Исповијест Асмира Авдукића за "Глас Српске": Прелазак у Радник спасио ми каријеру

БАЊАЛУКА - Фудбалски клуб Борац ове године прославља вијек постојања, а један од играча који је дао велики допринос успјесима клуба током историје је и голман Асмир Авдукић.

Био је члан прве шампионске генерације која је освојила титулу у БиХ, затим је бранио у квалификацијама за Лигу шампиона, а поред тога се три пута враћао у бањалучки тим. О свом одрастању и каријери говорио је за "Глас Српске", како је све почело у родној Брези па до одласка на Свјетско првенство у Бразил и искуства у Ирану.

Факти: 

• Три пута се враћао у Борац
• Био са БиХ на Мундијалу у Бразилу 2014
• Одушевио га Иран

АВДУКИЋ: Почео сам тренирати 1989. године у родној Брези. Не сјећам се како је све почело и зашто сам одлучио да будем голман, али сам се добро снашао на голу. Волио сам спорт, одлазио на тренинге. Током рата је долазило до прекида у тренирању. Рудар је имао сјајну генерацију кадета и за моју каријеру је било најзначајније првенство Зеничко-Добојског кантона. Били смо тад шампиони, а ја сам својим партијама скренуо пажњу. Успјели смо касније и да играмо сениорско првенство БиХ. Бранио сам за Рудар иако сам имао само 16 година и морао сам да имам специјално увјерење. Иако смо те сезоне испали из првенства БиХ мени је то заиста пуно значило. Наставио сам да браним и у нижем рангу и онда је дошла понуда Челика.

ГЛАС СРПСКЕ: Да ли сте тада одлучили да се посветите фудбалској каријери?

АВДУКИЋ: То је била прекретница. Након завршетка школовања отац је рекао да морам да одлучим чиме ћу се бавити у животу. Поручио је да се морам озбиљније посветим фудбалу или да идем са њим радити на грађевини гдје ме чека мистрија. Већ сам му помагао и знао сад да се не шали. Сјели смо , разговарали и он ми је дао подршку па сам отишао у Зеницу.

ГЛАС СРПСКЕ: У сениорском тиму Челика провели сте пет година, дјелује да је било пуно осцилација током тих сезона?

АВДУКИЋ: Играч сам који памти само оне лијепе тренутке. У Челику је било заиста пуно добрих, лијепих ствари, али свакако и оних тешких. У том периоду сам и дебитовао за репрезентацију БиХ, бранио сам заиста добро, али након тога нисам био стандардан. Мене је то највише болило. Дошло је ту до неке засићености и одлучио сам се да промијеним средину.

ГЛАС СРПСКЕ: Отишли сте у Камен Инград који је постао хит у Хрватској?

АВДУКИЋ: Камен Инград је био одличан клуб. Те сезоне завршили смо у Лиги шест за шампона Хрватске и били испред Динама. Те сезоне су кренуле и промјене у загребачком клубу управо због тог неуспјеха. Имали смо одличан тим, а ја сам имао сјајну сезону. Статистички сам био најбољи голман Хрватске лиге, али је све пропало кад смо изгубили инвеститора. Остали смо без спонзора и све се срушило и клуб је пропао.

ГЛАС СРПСКЕ: Након те сјајне сезоне ипак је дошло до повратка у БиХ. Зар у том моменту није могао да се нађе неки бољи ангажман?

АВДУКИЋ: Иако сам био одличан те сезоне нисам успио да пронађем ангажман. Да ли је до мене, што се нисам наметао кроз медије не знам, али углавном сам се вратио у БиХ и то на наговор Мидхата Сарајчића. Те сезоне Звијезда Градачац је била фаворит у првој лиги ФБиХ, имали су и предност током сезоне, али је Травник имао сјајну екипу. Брадарић, покојни Варупа, Сарајчић. Осман Бајрић је то све посложио и успјели смо да стигнемо Звијезду а затим смо их у дербију и престигли и изборили Премијер лигу БиХ. Била је баш добра одбрана, играли смо чврсто.

ГЛАС СРПСКЕ: Упркос томе прешли сте у Слободу и чини се према броју наступа да нисте донијели добру одлуку?

