Фото: 100 година ФК Борац: Европа више није сан
БАЊАЛУКА – Борац ће 7. јула од 20.30 часова на Градском стадиону започети 12. европску причу (не рачунајући Митропа куп).
Факти
А дебитантска сезона на међународној сцени била је 1975/76 када су Бањалучани послије пораза у финалу Купа маршала Тита од Хајдука (0:1), који је те године био и шампион, стекли право наступа у шеснаестини финала Купа побједника купова. Жријеб је хтио да ривал буде непознати Римеланж из Луксембурга. Сви који се сјећају тог времена памте да је централна фигура у дебитантским наступима био Мухамед Ибрахимбеговић Фишер, који је постигао шест голова, а само у првом мечу против Римеланжа у побједи од 9:0 на Градском стадиону чак пет.

Тог 17. септембра 1975. године мрежу "јединице" Римеланжа Жан-Пола Бодеона начео је Милош Цетина у шестом минуту, а онда је на сцену ступио Фишер и погађао редом у 14, 48, 57, 58. и 86. минуту. Цетина је европском првенцу придодао поготке у 16. и 60. минуту, а једном је мрежу погодио и Душан Јурковић у 82. минуту.
Пет голова Ибрахимбеговића
- Да сада дате неком пет погодака у европској утакмици, о вама би говорила цијела планета. Мени се тада посрећило и то ћу заувијек памтити и то ми је најдража утакмица у каријери. Бањалука је прије меча одисала фудбалском атмосфером. Сви су причали само о утакмици и једва чекали. Послије убједљиве побједе славље је дуго трајало. Била су то љепша и много мање компликована времена. Времена када се некако више уживало у свему, када је спорт имао душу - истакао је Ибрахимбеговић.
Борац је славио и у реваншу у Луксембургу са 5:1, а противник у наредном колу био је славни белгијски Андерлехт, 22. октобра у Бриселу и 5. новембра 1975. године у Бањалуци.

- Белгијанци су имали један од најбољих тимова у Европи, који је водио славни Холанђанин Роб Ренсенбринк, стријелац два гола у првом мечу. Већим дијелом сусрета смо се добро носили, али нисмо издржали. И данас мислим да бисмо далеко боље прошли у том првом мечу да је тренер Михић са нама био више времена. У реваншу на нашем стадиону, на који није ни игла могла да падне, била је другачија прича. Успио сам да постигнем гол у 38. минуту, имали смо још неколико прилика, погодили стативу и били бољи током цијеле утакмице, али је Андерлехт отишао даље. А онда су се у наставку такмичења Белгијанци напросто прошетали и освојили пехар - додао је Ибрахимбеговић.
У сезони 1987/88 Борац је у чувеном финалу против Црвене звезде голом Сенада Лупића славио побједу од 1:0 и пласирао се у Куп побједника купова, гдје је за ривала у шеснаестини финала имао представника Совјетског Савеза Металист из Харкова. Величанствена побједа на Градском стадиону од 2:0, а онда дебакл на гостовању, 0:4 и европски сан за ту сезону је био завршен. У том реваншу све је покварио шведски судија Хакан Лундгрен који је буквално измислио пенал за домаће! Љути Крајишници неправду на терену нису могли поднијети на најбољи начин. Тако је голман Антон Јаковљевић суспендован на осам утакмица у европским куповима, помоћни тренер Ненад Гавриловић добио је забрану у трајању од пет година, док је представник клуба Живко Станић суспендован на три године.

- Клубови из Совјетског Савеза били су у врху европског фудбала, али то нам није сметало да у првом мечу пред препуним стадионом дођемо до веома вриједне побједе од 2:0. Иако смо већ били виђени у наредној рунди, у реваншу нисмо били ни приближно на нивоу игре из првог сусрета. Дуг пут, велики притисак и пристрасно суђење, све је утицало да доживимо пораз од чак 0:4 - нагласио је Милорад Билбија, који је тада био стуб одбране Бањалучана.
Услиједила су несрећна ратна времена на подручју бивше Југославије, а Борац је на сљедећи европски наступ чекао све до сезони 2010/11, када су Бањалучани као побједници Купа БиХ обезбиједили наступ у другом колу квалификација за Лигу Европе. Противник је била Лозана, а први меч на гостовању завршен је побједом Швајцараца од 1:0. Чинило се да се тај пораз може надокнадити, али је у реваншу било 1:1 и још један европски сан је завршен.
Вођство у Хаифи, па тежак пораз
Већ наредне сезоне Борац је као првак БиХ наступао у другом колу квалификација за Лигу шампиона. Противник је био Макаби из Хаифе, а Борац је у првом мечу у Израелу доживио висок пораз од 1:5, тако да је тријумф у реваншу од 3:2 био Пирова побједа. У првом сусрету Борац је повео у 24. минуту голом Бориса Распудића, који је постао први стријелац Бањалучана у квалификацијама за Лигу шампиона.

