најмање повреда. То је занимљиво једина утакмица где смо сви били здрави. Мирко Вучинић, Стеван Јоветић, Андрија Делибашић, Марко Баша, ја, сви смо били топ. Репрезентација је била озбиљна. Волео бих да нека будућа генерација Црне Горе оде на неко велико такмичење, да се не прича више о том мом голу или Делибашићевом...

ГЛАС: Репрезентацију Србије очекује ускоро други меч против Енглеске. Колико је реално вјеровати у чудо након београдских 0:5, али и промјене на кормилу "орлова"? 

ДАМЈАНОВИЋ: Мислим да треба имати мало храбрости. Шта има ми да причамо за Енглеску, али су рањиви. Раније су играли 4-4-2, два "тешкаша" у вези, два шпица, један брз, један јак. Сада играју тотално другачије. Сви им знају да играју, брзи су, имају доста тамнопутих играча, у моје време их није било толико код њих у репрезентацији. Сигуран сам да је Србија требала да одигра храбрије и ту прву утакмицу. Енглеска мора да осети "тврдо", а не да се повучеш на 30 метара и да их чекаш, да они воде игру, да се "ушетавају". Мислим да Србија може много боље него у првој утакмици. Ако су момци научили нешто из тог меча, онда је то била добра лекција. 

ГЛАС: Да се ми вратимо на Вашу причу. Посљедњи ангажман имали сте у Будућности, на функцији спортског директора. Није се завршило баш најславније. 

ДАМЈАНОВИЋ: Доле сам отишао на позив Новака Новаковића, то је мој пријатељ. Свашта се издешавало доле, нисам могао да се изборим са неким нефудбалским стварима и повукао сам се. Чисто да се не вуку неке приче о мени. Било је лепо бити део Будућности, страшни навијачи "варвари", али није ишло. Желим им све најбоље, пробао сам и само сам се повукао. Тако је најбоље за све.

ГЛАС: Какви су Вам даљи планови? 

ДАМЈАНОВИЋ: Остаћу у фудбалу, нигде се не "трпам", обезбедио сам себе и породицу. Не морам, нити хоћу ништа на силу. Неко ће препознати неку моју идеју, вољу за фудбалом, моје конекције, харизму, па ће бити посла. Полако...Нешто ће да искрсне.

ГЛАС: Шта иначе радите док чекате нови посао? 

ДАМЈАНОВИЋ: Играм мали фудбал, уби ме мало паркет, незгодно је, али играм и за ветеране. Играмо и онај фудбал 5+1 на "вештаку" са овим нормалним дворанским головима. Играм све живо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.