Ispovijest Dejana Damjanovića, nesuđenog člana najvećeg Partizanovog "paketa", za "Glas": Umjesto u Humsku, skrenuo u Koreju

BANjALUKA - Fudbal "piše" najnevjerovatnije priče. Jedna od najzanimljivijih je ona Dejana Damajnovića.

Rođen u Hercegovini - tačnije Mostaru, u Srbiji dobio nadimak Boske, a igrao za nacionalni tim Crne Gore?! Karijeru je počeo u beogradskom Sinđeliću, pa igrao za Železnik, Bežaniju, a onda se 2007. otisnuo u Aziju i tamo stekao status – fudbalskog boga!

Damjanović je prvi stranac koji je primljen u "Kuću slavnih K lige". U tamošnjem prvenstvu počeo je  u Inčonu, a igrao je i za Seul (2008-13, 2016-17), Suvon (2018-19) i Daegu (2020) tokom ukupno 12 sezona u prvenstvu Južne Koreje. Odigrao je 380 utakmica, postigao 198 golova i upisao 48 asistencija. Četiri godine zaredom, od 2010. do 2013, bio je u idealnom timu prvenstva, a 2012. godine osvojio je nagradu za najkorisnijeg igrača (MVP) i najboljeg strijelca K lige. Prvi golgeter šampionata bio je i 2011. i 2013. Strašna karijera!

- Mene zovu Bosanski lonac. Igrao sam Crnu Goru, živim u Srbiji, zovu me Boske, a ja Hercegovac. Samo nemam veze sa Slovenijom. Ja sebe smatram Jugoslovenom. Drago mi je da sam zakačio i te 80, 90-e, staru Jugu – istakao je Damjanović na početku razgovora i otkrio da je malo falilo da pređe u Partizan, ali je ipak skrenuo "kod Albukerkija" i otišao u Južnu Koreju.

- Te 2006. godine, ta ekipa Bežanije bila je strašna, Toni Rukavina, Borko Veselinović, Žarko Lazetić, Mario Đurovski, Srđa Knežević, Darko Božović i ja – svi smo trebali da idemo u Partizan. Iskreno, Partizanovac. Volim Partizan, ali nisam "zadrt". Imam prijatelje sa obe strane brda. Ali naš predsednik je nastradao. Posle je nekoliko njih i otišlo u Humsku, ja nisam, bilo je veliko obeštećenje za mene. Iskrsla je Koreja i ispalo je da sam dobro izabrao. Što se tiče Zvezde, bilo je neke priče ranije, ali uvek je neko imao prednost. Žao mi je što nisam odigrao nijedan derbi, ali kad bacim pogled na karijeru i šta sam sve napravio u Aziji...Sasvim slučajno sam otišao, ne bih ništa menjao, bila je to odluka karijere. O mojoj karijeri bi se mogao snimiti film, veruj mi, šta sam sve preživeo...Neke stvari ne bih smeo ni da kažem – dodao je Damjanović.

GLAS: Dobro, ispričajte nam nešto što smijete.

DAMJANOVIĆ: Oni u Koreji su 100 godina ispred nas. Naši ljudi koji su bili tamo su fascinirani. Ogromne su to države, gradovi...Nemaš problema tamo, sve je organizovano, čisto, novo, pitomo, sigurno za čoveka, porodicu...Vrlo su odgovorni, prijatni. Kad odeš odavde tamo, sve ti prija. Lagani su, sve što obećaju, "stave" na papir – ispune. Sve je u dan. Živeo sam tamo, sad mi je baš daleko, mnogo mi je da letim sad 14 sati i da sam odvojen od porodice. Svima preporučujem da odu tamo.

GLAS: Kako gledate na činjenicu da ste ušli u tamošnju "Kuću slavnih"?

DAMJANOVIĆ: Tek sad vidim šta sam uradio. Mi smo tada davali golove, nismo obraćali pažnju na neke stvari. Evo prošlo je pune dve godine kako ne igram – stavili su me u tamošnju "Kuću slavnih". Hajde što sam najbolji strijelac azijske Lige šampiona u istoriji, ali pazi jedini sam ja tamo (u "Kući slavnih")od svih stranaca samo ja, samo Korejci i ja.

GLAS: Možda je na to uticala i činjenica da ste, kao mlad napadač, imali sreću da "kupite cake" od istinskih majstora fudbala.

DAMJANOVIĆ: Saša Marković, Zoran Majstorović, Bobi Popović, fenomenalna ekipa. Takvih špiceva više nema, uvek prvo gledam napadače, jer sam i sam bio špic. To su bili majstori fudbala, znali su da igraju da daju gol, imao si šta da naučiš. Trening sa njima je bio čudo . Imao sam 18 godina kada sam upao među njih. Išao sam i na pozajmice. Nikada se mi tadašnji klinci nismo bunili. Ove sada generacije kad im kažeš da idu da igraju Srpsku ligu, on kaže: "Ja da igram treću ligu"?! Ja, subotom nisam igrao, ali sam sedeo tim ljudima na klupi, učio sam, trenirao sa njima, gledao kako se ponašao...Nedelja, ideš da igraš Srpsku ligu u Sremčicu. Nisam pitao ništa, Branimir Subašić, kasnije reprezentativac Azerbejdžana, Kika Milošević, Džoni Mijailović, isto kasnije reprezentativac Srbije, niko nije rekao: "Neću". Mnogo sam naučio trenirajući uz ove starije, a igrao sam treću ligu i imao nophodne utakmice u nogama. Nikad se nisam bunio i na kraju je ispalo dobro.