Све до 70. минута гости су имали неријешен резултат, а онда је услиједила завршница каква се није могла ни замислити.
- Послије тог гола се не сјећам гдје сам трчао од адреналина, те луднице. Не постоје паре, не постоји ништа што може замијенити или купити тај осјећај. Једноставно, то желим сваком играчу Борца, поготово младом, да осјети. Нажалост ривал је изједначио у финишу првог дијела, а онда су искористили наше неискуство и пад и примили смо још три гола у кратком периоду. Резултат није био најбољи, а сјећам се готово свих детаља, јер је то успомена за читав живот - истакао је Распудић који је на тој утакмици играо на позицији десног бека.
И наредне сезоне Борац је играо у квалификацијама за Лигу Европе, али ремији са црногорским Челиком (2:2 у Бањалуци и 1:1 у Никшићу) због више голова ривала у гостима означили су крај европског пута. "Црвено-плави" су у сезонама 2012/13 и 2014/15 резултатима на домаћој сцени изборили наступ у Европи, али нису добили лиценцу за наступ на међународној сцени.
На нови наступ чекало се све до сезоне 2020/21, када се Борац као четвртопласирани тим у првенству прекинутом због пандемије вируса корона пласирао у прво коло квалификација за Лигу Европе. УЕФА је донијела одлуку да се због пандемије игра само по једна утакмица, а Борац је у првом колу поготком Стојана Врањеша савладао црногорску Сутјеску из Никшића са 1:0 и тако послије пуних 45 година елиминисао противника на европској сцени. И у другом колу квалификација Борац је био домаћин, али је португалски Рио Аве са два гола у самом финишу дошао до побједе од 2:0.
- Играло се у специфичном амбијенту, без публике и у атипичном термину за европски дуел. Знали смо да нас чека тежак посао, али смо имали вјеру у свој квалитет. На Градском стадиону, иако нисмо имали подршку својих навијача, ми смо ти који се увијек питамо. Намјестило се тако да смо до побједе дошли мојим поготком. Послије центаршута сам се добро снашао пред голом противника и успио сам на атрактиван начин да затресем мрежу. Сјећам се и снимка тог гола који сам добио, а који је један од наших навијача снимио са зграде поред стадиона. Драг ми је тај погодак због тога што сам, првенствено, помогао клубу да избори наредни европски испит против Рио Авеа. И ту утакмицу смо одиграли херојски, али нам је недостајало мало среће да направимо подвиг – истакао је Врањеш.

У наредној сезони Бањалучани су постали шампиони БиХ по други пут. Поново су играли у квалификацијама за најјаче европско клупско такмичење. На старту је послије велике борбе положено оружје пред Клужом. Румуни су славили са 3:1 на свом терену, а послије 90 минута на Градском стадиону било је 2:0 за Борац. Све до те сезоне ови резултати би значили да Бањалучани због гола у гостима иду даље, али је то правило управо тог љета укинуто и домаћин је поклекао у продужетку. Треба истаћи да су "црвено-плави" постали прва жртва УЕФА послије укидања гола у гостима и да ће на тај начин остати уписани у аналима европског фудбала. Пут на међународној сцени те сезоне настављен је у другом колу квалификација за Лигу Европе, али ни ту није било среће, јер се Линфилд из Сјеверне Ирске показао као неочекивано јак противник и послије побједе на свом терену од 4:0 било је јасно ко ће ићи даље. Наредне двије сезоне Бањалучани су заустављани у првом, односно другом колу квалификација за Лигу конференције.
У сезони 2023/24 Борац је по трећи пут постао шампион БиХ, а онда је услиједило нестварних 1.740 минута и чак 18 утакмица Борца на европској сцени. Послије треће титуле клуб је зацртао циљ да се направи искорак на европској сцени. Међутим, нико није ни слутио да ће сан бројних Борчевих генерација постати јава. Европски пут Бањалучана кренуо је у првом колу квалификација за Лигу шампиона у којем је албанска Егнатија савладана са 1:0, а онда је Борац на тешком гостовању у Елбасану, преко пенала, стигао до наредне рунде. У другом колу Борац је поражен у двомечу од грчког ПАОК-а, а у трећем колу квалификација за Лигу Европе послије још једне драме и продужетака елиминисан је КИ Клаксвик са Фарских острва и европска јесен је коначно досањана. Борац се пласирао у плеј-оф за Лигу Европе и већ тада је била обезбијеђена групна фаза Лиге конференције.
У том плеј-оф услиједила је елиминација од мађарског Ференцвароша послије још једне драме и пенала. На старту групне фазе Лиге конференције савладан је славни грчки Панатинаикос са 1:0, а потом истим резултатом и АПОЕЛ на Кипру. Затим се десио неугодан пораз на Исланду од Викингура из Рејкјавика (0:2), па побједа на Градском стадиону над аустријским ЛАСК-ом из Линца. Већ послије четвртог кола Борац је био на прагу европског прољећа, али му је био потребан бар један бод из преостале двије утакмице. То се на гостовању није десило, јер их је савладао Шамрок Роверс из Републике Ирске са 3:0. Велики бод освојен је у шестом посљедњем колу на домаћем терену против кипарске Омоније (0:0). У шеснаестини финала противник је била словеначка Олимпија из Љубљане.

