100 godina FK Borac: Evropa više nije san

BANjALUKA – Borac će 7. jula od 20.30 časova na Gradskom stadionu započeti 12. evropsku priču (ne računajući Mitropa kup).

Fakti

• Sve počelo sa Rimelanžom
• Osmina finala Lige konferencije najveći uspjeh
• Slijedi duel protiv Levskog 

A debitantska sezona na međunarodnoj sceni bila je 1975/76 kada su Banjalučani poslije poraza u finalu Kupa maršala Tita od Hajduka (0:1),  koji je te godine bio i šampion, stekli pravo nastupa u šesnaestini finala Kupa pobjednika kupova. Žrijeb je htio da rival bude nepoznati Rimelanž iz Luksemburga. Svi koji se sjećaju tog vremena pamte da je centralna figura u debitantskim nastupima bio Muhamed Ibrahimbegović Fišer, koji je postigao šest golova, a samo u prvom meču protiv Rimelanža u pobjedi od 9:0 na Gradskom stadionu čak pet.

Tog 17. septembra 1975. godine mrežu "jedinice" Rimelanža Žan-Pola Bodeona načeo je Miloš Cetina u šestom minutu, a onda je na scenu stupio Fišer i pogađao redom u 14, 48, 57, 58. i 86. minutu. Cetina je evropskom prvencu pridodao pogotke u 16. i 60. minutu, a jednom je mrežu pogodio i Dušan Jurković u 82. minutu.

Pet golova Ibrahimbegovića

- Da sada date nekom pet pogodaka u evropskoj utakmici, o vama bi govorila cijela planeta. Meni se tada posrećilo i to ću zauvijek pamtiti i to mi je najdraža utakmica u karijeri. Banjaluka je prije meča odisala fudbalskom atmosferom. Svi su pričali samo o utakmici i jedva čekali. Poslije ubjedljive pobjede slavlje je dugo trajalo. Bila su to ljepša i mnogo manje komplikovana vremena. Vremena kada se nekako više uživalo u svemu, kada je sport imao dušu - istakao je Ibrahimbegović.

Borac je slavio i u revanšu u Luksemburgu sa 5:1, a protivnik u narednom kolu bio je slavni belgijski Anderleht, 22. oktobra u Briselu i 5. novembra 1975. godine u Banjaluci.

 - Belgijanci su imali jedan od najboljih timova u Evropi, koji je vodio slavni Holanđanin Rob Rensenbrink, strijelac dva gola u prvom meču. Većim dijelom susreta smo se dobro nosili, ali nismo izdržali. I danas mislim da bismo daleko bolje prošli u tom prvom meču da je trener Mihić sa nama bio više vremena. U revanšu na našem stadionu, na koji nije ni igla mogla da padne, bila je drugačija priča. Uspio sam da postignem gol u 38. minutu, imali smo još nekoliko prilika, pogodili stativu i bili bolji tokom cijele utakmice, ali je Anderleht otišao dalje. A onda su se u nastavku takmičenja Belgijanci naprosto prošetali i osvojili pehar - dodao je Ibrahimbegović.

Nepravda u režiji Lundgrena

U sezoni 1987/88 Borac je u čuvenom finalu protiv Crvene zvezde golom Senada Lupića slavio pobjedu od 1:0 i plasirao se u Kup pobjednika kupova, gdje je za rivala u šesnaestini finala imao predstavnika Sovjetskog Saveza Metalist iz Harkova. Veličanstvena pobjeda na Gradskom stadionu od 2:0, a onda debakl na gostovanju, 0:4 i evropski san za tu sezonu je bio završen. U tom revanšu sve je pokvario švedski sudija Hakan Lundgren koji je bukvalno izmislio penal za domaće! Ljuti Krajišnici nepravdu na terenu nisu mogli podnijeti na najbolji način. Tako je golman Anton Jakovljević suspendovan na osam utakmica u evropskim kupovima, pomoćni trener Nenad Gavrilović dobio je zabranu u trajanju od pet godina, dok je predstavnik kluba Živko Stanić suspendovan na tri godine.