АВДУКИЋ: У Слободи нисам добио праву шансу у сезони. Био сам баш онако незадовољан и чак сам на крају сезоне размишљао и да напустим фудбал. Није било правих изазова. У ФБиХ и лиги БиХ ме није нико тражио и онда се јавио бијељински Радник. Искрено у први мах нисам желио да идем у Бијељину. Јесте то близу куће и све, али сам био баш утучен због сезоне у којој нисам добио шансу у Слободи.

ГЛАС СРПСКЕ: Да ли је на ту одлуку утицало што би тим трансфер постали први играч који је из лиге ФБиХ дошао у Прву лигу Републике Српске?

АВДУКИЋ: Знао сам да бих у том случају био први фудбалер који је из Лиге ФБиХ отишао у Републику Српску, али о томе нисам мислио. Није ме то оптеретило, нити је ту било да кажем неког страха како ће људи то прихватити. Већ сам био баш утучен. Међутим, Радник није одустајао, баш су били упорни и заинтересовани. Улогу је ту одиграо и Мирсад Алајбеговић, који је тад био у Раднику. Дошли смо и до преговора о новцу и ту сам лупио цифру која је била изнад моје неке реалне вриједности како би их само одбио. Међутим, они су прихватили. И шта ћу кренем да врдам. Говорим како немам чиме доћи у Бијељину, а Мирсад ми одговара ако је само до тога доћи ћу ја по тебе. И шта ћу није више било врдања договоримо се и потпишем уговор. Мислим чак и да је Слобода добила неко обештећење.

ГЛАС СРПСКЕ: Та сезона била је прекретница за даљу каријеру?

АВДУКИЋ: Управо тако. Добио сам шансу и бранио стално, тако да ту није било проблема. Одлично сам примљен у клубу, играли смо веома добро и борили смо се за титулу шампиона Републике Српске с Рудар Приједором. На крају нисмо успјели и ривал је ушао у виши ранг. Али те сезоне сам заиста био одличан и мислим да ми је то умногоме помогло у каријери. Умјесто да прекинем каријеру вратио сам самопоуздање и кренуо са добрим одбранама.

ГЛАС СРПСКЕ: Као у романима Алан Форда услиједио је одлазак у Приједор по оног фрази "ако их не можеш побиједити, онда им се придружи"?

АВДУКИЋ: Рудар Приједор је ушао у Премијер лигу БиХ и требао им је голман. Они су ме довели јер су током Прве лиге већ упознали моје квалитете. Било је тад већ неког интересовања Борца, али се то није реализовало. Ипак након сезоне у Приједору, Мухамед Ибрахимбеговић Фишер је инсистирао да дођем у Бањалуку и договорили смо. Борац је тад кренуо да иде улазном путањом. На почетку можда нисмо размишљали о титули. Али, како је вријеме одмицало играли смо све боље. Били смо одлично уклопљени и кад смо већ на полусезони видјели да имамо шансе за титулу додатно смо се појачали и на крају то крунисали трофејом у првенству БиХ.

ГЛАС СРПСКЕ: Борац је дуго чекао на трофеј. Шта је пресудило те сезоне да освојите прву титулу?

АВДУКИЋ: Нема ту тајни. Једноставно пресудио је наш квалитет. Екипа је била одлична у оба правца. Сјећам се добро кад је Амар Осим збунио новинаре јер је на једној прес конференцији рекао да је Борац најефикаснија екипа. Ми смо иначе били екипа која је давала мало голова. Осим је наиме објаснио да ми из једне или двије шансе дамо гол, док је осталима потребно пуно више шанси. Тако је и било, често смо у шали говорили да ми до гола дођемо и кад не направимо шансу. Имали смо одличну одбрану која је тешко примала голове. Играли смо баш квалитетно у дефанзиви. Те сезоне смо примили само 15 голова у читавом првенству. Сјећам се да смо те сезоне савладали и Сарајево. Дуго година Борац није славио на "Кошеву", а наша генерација је и то успјела и оборила негативну традицију.

ГЛАС СРПСКЕ: По чему памтите први излазак у квалификације за Лигу шампиона и дуеле против Макаби Хаифе?