Њихов Словенац Санди Огринец је донио минималну предност Борцу (1:0) пред реванш, који је у Љубљани завршен резултатом 0:0. Услиједио је двомеч против аустријског Рапида из Беча у осмини финала. У Бањалуци је било 1:1, баш као и у реваншу, који је отишао у продужетке, а они су били по мјери Аустријанаца, који су славили са 2:1. Била је то незаборавна европска прича режирана под тренерском палицом, нажалост, покојног Младена Жижовића, која ће се преносити са кољена на кољено у нади да ће Борац једног дана тај резултат не само поновити већ и надмашити.
- Препоносан сам шта смо направили у тој сезони, која ће остати златним словима уписана у историји клуба. Када је почела сезона, вјеровали смо у себе и знали смо да можемо да се носимо са много јачим екипама. Добре игре су нас носиле из меча у меч и урадили смо велику ствар, која ће остати уписана као једна од најсвјетлијих у стогодишњици клуба. Вјерујем да ћемо сви са годинама како пролазе постати свјесни успјеха који смо постигли са тадашњим тренером, нажалост, покојним Младеном Жижовићем, који је вјеровао у нас, али и да можемо постићи велике резултате – нагласио је Срђан Граховац, који је и даље у клубу у капитенској улози.
Послије те незаборавне европске бајке Борац се као вицешампион пласирао у прво коло квалификација за Лигу конференције прошле сезоне, али је наступ завршио на неочекиван начин. Ривал је била по многима нејака Санта Колома из Андоре, која је славила у првом мечу на Градском стадиону са невјероватних 4:1, тако да побједа Бањалучана у реванш у гостима од 2:0 није била довољна за пролаз у наредну рунду такмичења.
У наредним данима почиње нова европска прича Борца, који по 12. пут излази на међународну сцену. Ривал у тој 43. утакмици у Европи (не рачунајући Митропа куп) у првом колу квалификација за Лигу шампиона је првак Бугарске, Левски из Софије, а први меч игра се на Градском стадиону у Бањалуци 7. јула од 20.30 часова. "Црвено-плави" имају за циљ поново пласман у групну фазу неког европског такмичења. А да ли ће га остварити, остаје да се види.
******
Једини трофеј на међународној сцени Борац је освојио 1992. година у Италији. Бањалучани су до пехара Митропа купа дошли захваљујући бољем извођењу пенала у полуфиналу против домаће Фође (2:2, 2:4) и у финалу против Вашуташа (1:1, 3:5).

