Фото: Tanjug
НИОН - Групна фаза УЕФА Лиге нација за сезону 2026/27 званично је спуштена завјеса у уторак, а статистички пресјек након шест одиграних кола донио је неколико изузетно занимљивих рекорда, неславних подухвата и сјајних индивидуалних учинака.
Од историјске неефикасности Грузије, преко невјероватних одбрана голмана Луксембурга, па све до црногорског нападача Николе Крстовића који је дисао за вратом Ерлингу Халанду, ово су бројке које су обиљежиле јесен у репрезентативном фудбалу.
Кренимо редом. Репрезентација Грузије уписала се у историју Лиге нација, али на начин који ће жељети што прије да заборави. Поразом од Украјине (1:0) у посљедњем колу, голом Данила Сикана већ у првом минуту, Грузија је постала једина селекција од свих 54 учесника (кроз све четири дивизије) која није постигла ниједан погодак током цијеле групне фазе. У групи Б2 са Украјином, Мађарском и Сјеверном Ирском, Грузијци су уписали два ремија без голова и четири пораза (гол-разлика 0:5), па ће са посљедњег мјеста на прољеће морати у бараж за опстанак у Б дивизији. Најближи овом неславном учинку били су Лихтенштајн (1 гол у 4 меча Д дивизије) и Сјеверна Македонија (1 гол у 6 мечева Б дивизије).
Норвешки голгетер Ерлинг Халанд био је најактивнији нападач групне фазе са укупно 27 упућених удараца на гол ривала у А дивизији. Одмах иза звијезде Манчестер ситија нашао се црногорски репрезентативац Никола Крстовић, који је у мечевима Ц дивизије упутио чак 26 удараца у оквир гола, док је трећи био Молдавац Петру Попеску са 25 шутева.
Ипак, титулу најбољег стријелца групне фазе понио је капитен Енглеске Хари Кејн, који је показао сурову ефикасност, постигао је 8 голова из свега 17 шутева.
Халанд је такмичење завршио са 6 погодака, чиме је подијелио друго мјесто на листи стријелаца са још четворицом играча. Ту су још: Виктор Ђекереш (Шведска), Расмус Хојлунд (Данска), Андри Гудјонсен (Исланд) и Трој Перот (Република Ирска). Са по пет голова слиједе: Никола Крстовић (Црна Гора), Пио Еспосито (Италија), Мајкл Олисе (Француска), Џоел Похјанпало (Финска) и Лео Валта (Финска).
Иако је Луксембург завршио на дну своје групе у Ц дивизији са три бода и 11 примљених голова, њихов 36-годишњи чувар мреже Ентони Морис био је голман са највише успјешних интервенција у цијелој Лиги нација. Забиљежио је 30 одбрана на шест утакмица.
На другом мјесту нашао се голман Италије Ђанлуиђи Донарума са 29 одбрана. Италијан је у А дивизији примио 10 голова и није успио да сачува мрежу нетакнутом ни на једном мечу, али су "азури" као трећепласирани у групи ипак сачували елитни статус. Треће мјесто са по 28 одбрана подијелили су Рихардс Матревицс (Летонија), Сене Ламенс (Белгија, на само пет мечева) и Столе Димитриевски (Сјеверна Македонија). Највише утакмица без примљеног гола (по 5 на 6 мечева) уписали су Хакон Валдимарсон (Исланд) и Пирс Чарлс (Северна Ирска).
Када је реч о играчима који су задавали највише мука противничким одбранама, неприкосновен је млади турски везни играч из Реал Мадрида, Арда Гулер. Он је групну фазу завршио као најфаулиранији играч цијелог такмичења, ривали су га непрописно заустављали чак 27 пута на шест утакмица. Иза њега су остали Шкотланђанин Џон Мекгин (24 фаула) и везни играч Сјеверне Ирске Шеа Чарлс (21 фаул).
Србија потпуно незапажена
Осим неславне чињенице да је уз Турску и Чешку завршила такмичење са свих шест пораза у А дивизији, у овој статистичкој анализи (најбољи стријелци, највише шутева, одбрана и претрпљених фаулова…) нема ни репрезентације Србије, нити иједног српског репрезентативца. Дакле, "орлови" се не спомињу у самом врху индивидуалне статистике. (Спортклуб)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.