АВДУКИЋ: Недостајало нам је искуства с европских дуела у тим мечевима које на примјер сад има екипа јер је неколико сезона играла против јачих ривала. Такође, недостајало нам је и више времена да се привикнемо на њихове услове. Била је у првом мечу баш велика влажност. Нисмо у финишу могли да дишемо, а они су то знали да искористе. Можда смо требали да одиграмо мало дрчније у том дуелу, али била је то прва утакмица у квалификацијама за Лигу шампиона, тако да се то осјетило. Упркос тешком поразу (1:5 оп.а.) памтимо и поруку навијача након повратка: "Хвала Вам за најљепших 69 минута", то нам је баш значило да у реваншу одиграмо што боље можемо.

ГЛАС СРПСКЕ: У реваншу је била друга прича. Чак ми је и тренер Елиша Леви у изјави након меча признао да се у једном моменту уплашио за коначан исход?

АВДУКИЋ: Управо тако, у реваншу смо одиграли можда и најквалитетнији меч. Опустили смо се и заиграли како треба. Мислим да је тих првих 30 минута било одлично и да смо могли и да стигнемо њихову предност према приказаном и шансама. Показали смо у реваншу да можемо да се носимо с њима а након меча су и нам признали да су се у једном моменту они и препали за исход.

ГЛАС СРПСКЕ: Како је онда дошло до одласка у Иран? Сигурно је да је наступ у Европи значајно подигао цијену играча, посебно јер је ријеч било о шампионском тиму?

АВДУКИЋ: Имао сам ту неколико понуда и требао сам да одем у Пољску. Наводно ме је тражила Висла Краков и нудила обештећење. У Пољску су већ отишли Вуле Тривуновић и Бојан Пузигаћа. Ипак то се изјаловило и ја сам отишао у ирански Персополис. Тамо је био наш Енвер Лугушић тако да ми је то пуно помогло на старту. Бранио сам у азијској Лиги шампиона и навијачи су ме одмах завољели. Прву утакмицу сам одлично бранио и то ми је пуно помогло.

ГЛАС СРПСКЕ: Често сте истицали да је тај период у Ирану био одличан?

АВДУКИЋ: Иран је заиста прелијепа земља, толико природних различитости имају, а људи су баш образовани и љубазни. Увијек су били ту да ми помогну шта год је требало. Једно прелијепо искуство. Био сам презадовољан знам да су чак мијењали и неко правило о странцима како бих могао да останем, али до данас не знам шта се десило и зашто нисам остао. Био сам задовољан условима, клубом, они са мојим одбранама и радом и не знам шта се десило па нисам остао. Навијачи су ме баш вољели, зарадио сам брзо и скандирања. Лугушић се тад смијао и говорио заволиће те као Ћиру (Мирослав Блажевић) само ако останеш.

ГЛАС СРПСКЕ: Услиједио је повратак у Борац који је упао у велике проблеме?

АВДУКИЋ : Та сезона је била веома тешка. Сјећате се проблема око лиценце. Многи су нас отписали на почетку сезоне међутим упркос свим проблемима финансијским организационим одиграли смо добру сезону. Сјећам се одлазимо у Зеницу и сви нас отписују, а ми освојимо бод и онда вежемо седам или осам мечева без пораза. Била је добра екипа Стокић, Ђелмић, Жарић, Распудић, тренер је био Јовић на почетку сезоне.

ГЛАС СРПСКЕ: Остаће упамћено и да сте били учесник Свјетског првенства у Бразилу, гдје је БиХ имала историјски дебитантски наступ. Какав утисак је оставио Мундијал на Вас?

АВДУКИЋ: Свакако да ми је драго што сам био учесник Мундијала. Сигурно да би осјећај био потпун да сам забиљежио и наступ, али шта се може. Оно што сам често истицао да на Мундијал треба отићи као навијач. Тад се ужива у свему. Ми смо на Мундијалу били у кампу, сконцентрисани на обавезе тако да нисмо видјели нешто пуно што се тиче Бразила. Ишли смо у Манаус гдје је лет трајалао три четири сата да бисмо играли. Али свакако да је лијепо знати да си био изабран у национални тим и дио прве генерације која је играла на Свјетском првенству. Мало је недостајало да и резултати буду бољи.

