Фантоми из Хумске

БЕОГРАД - Одлазак дефанзивца Николе Миличића у Шпанију прошао је помало испод радара.

Прошле године у ово доба "црно-бијели" су ангажовали Миличића, да би га посљедњег дана тек завршеног прелазног рока прослиједили у Шпанију, гдје ће играти за друголигаша Бургос. Проблем је у сазнању да "гробари" за све ово вријеме нису ни имали прилике да виде шта и колико може штопер за кога се, у тренуцима кад је долазии из Радничког 1923, говорило да посједује огроман потенцијал. Може бити да је то стварно истина, али Миличић је напустио Београд без званичног дебија за Партизан.

Између осталог, зато што је, како кажу, повријеђен дошао или повреду раније стечену током боравка на "Чика Дачи" није санирао. Тад је означен рјешењем за позицију бонуса, међутим, кад је установљено да Никола није у стању да помогне, клуб је брзопотезно опет изашао на тржиште и довео из Чукаричког новог младог штопера Бојана Ковачевића, а и он се послије само неколико мјесеци, додуше и неколико утакмица, отиснуо на Пиринеје. Миличић није ни први, вјероватно ни посљедњи, случај "фудбалског фантома" у Партизану. Било је ту још момака који су (у периоду од раздвајања Србије и Црне Горе) били под уговором са Партизаном, али нису заиграли, а којих се јавност не сјећа. На примјер, Ивана Бабића, који је још 2004. стигао у "Земунело", али није имао среће да се појави на првенственој, куп или европској утакмици. Све док му није истекао уговор четири године касније и потписао за Напредак, за који је одиграо и највећи број мечева у каријери.

"Гробари" једва да се сјећају како је у Хумској завршио Игор Зоњић,  још један штопер. Доведен из Баната 2012, кад је имао 21 годину, требало је да представља залог за будућност. У његовом случају, бар што се "црно-бијелих" тиче, никад није стигла. Пут га је водио у Младост, Напредак, Бежанију, Рад. Можда најзвучније име у овом друштву је Жарко Томашевић. Како због каријере прије, тако и биографије послије Партизана. Потписао је љета 2012. са искуством играња у Португалији, статусом репрезентативца Црне Горе, а касније наставио да гради лијепу каријеру у Белгији и најпозантијем клубу Казахстана, Астани, да редовно игра за државни тим. Само за "црно-бијеле" стоји "нула" у колони утакмица.

Исто важи и за голмана Ђорђа Лазовића који је само тренирао у Спортском центру "Земунело", током посљедње шампионске сезоне клуба (2016/17), послије чега је био редован међу стативама Јавора у родној Ивањици. Слично може да се констатује за Страхињу Каришића, пристиглог из младог тима Вортфорда 2018, али му се није дало да се наметне и заигра за први тим. У том кошу је и штопер Душан Лалатовић, мимо свих резона ангажован послије неубједљивих игара за ДСЦ из Дунајске Стреде, кога су "црно-бијели" представли као "рјешење за сутра". То сутра није свануло. Баш као ни момку из Буркине Фасо, под именом Салу Драман, за кога се говорило да има квалитет за Телеопотик, иако је био под уговором са Партизаном. Не могу баш сви да играју у Хумској. Чак и кад потпишу уговор.

Станковски

Партизан има нову мету, у питању је централни везиста Лука Станковски. Покушаће "црно-бијели" да реализују посао са колегама из Радничког 1923 до завршетка зимске пијаце на територији Србије (14. фебруар). Засад нема детаљнијих информација колико "парни ваљак" нуди и(ли) под којим условима би Шумадинци пустили 190 центиметара високог фудбалера, али је очигледно да се нешто "кува". Станковски је пажњу привукао током јесењег дијела шампионата, у коме је за екипу Феђе Дудића одиграо 13 утакмица. На њима је постигао три гола.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.