Против Фође су стријелци били Шашиваревић и Липовац, док је Филиповић погодио против Вашуташа. Митропа куп је такмичење покренуто 1927. године, у којем су наступали клубови из бивше Југославије, Мађарске, Аустрије, Италије и Чехословачке. Част да подигну трофеј у овом такмичењу имали су кроз историју Милан, Болоња, Удинезе, Рапид Беч.
Борац је дошао до краја 1992. године, а послије тога је такмичење и угашено, те се оригинални трофеј чува у Трофејној сали. Голман Милан Симеуновић је био јунак турнира, јер је укупно "скинуо" три пенала (Дан Петреску, Роберто Рамбауди и Золтан Гараш).
1975/76
Прво коло Купа побједника купова
17. септембар 1975. Борац – Римеланж 9:0 (Ибрахимбеговић 5, Цетина 3, Јурковић)
2. октобар 1975. Римеланж – Борац 1:5 (Смилески, Кресо, Ковачевић, Видачак, Марјановић)
Друго коло Купа побједника купова
22. октобар 1975. Андерлехт – Борац 3:0
5. новембар 1975. Борац – Андерлехт 1:0 (Ибрахимбеговић)
1988/89
Прво коло Купа побједника купова
7. септембар 1988. Борац – Металист 2:0 (Лемић, Липовац)
5. октобар 1988. Металист – Борац 4:0
2010/11
2. коло квалификација за Лигу Европе
15. јул 2010. Лозана – Борац 1:0
22. јул 2010. Борац – Лозана 1:1 (Вукеља)
2011/12
2. коло квалификација за Лигу шампиона
13. јул 2011. Макаби Хаифа – Борац 5:1 (Распудић)
20. јул 2011. Борац – Макаби Хаифа 3:2 (Крунић 2, Видаковић)
2012/13
1. коло квалификација за Лигу Европе
5. јул 2012. Борац – Челик Никшић 2:2 (Стокић, Дугић)
12. јул 2012. Челик Никшић – Борац 1:1 (Граховац)
2020/21
Прво коло квалификација за Лигу Европе
27. август 2020. Борац – Сутјеска (Никшић) 1:0 (Врањеш)
Друго коло квалификација за Лигу Европе
17. септембар 2020. Борац – Рио Аве 0:2
2021/22
Прво коло квалификација за Лигу шампиона
6. јул 2021. Клуж – Борац 3:1
(Мораитис)
13. јул 2021. Борац – Клуж 2:1
(Врањеш, Мораитис)
Друго коло квалификација за Лигу конференције
22. јул 2021. Линфилд – Борац 4:0
29. јул 2021. Борац – Линфилд 0:0
2022/23
Прво коло квалификација за Лигу конференције
7. јул 2022. Борац – Б36 Торшавн 2:0
(Татар, Пишчевић)
14. јул 2022. Б36 Торшавн – Борац 3:1, 4:3
(Татар)
2023/24
Друго коло квалификација за Лигу конференције
27. јул 2023. Аустрија – Борац 1:0
3. август 2023. Борац – Аустрија 1:2
(Кортес)
2024/25
Прво коло квалификација за Лигу шампиона
10. јул 2024. Борац – Егнатија 1:0 (Хреља)
17. јул 2024. Егнатија – Борац 2:1, пеналима 1:4 (Лукић)
Друго коло квалификација за Лигу шампиона
24. јул 2024. ПАОК – Борац 3:2(Ерера, Кулашин)
31. јул 2024. Борац – ПАОК 0:1
Треће коло квалификација за Лигу Европе
8. август 2024. КИ Клаксвик – Борац 2:1 (Јенсен аутогол)
15. август 2024. Борац – КИ Клаксвик 3:1 (Срећковић, Савић, Мајерс)
Плеј-оф квалификација за Лигу Европе
22. август 2024. Ференцварош – Борац 0:0
29. август 2024. Борац – Ференцварош 1:1, пеналима 2:3 (Мајерс)
Група фаза Лиге конференције
3. октобар 2024. Борац – Панатинаикос 1:0 (Деспотовић)
24. октобар 2024. АПОЕЛ – Борац 0:1 (Савић)
7. новембар 2024. Викингур – Борац 2:0
28. новембар 2024. Борац – ЛАСК 2:1 (Деспотовић, Скоруп)
12. децембар 2024. Шамрок – Борац 3:0
19. децембар 2024. Борац – Омонија 0:0
Шеснаестина финала Лиге конференције
13. фебруар 2025. Борац – Олимпија Љубљана 1:0 (Огринец)
20. фебруар 2025. Олимпија Љубљана – Борац 0:0
Осмина финала Лиге конференције
6. март 2025. Борац – Рапид Беч 1:1 (Вуковић)
13. март 2025. Рапид Беч – Борац 2:1 (Огринец)
2025/26
Прво коло квалификација за Лигу конференције
10. јул 2025. Борац – Санта Колома 1:4 (Кулашин)
17. јул 2025. Санта Колома – Борац 0:2 (Херера, Перић)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.