ГЛАС СРПСКЕ : Услиједио је други одлазак у Бијељину који је крунисан трофејом?

АВДУКИЋ: Борац је тад баш имао кризу и добио сам понуду да се опет вратим у Радник. У клубу је био Младен Крстајић, и направљена је баш добра екипа. Био је ту нажалост покојни Младен Жижовић, затим браћа Јаковљевић, Обрадовић, Мемишевић. Успјели смо да по први пут у историји донесемо трофеј Раднику у Купу БиХ и изборимо пласман у Европу тако да је то била историјска сезона. Стекао сам у Бијељини много пријатеља и остале су ми прелијепе успомене.

ГЛАС СРПСКЕ: Било је чудно да сте након трофеја често мијењали тимове. Тако сте и након Радника трећи пут завршили у Бањалуци?

АВДУКИЋ: Нисам могао да одбијем Борац, иако је тад био у Првој лиги Републике Српске. Вратио сам се да помогнем свом тиму, већ сам имао породицу и желио сам да се скрасим. Успјели смо да вратимо екипу у Премијер лигу БиХ и те сезоне сам одлучио да се посветим и другим обавезама.

ГЛАС СРПСКЕ: На крају те сезоне сте отишли у Жељезничар Спорт Тим гдје сте кренули и са тренерским образовањем?

АВДУКИЋ: Дошао сам у Жељезничар, како бих помогао млађим голманима својим искуством. Да им будем и тренер и ментор док неки од њих не сазрију попут Николе Ћетковића. У Жељезничару сам бранио за своју душу и већ кренуо да размишљам и о тренерској каријери. Заиста смо у том периоду имали циљ да афирмишемо младе играче и успјели смо у томе. Имали смо неколико сјајних младића који су направили веома добре каријере. Отишли су у иностранство или Премијер лигу БиХ. Заиста можемо да будемо поносни на све оно што смо урадили у том али и садашњем периоду. Ево браћа Скакић су отишла у Грчку, Антонић је у Чукаричком раније је Стрика прешао у Црвену звезду где је био чак и стартер. Ту је Сергеј Шатара који је сад потписао за Звезду. Тренутно нам је проблем што јуниорску лигу играмо с кадетима. У том узрасту свака година пуно значи. Ако ову преживимо биће то наредне сезоне добро и вјерујем да ћемо опет да будемо тамо гдје нам је мјесто.

ГЛАС СРПСКЕ: Тренутно сте и селектор репрезентације репрезентације БиХ до 17 године. Каква је перспектива те генерације?

АВДУКИЋ: Главни циљ нам је да репрезентација избори пласман на веће такмичење. Имамо квалитет и радимо најбоље што можемо да кренемо напријед. Оно што је важно имамо квалитетне момке и уз добар рад надам се да можемо да остваримо те циљеве.

 

Задржавање у Израелу

ГЛАС СРПСКЕ: Пред меч против Макаби Хаифе 2011. године дуго сте задржани на аеродрому "Бен Гурион" у Тел Авиву?

АВДУКИЋ: Било је то изненађење за мене. Нисам га очекивао. То дуже задржавање на аеродрому ме баш изненадило. Одвели су ме на контролу и онда испитивали о мојим прецима док ме сјећање служи ха-ха-ха. Питали су гдје сам био и шта сам радио, мислим није било пријатно кад вас задрже али није било ни никаквих проблема. Након неког времена су ме пустили.

 

Голмани у проблему

ГЛАС СРПСКЕ: Како гледате на захтјеве у модерном фудбалу и да голмани све више морају да учествују у изградњи напада?

АВДУКИЋ: Чини ми се да је све отишло предалеко. У жељи да голмани учествују у изградњи напада и да играју ногом заборавило се на прву и најважнију улогу, а то је сачувамо свој гол. Мислим ок је то за врхунске екипе, али то грађење игре од голмана не може да ради свака екипа, нити треба. Дјелује да је само то битно а не како чувари мреже бране ситуација један на један, како реагује на убацивања и све остале голманске елементе. Нисам баш срећан у ком правцу то све иде јер сматрам да се мора гледати голмански квалитет у цјелини. Голмани су увијек под лупом јавности јер се наша грешка највише види. Често се беспотребно гледамо као кривци и кад то нисмо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.