Божићна прича близанаца Славољуба и Драгољуба Срнића: Обичаје преносимо на дјецу

БАЊАЛУКА – "Божић је, Божић је, пуцају прангије"... Ови стихови чувене пјесме Баје Малог Книнџе, које традиционално можете чути ових празничних дана око најрадоснијег хришћанског празника, грију срца у свим домовима. Тако је и у кућама браће близанаца, Славољуба и Драгољуба Срнића.

Тандем некадашњих Звездиних омладинаца био је у посјети Бањалуци, односно кампу њиховог великог пријатеља Срђана Бабића. Искористили смо то да попричамо како се Божић славио и, како се дан-данас слави у Срнићима. Њихова прича је својеврсно повлачење паралеле између њиховог и дјетињства њихове дјеце.

Дража и Славе труде се да све најљепше православне обичаје пренесу на потомке. Драгољуб на своје Милицу и Душана, а Славољуб на Лазара и Луку.

- Божић увек славимо у кругу породице. Традиционално идемо на село код родитеља. Некад је било и снега, па је амбијент био потпун. Пуцале су и прангије, сада тога нажалост нема. Деца нам не воле нешто петарде, али трудимо се да и то практикујемо. Дража и ја правимо ватромет, као кад смо и сами били деца – рекао је Славољуб.

У причу се убацио Драгољуб.

- Максимално поштујемо традицију, односно обичаје. Уживамо у Бадњем дану, Божићу. Пијукање увече. Хвала Богу, има те наше дечурлије. Преносимо обичаје и на њих. Обавезно иде се по бадњак! И деца иду с нама. Будимо се рано и идемо. Ове млађе наше клинце до сада нисмо будили, али ове године ће ићи. Дођемо буквално три-четири дана на село пред Божић и испоштујемо све могуће. Сама имена наше деце негде показују да смо оријентисани неким старим вредностима. Децу васпитавамо у нашем, православном духу. То нам је најбитније и да смо као породица на окупу. Сваке године печеница је обавезна, како и доликује - додао је Драгољуб.

Обојица су некада играли у иностранству. Славољуб је носио дресове шпанског Лас Палмаса, кипарског АЕЛ-а из Лимасола, те Ал Дафре из УАЕ. Док је Драгољуб у Пољској играо за Сласк и Лођ, те за грчки Еоликос. И тада су покушавали да на најбољи могући начин се организују и дочекају Божић.

- Кад сам играо у Пољској, и тада сам долазио кући за Божић, јер сам имао те паузе, једино Славољуб, кад је био један период у Шпанији, није могао доћи – истакао је Дража.

Славољуб признаје да су му празнични тренуци без породице најтеже падали.

- Увек ми је било необично кад за Божић нисам са својима. Генерално, човека највише мучи носталгија од Нове године до Божића. Тај период ми је најтеже падао у иностранству. Супругу и децу увек сам слао кући, нека бар они уживају. Ја сам остајао сам, па ме је "пуцала" та носталгија. Али, хвала Богу, ту смо, па сад можемо све то да надокнадимо – поентирао је Славољуб.

Са Срнићима не може, а да се не прича о фудбалу. Хајдук из Дивоша, члан Српске лиге - група Војводина, клуб је у којем Драгољуб тренутно игра.

- То је једна здрава прича, коју сам препознао. Газда ме позвао, размишљао сам, близу сам кући, путујем сваки дан на тренинг…Боримо се за виши ранг. Ту сам да помогнем клубу, колико могу, да се уђе у тај виши ранг. Људи имају, стварно, велике амбиције. Пре свега имају услове за, 'ајде да кажем, другу лигу, сигурно. Е сад, шта ће донети будућност, то не знам, стварно. Они имају свој циљ. Другопласирани смо на полусезони, имамо бод мање од лидера Железничара из Инђије – нагласио је Драгољуб.

Чукарички је Славољубова тренутна дестинација, али универзални везиста окренут је будућности.

- Уписао сам курс за "Б+А" лиценцу. Део сам полазничке екипе Региона западне Србије, имали смо скоро састанак на Убу. Имамо могућност да завршимо, да кажем, у том неком скраћеном периоду и "Б и А" лиценцу. Циљ је да останем у фудбалу и после окончања играчке каријере, да то неко искуство пренесем на децу. Деца треба да се више баве фудбалом, нажалост ова технолигија их је одвукла у неком другом смеру – открио је Славољуб.