- Klubovi iz Sovjetskog Saveza bili su u vrhu evropskog fudbala, ali to nam nije smetalo da u prvom meču pred prepunim stadionom dođemo do veoma vrijedne pobjede od 2:0. Iako smo već bili viđeni u narednoj rundi, u revanšu nismo bili ni približno na nivou igre iz prvog susreta. Dug put, veliki pritisak i pristrasno suđenje, sve je uticalo da doživimo poraz od čak 0:4 - naglasio je Milorad Bilbija, koji je tada bio stub odbrane Banjalučana.

Uslijedila su nesrećna ratna vremena na području bivše Jugoslavije, a Borac je na sljedeći evropski nastup čekao sve do sezoni 2010/11, kada su Banjalučani kao pobjednici Kupa BiH obezbijedili nastup u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. Protivnik je bila Lozana, a prvi meč na gostovanju završen je pobjedom Švajcaraca od 1:0. Činilo se da se taj poraz može nadoknaditi, ali je u revanšu bilo 1:1 i još jedan evropski san je završen.

 Vođstvo u Haifi, pa težak poraz 

Već naredne sezone Borac je kao prvak BiH nastupao u drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona. Protivnik je bio Makabi iz Haife, a Borac je u prvom meču u Izraelu doživio visok poraz od 1:5, tako da je trijumf u revanšu od 3:2 bio Pirova pobjeda. U prvom susretu Borac je poveo u 24. minutu golom Borisa Raspudića, koji je postao prvi strijelac Banjalučana u kvalifikacijama za Ligu šampiona. 

Sve do 70. minuta gosti su imali neriješen rezultat, a onda je uslijedila završnica kakva se nije mogla ni zamisliti.

- Poslije tog gola se ne sjećam gdje sam trčao od adrenalina, te ludnice. Ne postoje pare, ne postoji ništa što može zamijeniti ili kupiti taj osjećaj. Jednostavno, to želim svakom igraču Borca, pogotovo mladom, da osjeti. Nažalost rival je izjednačio u finišu prvog dijela, a onda su iskoristili naše neiskustvo i pad i primili smo još tri gola u kratkom periodu. Rezultat nije bio najbolji, a sjećam se gotovo svih detalja, jer je to uspomena za čitav život - istakao je Raspudić koji je na toj utakmici igrao na poziciji desnog beka.

I naredne sezone Borac je igrao u kvalifikacijama za Ligu Evrope, ali remiji sa crnogorskim Čelikom (2:2 u Banjaluci i 1:1 u Nikšiću) zbog više golova rivala u gostima označili su kraj evropskog puta. "Crveno-plavi" su u sezonama 2012/13 i 2014/15 rezultatima na domaćoj sceni izborili nastup u Evropi, ali nisu dobili licencu za nastup na međunarodnoj sceni.

Sutjeska kao evropska prekretnica

Na novi nastup čekalo se sve do sezone 2020/21, kada se Borac kao četvrtoplasirani tim u prvenstvu prekinutom zbog pandemije virusa korona plasirao u prvo kolo kvalifikacija za Ligu Evrope. UEFA je donijela odluku da se zbog pandemije igra samo po jedna utakmica, a Borac je u prvom kolu pogotkom Stojana Vranješa savladao crnogorsku Sutjesku iz Nikšića sa 1:0 i tako poslije punih 45 godina eliminisao protivnika na evropskoj sceni. I u drugom kolu kvalifikacija Borac je bio domaćin, ali je portugalski Rio Ave sa dva gola u samom finišu došao do pobjede od 2:0.