GLAS: Vaš golgeterski instinkt osjetili su i u Real Madrid, ali i u Mančester junajtedu. 

DAMJANOVIĆ: To su bile neke prijateljske utakmice, ali vidi, što neko drugi ne da gol i na prijateljskoj. Nije to sad bilo ne znam šta, ali dva gola kada sam dao Mančester junajtedu, šest meseci se vrtela samo moje ime po korejskim novinama. Aleks Ferguson me je nahvalio. Pa pripreme sa Pekingom, tamo ekipa Kastilje sa Mrijanom Dijazom, Martinom Odegardom...Odigramo 3:3, ja im dam tri komada. Haos je bio. Posle sam bio na večeri sa Florentinom Perezom, pa mi je rekao: "Ubio si mi ovu decu". Posle su me zvali neki agenti da idem u Evropu, čudo jedno...Lepe su to uspomene. Sinu to pričam, a on kaže: "Ma nema šanse". Reko: "Sine, idi na "ju-tjub" pa vidi". Uvek sam se tako zezao pošto mi mali igra fudbal, špica. Zezam ga i savetujem da malo više gleda stari fudbal, kako se špicevi kreću, a ne ove što su brzi i jaki.

GLAS: Igra li Vaš sin fudbal, da li je "povukao" šta na tatu? 

DAMJANOVIĆ: Spor je kao ja, ha-ha-ha, ali zna da igra. Ofinger, tanak kao ja. Videćemo, malo ga čeličim, jer su nove generacije malo razmažene, ali teram ga da radi po starom sistemu.

GLAS: Igrali ste za reprezentaciju Crne Gore - okruglo 30 puta i postigli ste osam golova, od toga dva protiv Engleza. 

DAMJANOVIĆ: Odigrao bih i više mečeva nego me iz Koreje nisu često puštali za te prijateljske, jer bi mi uvek trebalo dan više da ostanem ili dan kasnije da se vratim. Dao sam golove Kipru, Švedskoj, Gani...pa onda asistencija protiv Bugarske, asistencija protiv Velsa, onda dam gol na "Vembliju" Englezima, pa Englezima u Podgorici...E to ne možeš da veruješ, to treba da doživiš. Izgledalo je kao da će se srušiti stadion. Odavno pričam, fale nam puni stadioni, fali nam atmosfera. Kakva je onda bila atmosfera, pre, pa posle utakmice, euforija, mediji...Ma kad daš gol Engleskoj. Vidi, dao sam ja gol i Poljskoj i Ukrajini, ali protiv Engleza, to je čudo. Drago mi je da sam imao tu čast, hvala Bogu. Drago mi je da nismo izgubili, ne, ovo je bilo 1:1, dao sam izjednačujući gol. Bilo je to jedno od naših najboljih izdanja sa najmanje povreda. To je zanimljivo jedina utakmica gde smo svi bili zdravi. Mirko Vučinić, Stevan Jovetić, Andrija Delibašić, Marko Baša, ja, svi smo bili top. Reprezentacija je bila ozbiljna. Voleo bih da neka buduća generacija Crne Gore ode na neko veliko takmičenje, da se ne priča više o tom mom golu ili Delibašićevom...

GLAS: Reprezentaciju Srbije očekuje uskoro drugi meč protiv Engleske. Koliko je realno vjerovati u čudo nakon beogradskih 0:5, ali i promjene na kormilu "orlova"? 

DAMJANOVIĆ: Mislim da treba imati malo hrabrosti. Šta ima mi da pričamo za Englesku, ali su ranjivi. Ranije su igrali 4-4-2, dva "teškaša" u vezi, dva špica, jedan brz, jedan jak. Sada igraju totalno drugačije. Svi im znaju da igraju, brzi su, imaju dosta tamnoputih igrača, u moje vreme ih nije bilo toliko kod njih u reprezentaciji. Siguran sam da je Srbija trebala da odigra hrabrije i tu prvu utakmicu. Engleska mora da oseti "tvrdo", a ne da se povučeš na 30 metara i da ih čekaš, da oni vode igru, da se "ušetavaju". Mislim da Srbija može mnogo bolje nego u prvoj utakmici. Ako su momci naučili nešto iz tog meča, onda je to bila dobra lekcija. 

GLAS: Da se mi vratimo na Vašu priču. Posljednji angažman imali ste u Budućnosti, na funkciji sportskog direktora. Nije se završilo baš najslavnije. 

DAMJANOVIĆ: Dole sam otišao na poziv Novaka Novakovića, to je moj prijatelj. Svašta se izdešavalo dole, nisam mogao da se izborim sa nekim nefudbalskim stvarima i povukao sam se. Čisto da se ne vuku neke priče o meni. Bilo je lepo biti deo Budućnosti, strašni navijači "varvari", ali nije išlo. Želim im sve najbolje, probao sam i samo sam se povukao. Tako je najbolje za sve.

GLAS: Kakvi su Vam dalji planovi? 

DAMJANOVIĆ: Ostaću u fudbalu, nigde se ne "trpam", obezbedio sam sebe i porodicu. Ne moram, niti hoću ništa na silu. Neko će prepoznati neku moju ideju, volju za fudbalom, moje konekcije, harizmu, pa će biti posla. Polako...Nešto će da iskrsne.

GLAS: Šta inače radite dok čekate novi posao? 

DAMJANOVIĆ: Igram mali fudbal, ubi me malo parket, nezgodno je, ali igram i za veterane. Igramo i onaj fudbal 5+1 na "veštaku" sa ovim normalnim dvoranskim golovima. Igram sve živo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.