100 година ФК Борац: Лешинари увијек уз клуб

Велики допринос успјесима Фудбалског клуба Борац дали су и најватренији навијачи "лешинари". Већ 39 година бањалучки клуб има сјајну подршку с трибина па је с правом истакнуто како су они 12. играч "великана из Платонове".

Факти

• Транспарент се појавио на утакмици с Војводином 18. новембра 1987. године
• Сјајне кореографије и ватрена подршка клубу обиљежили ове године
• Уз свој клуб на свим гостовањима
   

Борац је и прије 1987. године имао велику подршку суграђана, али је навијање било стихијско. Било је покушаја да буду формиране навијачке групе. То се посебно односила на половину седамдесетих година прошлог вијека када је клуб почео да остварује сјајне резултате, а велика подршка је долазила с источне трибине.

- Бањалучани су и тада у великом броју пратили свој Борац. Не само фудбалски, већ и рукометни клуб, док су значајну подршку имали и Млади Крајишник и боксери Славије. Иако није било организованог навијања, често се правила сјајна атмосфера. Викенд је био резервисан за мечеве и заиста смо уживали у томе. Град је имао ту навијачку културу, присјећа се Синиша Котараш, који ће касније постати и спортски новинар и пратиће своје омиљене клубове.

Навијачки покрет у успону

Почетком осамдесетих година дошло је до великог пада након серије слабих резултата клуба те кризе која је погодила друштво. Ипак ситуација је кренула значајно да се поправља. Широм Југославије почео је да буја навијачки покрет, који није заобишао ни Бањалуку. Тако се 18. новембра 1987. године на првој утакмици Купа Југославије у Новом Саду појавио транспарент "VULTURES". Иза њега је стајала група момака која је жељела да да још јачу подршку.

- Моја прва утакмица је била Борац -  Олимпија 1981. године. За нас је као и за ове момке сад Борац био све. Ишли смо да гледамо све. Не само фудбал, већ и друге наше клубове. Окупљања су почела већ у марту 1987. године, када се организовано навијало на рукомету Борац - Медвешћак. А онда се формирала и група "вултурес". Жељели смо другачије, модерније схватање навијања. Почело је све код нас у школи "Филип Мацура" и кренуло је од мечева Војводине и Борца. Навијачки покрет је био у експанзији. Тако је кренула прича која траје већ 39 година. Касније није било стадиона на којем није била наша застава. Наш "лешинар" је био антијунак, било је то другачије схватање. Жељели смо да наши играчи побиједе ривала на терену, а ми да га докрајчимо на трибинама - истакао је Драган Станимировић, који је тих година редовно ишао на мечеве.

Навијачи Борца пружали су љубимцима велику подршку.

- Поносни смо на све што смо радили тих година. Били смо на свим гостовањима, наравно свима нам је финале Купа Југославије било најдража успомена, да наш клуб друголигаш сруши Црвену звезду у Београду. За разлику од навијача велике четворке, који су имали присталице у већини градова, ми смо били само из Бањалуке, али што кажу млађе генерације, љубав гази километре. Није било стадиона на којем се наша застава није појавила и гдје нисмо бодрили вољени клуб. То је за нас био живот. Борац, одлазак на утакмице и то је створило бројна пријатељства која и данас трају. Свакако да су нам у сјећању остала и гостовања посебно у Осијеку и Дубровнику, док се свакако памте сукоби с "делијама", БББ као и "армадом" - истакао је Станимировић.

"Вултуреси" су тих година били пројугословенски оријентисани и константно су напредовали, као и клуб који је у посљедњем првенству заузео четврто мјесто. Избијањем рата велики број момака се нашао на фронту, а један од вођа Саша Кончар је као добровољац погинуо у околини Задра.

Обнова рада и спектакл у Купу

Након завршетка Одбрамбено-отаџбинског рата "лешинари" су се опет активирали. Памте се финалне утакмице Купа Републике Српске 1995. године против Рудара и пун стадион само 20 дана након краја рата.

И не само то пружали су фантастичну подршку и кошаркашима, као и рукометашима Борца на њиховим наступима. "Лешинари" су постали браћа с навијачима Војводине "фирмом". Пријатељство које је почело прије рата настављено је и касније па навијачи ова два клуба се често друже и заједно бодре своје љубимце.

Група није одустајала од подршке ни кад је фудбалски клуб испадао у нижи ранг. Увијек су били ту да бодре тим, али и критикују лоше потезе, како управе тако и играча, све са жељом да клуб направи искорак. Њихова љубав награђена је изласцима у Европу. Прво дуели против Лозане па онда и остварење сна квалификације за Лигу шампиона, на мечу у Хаифи биле су и најватреније присталице бањалучког тима. Посљедњих година памти се инвазија у Бечу, Љубљану, Будимпешти, гдје је тим имао сјајну подршку и нигдје се није осјећао као гост.

Љубав "лешинара" и Борца је нераскидива, а навијачка група је свих ових година константно расла напредовала и правила спектакле на стадиону. Сигурно је да ће и нова сезона и наступи у квалификацијама за Лигу шампиона бити прилика за ново доказивање, како на терену тако и на трибинама.

++++++++++++++

Занимљивости из клуба

Прва лига за јубилеј

Борац је јубилеј 35 година постојања прославио првим пласманом у елитни ранг, Прву лигу Југославије. Иако је у тај друголигашки шампион кренуо лоше са три пораза и ремијем, бањалучки клуб је заредао 19 мечева без пораза и докопао се толико жељеног такмичења. У првом мечу у елити су савладали Хајдук 1:0, а те сезоне су савладали и Црвену звезду 2:1.

Идеални тим

"Глас Српске" је 2006. године организовао велику акцију поводом јубилеја у којој су некадашњи играчи, тренери и навијачи који су цијели живот провели у вези са Борцем, направили "идеалних једанаест".

Идеални тим чине: Марјан Јантољак, Велимир Сомболац, Ненад Гавриловић, Милорад Билбија, Атко Касумовић, Момчило Спасојевић, Зоран Смилески, Александар Мастела, Томо Кнез, Хуснија Фазлић и Абид Ковачевић. За тренера је изабран Илија Миљуш.

Рефлектори

Борац је први меч под рефлекторима одиграо 11. октобра 1973. године. Гост на свечаности је била репрезентација Југославије. Истински спектакл је припао плавима, пред пуним трибинама је једини гол постигао Јерковић, а Градски стадион је заблистао у новом руху.

Шекуларац

Фудбалски клуб Борац је током богате историје играо много сјајних утакмица. Једна од њих је била 15. јуна 1972. године. Гост Борца био је славни Коринтијанс, шампиона Бразила! Као гост, у црвено-плавом дресу наступио је легендарни Драгослав Шекуларац. Шеки је и против Бразилаца показао какав је мајстор, али Коринтијанс је ипак славио са 2:0, иако је остао дужан бањалучкој публици.

Великани увеличали прославе

Борац је 75. рођендан прославио одигравањем пет пријатељских утакмица. Гости "црвено-плавих" су били најбољи клубови Југославије. Прво је гостовала Црвена звезда 21. априла (0:1) затим Војводина 15. мај (1:2), па 2. мај Партизан (0:4) те 20. новембар Обилић (1:4). Врхунац прославе био је долазак фудбалске репрезентације Југославије.

 

Тадашњи плави су дошли у најјачем саставу, тако да је Градски стадион био мали за све заинтересоване. "Плави" су славили 5:1 (Станковић у 4, Милошевић 35, Пјановић 58, Драгишић аг у 62, Друловић у 89, док је за Борац погодио Ђурђевић у 88.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.