Božićna priča blizanaca Slavoljuba i Dragoljuba Srnića: Običaje prenosimo na djecu

BANjALUKA – "Božić je, Božić je, pucaju prangije"... Ovi stihovi čuvene pjesme Baje Malog Knindže, koje tradicionalno možete čuti ovih prazničnih dana oko najradosnijeg hrišćanskog praznika, griju srca u svim domovima. Tako je i u kućama braće blizanaca, Slavoljuba i Dragoljuba Srnića.

Tandem nekadašnjih Zvezdinih omladinaca bio je u posjeti Banjaluci, odnosno kampu njihovog velikog prijatelja Srđana Babića. Iskoristili smo to da popričamo kako se Božić slavio i, kako se dan-danas slavi u Srnićima. Njihova priča je svojevrsno povlačenje paralele između njihovog i djetinjstva njihove djece.

Draža i Slave trude se da sve najljepše pravoslavne običaje prenesu na potomke. Dragoljub na svoje Milicu i Dušana, a Slavoljub na Lazara i Luku.

- Božić uvek slavimo u krugu porodice. Tradicionalno idemo na selo kod roditelja. Nekad je bilo i snega, pa je ambijent bio potpun. Pucale su i prangije, sada toga nažalost nema. Deca nam ne vole nešto petarde, ali trudimo se da i to praktikujemo. Draža i ja pravimo vatromet, kao kad smo i sami bili deca – rekao je Slavoljub.

U priču se ubacio Dragoljub.

- Maksimalno poštujemo tradiciju, odnosno običaje. Uživamo u Badnjem danu, Božiću. Pijukanje uveče. Hvala Bogu, ima te naše dečurlije. Prenosimo običaje i na njih. Obavezno ide se po badnjak! I deca idu s nama. Budimo se rano i idemo. Ove mlađe naše klince do sada nismo budili, ali ove godine će ići. Dođemo bukvalno tri-četiri dana na selo pred Božić i ispoštujemo sve moguće. Sama imena naše dece negde pokazuju da smo orijentisani nekim starim vrednostima. Decu vaspitavamo u našem, pravoslavnom duhu. To nam je najbitnije i da smo kao porodica na okupu. Svake godine pečenica je obavezna, kako i dolikuje - dodao je Dragoljub.

Obojica su nekada igrali u inostranstvu. Slavoljub je nosio dresove španskog Las Palmasa, kiparskog AEL-a iz Limasola, te Al Dafre iz UAE. Dok je Dragoljub u Poljskoj igrao za Slask i Lođ, te za grčki Eolikos. I tada su pokušavali da na najbolji mogući način se organizuju i dočekaju Božić.

- Kad sam igrao u Poljskoj, i tada sam dolazio kući za Božić, jer sam imao te pauze, jedino Slavoljub, kad je bio jedan period u Španiji, nije mogao doći – istakao je Draža.

Slavoljub priznaje da su mu praznični trenuci bez porodice najteže padali.

- Uvek mi je bilo neobično kad za Božić nisam sa svojima. Generalno, čoveka najviše muči nostalgija od Nove godine do Božića. Taj period mi je najteže padao u inostranstvu. Suprugu i decu uvek sam slao kući, neka bar oni uživaju. Ja sam ostajao sam, pa me je "pucala" ta nostalgija. Ali, hvala Bogu, tu smo, pa sad možemo sve to da nadoknadimo – poentirao je Slavoljub.

Sa Srnićima ne može, a da se ne priča o fudbalu. Hajduk iz Divoša, član Srpske lige - grupa Vojvodina, klub je u kojem Dragoljub trenutno igra.

- To je jedna zdrava priča, koju sam prepoznao. Gazda me pozvao, razmišljao sam, blizu sam kući, putujem svaki dan na trening…Borimo se za viši rang. Tu sam da pomognem klubu, koliko mogu, da se uđe u taj viši rang. Ljudi imaju, stvarno, velike ambicije. Pre svega imaju uslove za, 'ajde da kažem, drugu ligu, sigurno. E sad, šta će doneti budućnost, to ne znam, stvarno. Oni imaju svoj cilj. Drugoplasirani smo na polusezoni, imamo bod manje od lidera Železničara iz Inđije – naglasio je Dragoljub.

Čukarički je Slavoljubova trenutna destinacija, ali univerzalni vezista okrenut je budućnosti.

- Upisao sam kurs za "B+A" licencu. Deo sam polazničke ekipe Regiona zapadne Srbije, imali smo skoro sastanak na Ubu. Imamo mogućnost da završimo, da kažem, u tom nekom skraćenom periodu i "B i A" licencu. Cilj je da ostanem u fudbalu i posle okončanja igračke karijere, da to neko iskustvo prenesem na decu. Deca treba da se više bave fudbalom, nažalost ova tehnoligija ih je odvukla u nekom drugom smeru – otkrio je Slavoljub.

Srnići su nekoliko puta naglasili da su imali srećno djetinjstvo.

- Nismo imali sve kao današnja deca. Mi smo imali ulicu i dve cigle. Iskreno, ja bih vratio da mogu moje vreme i detinjstvo, bez obzira na sve ove uslove danas. Deca su previše razmažena, imaju sve i to je veliki problem. Malo su tu krivi i roditelji, šta će biti u budućnosti ne znam, ali da mogu, dao bih svojoj deci detinjstvo koje smo burazer i ja imali. Pogotovo taj period na selu...Mislim da ništa lepše nema od toga. Veruj mi, ne libim se da sednem na traktor i pomognem roditeljima šta god treba – priznao je Dragoljub, koji je prvi put posjetio Banjaluku:

- Trudio sam se da što više toga obiđem ovde. Volim srpsku istoriju, dosta toga lepog, istorijskog sam video u Banjaluci, sve mi je zanimljivo – naglasio je Dragoljub.

Stariji Slavoljub bio je u Crvenoj zvezdi kada se do prvog tima probijao još jedan par blizanaca, braća Jovan i Nikola Mituljikići. Dovoljno je kompetentan da priča o tome koliko je dobro ili nije razdvajati braću blizance.

- Iz našeg iskustva, nama je bilo stvarno fenomenalno i mislim da smo se toliko dobro dopunjavali da je i jednom i drugom bilo mnogo lakše. Ne bih se složio s tim da braću blizance, fudbalere, sportiste treba razdvojiti.  Bio sam u Zvezdi kad su odlučili da razdvoje braću Mituljikiće. Mislim da je njihov slučaj malo specifičan, jer oni igraju na istim pozicijama. Draža i ja nismo isti igrači. On je vezni, a ja sam tad bio krilo, u tom periodu. Lako je bilo, imali smo konekciju... Kako me vidi, on mi da loptu, tako da mi je bilo mnogo lakše uz njega. Iz našeg nekog ugla, mislim da je bila greška, što nas dvojica nismo nastavili dalje da igramo zajedno. Do Zvezde dok ja nisam prešao, bili smo cimeri. Postojala je priča da bi i Draža trebao za mnom na "Marakanu" – konstatovao je Slavoljub, a Draža je potvrdno klimnuo glavom:

- Apsolutno se slažem. Nama je bilo idealno kad smo nas dvojica zajedno, "treći" nam nije trebao da tako kažem. Niko nije mogao da nas poremeti, imali smo svoj cilj. Ako je jedan nekad imao nekih oscilacija, tu je bio ovaj drugi da ga podrži. Bila je priča da sam i ja trebao u Zvezdu, sad da mogu da vratim vreme, prihvatio bih opciju koja je postojala, da odem sa Slavoljubom, pa makar da se da kažem žrtvujem, da ne igram u tom momentu, ali samo da budemo zajedno. Nismo se trebali razdvajati. Smatram da smo bili zajedno, da bi on bio bolji. Opet je napravio strašnu karijeru bez ičije pomoći. Hoću da kažem i to, brat još samo golman nije bio, da sve kompletira. U Zvezdi je igrao za tim, celu karijeru je bio timski igrač. Cene ga ljudi. Mislim da Slavoljubov profil igrača mnogo fali Zvezdi sad, to je moje viđenje. Fale domaći momci, prevashodno, neko kao recimo Žule Stojković, Milan Pavkov... Ta ekipa sa većinski našim igračima je dobila Liverpul sa 2:0 – podvukao je Dragoljub.

 

Košarka

Tandem Srnića redovan je na utakmicama košarkaša Crvene zvezde.

- Nismo propustili nijednu utakmicu košarke do sada. Burazer i ja imamo svoje mesto u dvorani, nećemo da otkrivamo gde je. Uglavnom, na tribini smo. Imamo to svoje srećno mesto. Jeste da jedno četiri sata stojimo, ali nema veze, uživamo. I u fudbalu Zvezdu isto pratimo, normalno, sve što stignemo. Uglavnom do sada, ništa nismo propuštali. Možda neke prvenstvene, ali fokus je na basketu – istakao je Dragoljub.

 

Monako

Jedan od najtežih momenata u karijeri Slavoljuba Srnića bio je skrivljen penal protiv Monaka na "Marakani" u meču Lige Evrope.

- Bilo mi je jako teško. Dobio sam posle toga podršku navijača i stvarno im hvala. Bilo mi je krivo, normalno. Dan-danas mi je krivo, ali šta da radimo. Sve je to sastavni deo fudbala – rekao je Slavoljub.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.