Срнићи су неколико пута нагласили да су имали срећно дјетињство.

- Нисмо имали све као данашња деца. Ми смо имали улицу и две цигле. Искрено, ја бих вратио да могу моје време и детињство, без обзира на све ове услове данас. Деца су превише размажена, имају све и то је велики проблем. Мало су ту криви и родитељи, шта ће бити у будућности не знам, али да могу, дао бих својој деци детињство које смо буразер и ја имали. Поготово тај период на селу...Мислим да ништа лепше нема од тога. Веруј ми, не либим се да седнем на трактор и помогнем родитељима шта год треба – признао је Драгољуб, који је први пут посјетио Бањалуку:

- Трудио сам се да што више тога обиђем овде. Волим српску историју, доста тога лепог, историјског сам видео у Бањалуци, све ми је занимљиво – нагласио је Драгољуб.

Старији Славољуб био је у Црвеној звезди када се до првог тима пробијао још један пар близанаца, браћа Јован и Никола Митуљикићи. Довољно је компетентан да прича о томе колико је добро или није раздвајати браћу близанце.

- Из нашег искуства, нама је било стварно феноменално и мислим да смо се толико добро допуњавали да је и једном и другом било много лакше. Не бих се сложио с тим да браћу близанце, фудбалере, спортисте треба раздвојити.  Био сам у Звезди кад су одлучили да раздвоје браћу Митуљикиће. Мислим да је њихов случај мало специфичан, јер они играју на истим позицијама. Дража и ја нисмо исти играчи. Он је везни, а ја сам тад био крило, у том периоду. Лако је било, имали смо конекцију... Како ме види, он ми да лопту, тако да ми је било много лакше уз њега. Из нашег неког угла, мислим да је била грешка, што нас двојица нисмо наставили даље да играмо заједно. До Звезде док ја нисам прешао, били смо цимери. Постојала је прича да би и Дража требао за мном на "Маракану" – констатовао је Славољуб, а Дража је потврдно климнуо главом:

- Апсолутно се слажем. Нама је било идеално кад смо нас двојица заједно, "трећи" нам није требао да тако кажем. Нико није могао да нас поремети, имали смо свој циљ. Ако је један некад имао неких осцилација, ту је био овај други да га подржи. Била је прича да сам и ја требао у Звезду, сад да могу да вратим време, прихватио бих опцију која је постојала, да одем са Славољубом, па макар да се да кажем жртвујем, да не играм у том моменту, али само да будемо заједно. Нисмо се требали раздвајати. Сматрам да смо били заједно, да би он био бољи. Опет је направио страшну каријеру без ичије помоћи. Хоћу да кажем и то, брат још само голман није био, да све комплетира. У Звезди је играо за тим, целу каријеру је био тимски играч. Цене га људи. Мислим да Славољубов профил играча много фали Звезди сад, то је моје виђење. Фале домаћи момци, превасходно, неко као рецимо Жуле Стојковић, Милан Павков... Та екипа са већински нашим играчима је добила Ливерпул са 2:0 – подвукао је Драгољуб.

 

Кошарка

Тандем Срнића редован је на утакмицама кошаркаша Црвене звезде.

- Нисмо пропустили ниједну утакмицу кошарке до сада. Буразер и ја имамо своје место у дворани, нећемо да откривамо где је. Углавном, на трибини смо. Имамо то своје срећно место. Јесте да једно четири сата стојимо, али нема везе, уживамо. И у фудбалу Звезду исто пратимо, нормално, све што стигнемо. Углавном до сада, ништа нисмо пропуштали. Можда неке првенствене, али фокус је на баскету – истакао је Драгољуб.

 

Монако

Један од најтежих момената у каријери Славољуба Срнића био је скривљен пенал против Монака на "Маракани" у мечу Лиге Европе.

- Било ми је јако тешко. Добио сам после тога подршку навијача и стварно им хвала. Било ми је криво, нормално. Дан-данас ми је криво, али шта да радимо. Све је то саставни део фудбала – рекао је Славољуб.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.