“Гласов” водич кроз европска фудбалска првенства - Шпанија 1964: Титула Шпанаца на дебију

Милан Зубовић
“Гласов” водич кроз европска фудбалска првенства - Шпанија 1964: Титула Шпанаца на дебију

Част да буде домаћин другог издања Европског првенства, или Купа европских нација како је тада називано такмичење, добила је Шпанија.

“Црвена фурија” није наступила у квалификацијама за први шампионат Старог континента и пропустила је утакмицу са СССР-ом, који је касније постао првак па је сада жељела да поправи такву ситуацију. Поново је све почело од квалификација које су дале четири учесника завршног турнира. За разлику од првог такмичења када се пријавило само 17 екипа број је сада био знатно увећан па су наступиле 23 националне селекције. Грчка се накнадно повукла након што је одбила да игра против Албаније, док су СССР, Аустрија и Луксембург без борбе прошли прву рунду, а Бугари и Португалци морали су да играју и трећи меч нокаут фазе и то на неутралном терену. Разлог тога јесте и то што су прва два завршена резултатима 3:1 за домаће тимове да би Бугарска прошла даље након славља 1:0 у Риму голом Георгија Аспарухова.

Пласман у полуфинале изборили су СССР који је бранио титулу, док су се први пут међу четири најбоља тима нашли Данска, Шпанија и Мађарска. Совјети су у шестаестини финала били бољи од Италије, а потом су елиминисали Шведску. Данци су квалификације прошли тако што су елиминисали Малту, Албанију и Луксембург (играна трећа утакмица). За разлику од њих Мађари су имлаи много тежи посао и славили су против Велса, Источне Њемачке и Француске док је њихов члан Оле Мадсен био најбољи стријелац квалификација са 11 голова. И домаћин, екипа Шпаније морала је у квалификације. Прво је побијеђена Румунија, затим Сјеверна Ирска и Република Ирска.

Завршни турнир игран је од 17. до 21. јуна у Мадриду (“Сантјаго Бернабеу”) и Барселони (“Камп ноу”). Важило је правило новчића. Наиме, уколико након 90 минута резултат буде неријешен били су играни продужеци, а уколико и након њих не буде побједника судија би бацао новчић који би одредио слављеника. То је важило за све мечеве осим финалног који би био поновљен да је дошло до ремија након 120 минута игре.

Прво полуфинале добио је домаћин који је са 2:1 након продужетака славио против Мађара голом Мара Мансија у 112. минуту. Раније је Ћус Переда донио предност “фурији” у 35. минуту да би Ференц Бене био стријелац за други тим у 84. минуту. У другом полуфиналу Совјети су лако изашли на крај са Данцима које су добили са 3:0, головима Валерија Вороњина, Виктора Понедељника и Валентина Иванова. Сусрет за треће мјесто донио је велику борбу која је такође отишла у продужетак, а Мађари су били бољи од Данаца резултатом 3:1 (Бене 11, Дешо Новак 107п, 110 - Карл Бертелсен).

Финале је одиграно на стадиону Реал Мадрида пред 79.115 гледалаца и меч је лично посматрао генерал Франциско Франко који је држао државу у диктатури док су неколико година раније одбили да играју против истог ривала због политичких несугласица. Велико славље на самом почетку туакмице донио је Ћус Переда голом у шестом минуту да би радост нагло спласнула када је два минута касније изједначио Галимзјан Кусаинов. Гол одлуке вриједан трофеја шампиона Старог континента постигао је Марселино Мартинез у 84. минуту.

Новог првака Европе са клупе је предводио селектор Хозе Виљалонга Љоренте који је раније тренирао Реал Мадрид и Атлетико Мадрида, а “црвену фурију” преузео 1962. године. За екипу су у финалу играли Хозе Анхел Ирибар, Фелисијано Ривиља, Феран Оливеља, Исасио Каљеха, Игнасио Зоко, Ђозеп Мариа Фусте, Карлос Лапетра, Луис Суарез, Марселино Мартинез, Ћус Переда и Амаро Амансио.

Идеалан тим

УЕФА је изабрала идеалан тим шампионата у којем су се нашли голман Јав Лашин (СССР), одбрана: Дешо Новак (Шпанија), Феран Оливеља, Фелисијано Ривиља, Игнасио Зоко (Шпанија), средњи ред: Валетин Иванов (СССР), Амаро Амансио, Луис Суарез (Шпанија) те нападачи: Флоријан Алберт, Ференц Бене (Мађарска) и Ћус Переда (Шпанија).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Пихлер у Борцу
Пихлер у Борцу
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана