Економски савјети Дејана Келхара младим фудбалерима

ЉУБЉАНА - Има тих разговора који оду у скроз другом правцу од замишљеног. Дођете пред саговорника са једном темом, односно идејом, а онда вам се током приче отвори скроз нешто треће, занимљивије, корисније, нешто што нисте имали прилику да чујете прије.

Екипу "Гласа Српске" интервју са Дејаном Келхаром одвео је у сферу економије, додуше повезане са спортом, јер ипак је наш саговорник дугогодишњи фудбалски интернационалац и човјек који је много тога прошао у каријери. Јавност на овим нашим просторима памти га као једног од јунака повратка титуле на "Маракану" те 2014, након шестогодишње доминације Партизана. Иако је свега шест мјесеци носио црвено-бијели дрес заувијек ће памтити Београд и Србију. То, али и искуства из Њемачке, Белгије, Пољске, Израела, Турске, Азербејџана, Енглеске, Аустрије, те матичне Словеније учинили су га компетентним да прича о многим темама, па и оним економским. Уз то може да се подичи и факултетском дипломом. Некада сигурни штопер данас покушава пренијети нека своја искуства на млађе фудбалере, у смислу како најбоље инвестирати новац и оставити нешто истог и након завршетка каријере.

- Нисам остао као тренер или агент у фудбалу, али сам помогао неким пријатељима. Фокусирао сам се да завршим факултет, па сам радио у фирми мога таста. Радио сам у продаји, сарађивао и са Нијемцима кроз тај посао. Међутим, поред фудбала, увијек ме интересовало нешто друго, тачније ствари из економије, како од једног евра направити два или три. Нисам ја сад зарадио не знам какав новац у каријери, али сам га знао уштедити. Данас то исто радим са пријатељем, покушавам младе играче научити како најбоље уложити паре, односно инвестирати. Рецимо статистика у америчкој кошарци каже да након пет година, послије завршетка каријере велики број играча банкротира. Не значи да нема више пара, већ не може да живи истим стилом живота као током каријере када је зарађивао 100-ине милиона. Млад играч треба да је свјестан да са 35 и касније неће имати више та примања - истакао је Келхар.

ГЛАС: Шта би Ви, онда, савјетовали младим фудбалерима?

КЕЛХАР: Гледајте, нема везе колико човјек зарађује, нас двојица увијек можемо јести исто. Суштина је да свој ниво живота, кроз каријеру, увијек држиш истим. Дај Боже да наставиш тако и послије каријере. Али увијек мораш имати праве људе око себе, то је најбитније. И да данас, кад зарађујеш пуно улажеш у паметне ствари. Бар код нас држава није направила то да имамо сви исту пензију, иако сви плаћамо исти порез. Један спортиста нема 40 година дугу каријеру. То држава мора да нивелише, да ја платим мање држави, јер краће радим од просјечног радника или да се оснује неки фонд којим држава помаже бивше спортисте.

Инвестиционе идеје

ГЛАС: По Вашем мишљењу, у шта је најбоље да млади играчи инвестирају?

КЕЛХАР: Многи моји саиграчи нису били свјесни, да тако кажем, да ће сутра завршити каријеру. За разлику од њих млади данас размишљају шта ће бити сутра. То ме је пријатно изненадило. Иду, улажу, штеде. Ево ја, баш продајем стан јер мало доноси. Имаш неке ствари које доносе више. Неко се обогатио улазећи у свијет крипто-валута. Не предлажем то, али зашто не, играј се...Рецимо није лоше ни орочити новац. Тај новац је сигуран. Неко направи кућу, па је прода. Најбоље је од свега помало. Најлошије што један фудбалер може да уради, ето пошто сам из фудбала рекао сам фудбалер, је да купује силне аутомобиле. И најбитније је да се окружиш правим људима, мораш гледати ко су ти пријатељи. Кад имаш велике паре, сви се јављају, онда имаш превише пријатеља, а то није реално.

ГЛАС: Јесте ли одувијек тако размишљали, шта радити послије каријере?

КЕЛХАР: Свугдје помало сам прикупљао искуство. Увијек сам се плашио шта ћу радити сутра, када престанем да играм фудбал. Стално сам о томе размишљао. Волим да кажем, кад си Кристијано Роналдо, тешко је, јер он не може нормално да сједи, пије кафу...А кад си неко као што сам био ја, тешко је јер немаш тај квалитет да добијеш велики уговор на три, четири године. Ја сам увијек могао да играм другу словеначку лигу, као моји пријатељи, али сам мало одскочио, имао сам ту срећу. Можда не толико због квалитета, али се поклопило. На крају увијек дође све на своје. Имам двоје дјеце и стално им причам: "Није фора да си данас добар, битно је да имаш континуитет и доћеш на своје".

ГЛАС: Има разних изазова у каријери.

КЕЛХАР: Да, рецимо потпишеш  уговор на годину, двије и ту си, али шта кад се промијени спортски директор или тренер, који те је довео? Тјерају те, немаш мира. Потребно је дугорочно гледати, размишљати.

Звезда за сва времена

ГЛАС: Хоћемо ли мало о искуству из Београда, Црвене звезде? Како сад гледате на све?

КЕЛХАР: Сви знамо гдје је данас Звезда. Тада није то било то, али Звезда је Звезда. Тек данас сам свјестан у којем клубу сам играо. Највише ме одушевило, што Звезда води рачуна о својим бившим играчима. Рецимо мени је овдје проблем када треба да набавим карте за неке утакмице, за моје пријатеље, али Звезда о томе води рачуна. Величина клуба је у манирима. Ја живим у Цељу, па имам проблем да дођем до карата за мечеве Цеља. А рецимо један пријатељ је хтио да иде у Београд, на утакмицу Звезда - Барселона и зове ме, каже да нема, односно да не може да нађе карте за тај меч. Замолио ме је да назовем људе у Звезди, да то решим. Само ћу вам рећи да су ми људи из Звезде дали четири карте, још те клуб угости, ма све што треба, позову те и на меч омладинаца у Лиги шампиона, ма све...Још ме медијски преко Звезда ТВ-а испоштују, а то говори о величини клуба - то пуно значи. Ми то немамо овде, то је бар моје мишљење.

ГЛАС: Колико је, из вашег искуства, "тежак" црвено-бијели дрес?

КЕЛХАР: Кад играш у Звезди, као млад играч, то је огроман притисак. Послије, гдје год одеш лако ти је, макар то био рецимо Тотенхем. Што се мене тиче, било је тешко због резултатског притиска, али нисам био свјестан шта значи играти за тај клуб. Остало ми је у сјећању када је једном у карантин, пред неку утакмицу, дошао Џаја (Драган Џајић) и рекао нам: "Момци, слушајте, ви сте већ добили ову утакмицу, јер сви желе да буду на вашем мјесту и носе дрес који ви носите. Кад обучете тај дрес ви већ тада имате одређену величину, поштовање противника, који је поражен већ у тунелу". Најежио сам се и стварно, када сам послије ушао у тунел и стајао поред играча ривала, видио сам им тај страх у очима. Тад сам мало спознао за који клуб играм, али тек данас, из ове перспективе и са овим искуством сам свјестан и видим шта је Звезда, колико је то велики клуб и увијек ћу бити поносан што сам носио тај дрес.

ГЛАС: Та сезона 2013/2014 овјековјечена је документарним филмом "Наша Звезда прва(к) поново".

КЕЛХАР: Да, дуго смо га чекали, тај филм сам гледао женом први пут, и су ми сузе ишле на очи. Невјероватно и прелијепо искуство носим из Београда.

Од београдског сунца до "сумрака" у Шефилду

ГЛАС: Црвена звезда и Шефилд Венздеј, можете ли повући паралелу када је у питању Ваша каријера.

КЕЛХАР: Кад сам добио Славетов позив знао сам шта се од мене очекује. Био сам у Азербејџану, нисам пола године ни играо. У Београду сам се вратио у живот, али сам се угасио у Шефилду.

ГЛАС: Шта је кренуло по злу у Енглеској?

КЕЛХАР: Дошао сам горе на позив тренера. Кад сам стигао, послије Београда, за мене је то било као за***анција. Добро сам се слагао са Гленом Ловенсом, који је био и дуго година капитен Селтика. Међутим, недјељу прије почетка првенства сам покидао укрштене лигаменте у пријатељској утакмици против Њукасла. Та прича се брзо завршила, па сам отишао у Љубљану. Ту сам узео још једну титулу и завршио каријеру. 

Тренер

ГЛАС: Да ли сте размишљали да упловите у тренерске воде?

КЕЛХАР: Нисам никад размишљао да будем тренер, можда некад да мало радим с клинцима. Не може свако ни бити тренер. Као играч сам био изложен стресу, не желим то поново искусити. Желим да уживам са породицом.

Анегдоте

ГЛАС: Још памтите анегдоте из Београда.

КЕЛХАР: Нећу заборавити када сам дошао, када су ми рекли, дан прије утакмице да ме новинари чекају на терену...Било је доста за***анција, били смо одлична група. Скоро сам био у Београду са Ненадом Милијашем, Драганом Мрђом, попили смо кафу, дивна су то пријатељства. Ми смо имали велико срце, сви, као екипа. Нисмо имали све услове, али људи нас поштују због свега што смо дали.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.