100 година ФК Борац: Куп Југославије највећи успјех

ФК Борац један је од симбола најмасовнијег такмичења у бившој Југославији. Бањалучани су први и једини друголигаш који је освојио Куп маршала Тита.

Факти

• Гол Лупића за вјечно памћење
• Једини трофеј у Купу БиХ освојен на Грбавици
• Памти се дуел против Рудар Приједора у Купу Српске

Тог 11. маја 1988. на стадиону "ЈНА" у Београду "црвено-плави" су у финалу Купа Југославије савладали Црвену звезду са 1:0. У великом финалу Борац је био тотални аутсајдер, али пред 25.000 гледалаца у Хумској побиједило је велико срце. У 60. минуту акцију Стојана Малбашића и центаршут Амира Дургутовића у гол је претворио Сенад Лупић.

- У шали кажем како ме и даље боли кичма од скока и трзаја главом. Цијела каријера је стала у тај моменат. По мом мишљењу најважнији гол у историји клуба и драго ми је што сам баш ја био стријелац. Те сезоне сам у Купу дао 19 голова и био најбољи стријелац у такмичењу. У Бањалуци је била еуфорија. Имао сам осећај да су сви дошли испред "Боске" да нас поздраве. То је нешто што се памти заувек и остаће неизбрисиво у историји, како клуба тако и града - рекао је Лупић у ранијем интервју.

Сви и данас памте легендарну одбрану Слободана Каралића који није насјео на финту Драгана Стојковића приликом пенала након несхватљиве одлуке главног арбитра Блаже Зубера из Бачке Тополе, који је у 81. минуту досудио непостојећи пенал за Београђане. Правда је на крају побиједила.

Дочек на Тргу

Пехар је прихватио капитен Дамира Шпице, а онда је ишао од руке до руке: Слободана Каралића, Стојана Малбашића, Марија Матаје, Милорада Билбије, Звонка Липовца, Амира Дургутовића, Божура Матејића, Суада Беширевића, Ненада Поповића, Сенада Лупића, Миле Шијаковића и Владице Лемића. На крају је стигао до тренера Хусније Фазлића и његовог помоћника Ненада Гавриловића. Величанствени поход Бањалучана ка пехару почео је 6. маја 1987, када је Борац у Дубици савладао Радник са 9:0. Потом су падали Козара Градишка (2:0), Електробосна Јајце (2:1), Рудар Приједор (2:1), Јединство Бихаћ (0:0, п. 3:2), Леотар Требиње (4:1), Осијек (1:1, п. 3:2), Спартак (1:1, 1:1, п 5:4), Војводина (0:3, 6:1), Приштина (0:0, п. 4:1) и на крају Црвена звезда.

Јунаке из Београда на тргу испред "Боске" дочекало је на десетине и десетине хиљада Бањалучана. Сви су били раздрагани и одушевљени. Бањалука је свој Борац дочекала како му и приличи - величанствено!

- Дочек у Бањалуци, када се на Тргу Крајине окупило 40-50.000 људи био је незабораван. То је нешто што ће сви вјечно памтити - рекао је Билбија.

Спектакуларно је било и седам година касније у првом Борчевом послијератном финалу Купа Републике Српске. Први меч против Рудар Приједора игран у граду на Сани 16. децембра (само два дана након што је у Паризу потписан мировни споразум), завршен је резултатом 2:2.

Спектакл против Рудар Приједора

Реванш у Бањалуци требало је да буде игран четири дана касније, када се на стадиону скупило 10.000 гледалаца, али је одгођен због магле. Меч је помјерен за 23. децембар, када је виђен спектакл. На "Градском стадиону" у Бањалуци, пред 25.000 "душа", у реванш утакмици тадашња генерација Борца, под командом Јосипа Пелца, освојила је први трофеј Купа Републике Српске.

- Вратили смо се из југословенске лиге, прву сезону нисмо могли да играмо Куп Републике Српске који је Козара освојила, а сљедеће године смо се борили са Рударом. Градски стадион је тог 23. децембра био очишћен од снијега, а трибине још пуније него у одгођеном дуелу, ако је то било могуће. И сад се најежим кад се сјетим, сјајан меч и велика побједа. Био је то спектакл на терену и трибинама - присјетио се Јагодић.

Пехар Купа Републике Српске Бањалучани су одбранили годину дана касније, такође под вођством Јоце Пелца. На сљедећи трофеј у најмасовнијем такмичењу Српске Борац је чекао пуних 13 година?! Тек под вођством Владе Јагодића 2009. године пехар се вратио у Платонову улицу.

Двије године касније Јагодић је екипу водио до финала, а у завршној представи на клупи Борца био је Слободан Старчевић, који је свој тим усмјерио ка трофеју, који је 2012. године одбранила екипа, коју је тренирао Славиша Божичић. Винко Мариновић 2023, те ове године, као и нажалост покојни Младен Жижовић, прошле, 2025. године додатно су обогатили трофејну салу са још три пехара Купа Републике Српске па тако Борац може да се похвали са укупно осам покала најмасовнијег такмичења Српске.

Једини трофеј у Купу БиХ Борац је освојио 2010. године. У финалном двомечу изабранике Зорана Џимија Марића чекао је окршај са екипом Жељезничара. Бањалучки дуел (5. маја) завршен је резултатом 1:1, а на стадиону "Грбавица" било је 2:2 (19. маја).

Пресудило је правило "гола у гостима" и капитен Оливер Јандрић високо је у ваздух подигао трофеј намијењен побједнику Купа БиХ, који је Борцу донио и излазак на европску сцену након осамнаест година. Иначе, први пехар Купа БиХ "црвено-плави" су испустили 2004. године, у делу са екипом Модриче, као и касније 2021. против Сарајева те 2024. у окршају са Зрињским.

КУП ЈУГОСЛАВИЈЕ (1)

 

 

 

 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.