- Igralo se u specifičnom ambijentu, bez publike i u atipičnom terminu za evropski duel. Znali smo da nas čeka težak posao, ali smo imali vjeru u svoj kvalitet. Na Gradskom stadionu, iako nismo imali podršku svojih navijača, mi smo ti koji se uvijek pitamo. Namjestilo se tako da smo do pobjede došli mojim pogotkom. Poslije centaršuta sam se dobro snašao pred golom protivnika i uspio sam na atraktivan način da zatresem mrežu. Sjećam se i snimka tog gola koji sam dobio, a koji je jedan od naših navijača snimio sa zgrade pored stadiona. Drag mi je taj pogodak zbog toga što sam, prvenstveno, pomogao klubu da izbori naredni evropski ispit protiv Rio Avea. I tu utakmicu smo odigrali herojski, ali nam je nedostajalo malo sreće da napravimo podvig – istakao je Vranješ.

 U narednoj sezoni Banjalučani su postali šampioni BiH po drugi put. Ponovo su igrali u kvalifikacijama za najjače evropsko klupsko takmičenje. Na startu je poslije velike borbe položeno oružje pred Klužom. Rumuni su slavili sa 3:1 na svom terenu, a poslije 90 minuta na Gradskom stadionu bilo je 2:0 za Borac. Sve do te sezone ovi rezultati bi značili da Banjalučani zbog gola u gostima idu dalje, ali je to pravilo upravo tog ljeta ukinuto i domaćin je poklekao u produžetku. Treba istaći da su "crveno-plavi" postali prva žrtva UEFA poslije ukidanja gola u gostima i da će na taj način ostati upisani u analima evropskog fudbala. Put na međunarodnoj sceni te sezone nastavljen je u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, ali ni tu nije bilo sreće, jer se Linfild iz Sjeverne Irske pokazao kao neočekivano jak protivnik i poslije pobjede na svom terenu od 4:0 bilo je jasno ko će ići dalje. Naredne dvije sezone Banjalučani su zaustavljani u prvom, odnosno drugom kolu kvalifikacija za Ligu konferencije.

Nestvarnih 1.740 minuta

U sezoni 2023/24 Borac je po treći put postao šampion BiH, a onda je uslijedilo nestvarnih 1.740 minuta i čak 18 utakmica Borca na evropskoj sceni. Poslije  treće titule klub je zacrtao cilj  da se napravi iskorak na evropskoj sceni. Međutim, niko nije ni slutio da će san brojnih Borčevih generacija postati java. Evropski put Banjalučana krenuo je u prvom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona u kojem je albanska Egnatija savladana sa 1:0, a onda je Borac na teškom gostovanju u Elbasanu, preko penala, stigao do naredne runde. U drugom kolu Borac je poražen u dvomeču od grčkog PAOK-a, a u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope poslije još jedne drame i produžetaka eliminisan je KI Klaksvik sa Farskih ostrva i evropska jesen je konačno dosanjana. Borac se plasirao u plej-of za Ligu Evrope i već tada je bila obezbijeđena grupna faza Lige konferencije.

U tom plej-of uslijedila je eliminacija od mađarskog Ferencvaroša poslije još jedne drame i penala. Na startu grupne faze Lige konferencije savladan je slavni grčki Panatinaikos sa 1:0, a potom istim rezultatom i APOEL na Kipru. Zatim se desio neugodan poraz na Islandu od Vikingura iz Rejkjavika (0:2), pa pobjeda na Gradskom stadionu nad austrijskim LASK-om iz Linca. Već poslije četvrtog kola Borac je bio na pragu evropskog proljeća, ali mu je bio potreban bar jedan bod iz preostale dvije utakmice. To se na gostovanju nije desilo, jer ih je savladao Šamrok Rovers iz Republike Irske sa 3:0. Veliki bod osvojen je u šestom posljednjem kolu na domaćem terenu protiv kiparske Omonije (0:0). U šesnaestini finala protivnik je bila slovenačka Olimpija iz Ljubljane.

Njihov Slovenac Sandi Ogrinec je donio minimalnu prednost Borcu (1:0) pred revanš, koji je u Ljubljani završen rezultatom 0:0. Uslijedio je dvomeč protiv austrijskog Rapida iz Beča u osmini finala. U Banjaluci je bilo 1:1, baš kao i u revanšu, koji je otišao u produžetke, a oni su bili po mjeri Austrijanaca, koji su slavili sa 2:1. Bila je to nezaboravna evropska priča režirana pod trenerskom palicom, nažalost, pokojnog Mladena Žižovića, koja će se prenositi sa koljena na koljeno u nadi da će Borac jednog dana taj rezultat ne samo ponoviti već i nadmašiti.

- Preponosan sam šta smo napravili u toj sezoni, koja će ostati zlatnim slovima upisana u istoriji kluba. Kada je počela sezona, vjerovali smo u sebe i znali smo da možemo da se nosimo sa mnogo jačim ekipama. Dobre igre su nas nosile iz meča u meč i uradili smo veliku stvar, koja će ostati upisana kao jedna od najsvjetlijih u stogodišnjici kluba. Vjerujem da ćemo svi sa godinama kako prolaze postati svjesni uspjeha koji smo postigli sa tadašnjim trenerom, nažalost, pokojnim Mladenom Žižovićem, koji je vjerovao u nas, ali i da možemo postići velike rezultate – naglasio je Srđan Grahovac, koji je i dalje u klubu u kapitenskoj ulozi.

Poslije te nezaboravne evropske bajke Borac se kao vicešampion plasirao u prvo kolo kvalifikacija za Ligu konferencije prošle sezone, ali je nastup završio na neočekivan način. Rival je bila po mnogima nejaka Santa Koloma iz Andore, koja je slavila u prvom meču na Gradskom stadionu sa nevjerovatnih 4:1, tako da pobjeda Banjalučana u revanš u gostima od 2:0 nije bila dovoljna za prolaz u narednu rundu takmičenja.

U narednim danima počinje nova evropska priča Borca, koji po 12. put izlazi na međunarodnu scenu. Rival u toj 43. utakmici u Evropi (ne računajući Mitropa kup) u prvom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona je prvak Bugarske, Levski iz Sofije, a prvi meč igra se na Gradskom stadionu u Banjaluci 7. jula od 20.30 časova. "Crveno-plavi" imaju za cilj ponovo plasman u grupnu fazu nekog evropskog takmičenja. A da li će ga ostvariti, ostaje da se vidi.

******

Evropski trofej

Jedini trofej na međunarodnoj sceni Borac je osvojio 1992. godina u Italiji. Banjalučani su do pehara Mitropa kupa došli zahvaljujući boljem izvođenju penala u polufinalu protiv domaće Fođe (2:2, 2:4) i u finalu protiv Vašutaša (1:1, 3:5).

Protiv Fođe su strijelci bili Šašivarević i Lipovac, dok je Filipović pogodio protiv Vašutaša. Mitropa kup je takmičenje pokrenuto 1927. godine, u kojem su nastupali klubovi iz bivše Jugoslavije, Mađarske, Austrije, Italije i Čehoslovačke. Čast da podignu trofej u ovom takmičenju imali su kroz istoriju Milan, Bolonja, Udineze, Rapid Beč.

Borac je došao do kraja 1992. godine, a poslije toga je takmičenje i ugašeno, te se originalni trofej čuva u Trofejnoj sali. Golman Milan Simeunović je bio junak turnira, jer je ukupno "skinuo" tri penala (Dan Petresku, Roberto Rambaudi i Zoltan Garaš). 

Sve evropske utakmice Borca

1975/76

Prvo kolo Kupa pobjednika kupova

17. septembar 1975. Borac – Rimelanž 9:0 (Ibrahimbegović 5, Cetina 3, Jurković)

2. oktobar 1975. Rimelanž – Borac 1:5 (Smileski, Kreso, Kovačević, Vidačak, Marjanović)

Drugo kolo Kupa pobjednika kupova

22. oktobar 1975. Anderleht – Borac 3:0

5. novembar 1975. Borac – Anderleht 1:0 (Ibrahimbegović)

1988/89

Prvo kolo Kupa pobjednika kupova

7. septembar 1988. Borac – Metalist 2:0 (Lemić, Lipovac)

5. oktobar 1988. Metalist – Borac 4:0

2010/11

2. kolo kvalifikacija za Ligu Evrope

15. jul 2010. Lozana – Borac 1:0

22. jul 2010. Borac – Lozana 1:1 (Vukelja)

2011/12

2. kolo kvalifikacija za Ligu šampiona

13. jul 2011. Makabi Haifa – Borac 5:1 (Raspudić)

20. jul 2011. Borac – Makabi Haifa 3:2 (Krunić 2, Vidaković)

2012/13

1. kolo kvalifikacija za Ligu Evrope

5. jul 2012. Borac – Čelik Nikšić 2:2 (Stokić, Dugić)

12. jul 2012. Čelik Nikšić – Borac 1:1 (Grahovac)

2020/21

Prvo kolo kvalifikacija za Ligu Evrope

27. avgust 2020. Borac – Sutjeska (Nikšić) 1:0 (Vranješ)

Drugo kolo kvalifikacija za Ligu Evrope

17. septembar 2020. Borac – Rio Ave 0:2

2021/22

Prvo kolo kvalifikacija za Ligu šampiona

6. jul 2021. Kluž – Borac 3:1

(Moraitis)

13. jul 2021. Borac – Kluž 2:1

(Vranješ, Moraitis)

Drugo kolo kvalifikacija za Ligu konferencije

22. jul 2021. Linfild – Borac 4:0

29. jul 2021. Borac – Linfild 0:0

2022/23

Prvo kolo kvalifikacija za Ligu konferencije

7. jul 2022. Borac – B36 Toršavn 2:0

(Tatar, Piščević)

14. jul 2022. B36 Toršavn – Borac 3:1, 4:3

(Tatar)

2023/24

Drugo kolo kvalifikacija za Ligu konferencije

27. jul 2023. Austrija – Borac 1:0

3. avgust 2023. Borac – Austrija 1:2

(Kortes)

2024/25

Prvo kolo kvalifikacija za Ligu šampiona

10. jul 2024.  Borac – Egnatija 1:0 (Hrelja)

17. jul 2024. Egnatija – Borac 2:1, penalima 1:4 (Lukić)

Drugo kolo kvalifikacija za Ligu šampiona

24. jul 2024. PAOK – Borac 3:2(Erera, Kulašin)

31. jul 2024. Borac – PAOK 0:1

Treće kolo kvalifikacija za Ligu Evrope

8. avgust 2024. KI Klaksvik – Borac 2:1 (Jensen autogol)

15. avgust 2024. Borac – KI Klaksvik 3:1 (Srećković, Savić, Majers)

Plej-of kvalifikacija za Ligu Evrope

22. avgust 2024. Ferencvaroš – Borac 0:0

29. avgust 2024. Borac – Ferencvaroš 1:1, penalima 2:3 (Majers)

Grupa faza Lige konferencije

3. oktobar 2024. Borac – Panatinaikos 1:0 (Despotović)

24. oktobar 2024. APOEL – Borac 0:1 (Savić)

7. novembar 2024. Vikingur – Borac 2:0

28. novembar 2024. Borac – LASK 2:1 (Despotović, Skorup)

12. decembar 2024. Šamrok – Borac 3:0

19. decembar 2024. Borac – Omonija 0:0

Šesnaestina finala Lige konferencije

13. februar 2025. Borac – Olimpija Ljubljana 1:0 (Ogrinec)

20. februar 2025. Olimpija Ljubljana – Borac 0:0

Osmina finala Lige konferencije

6. mart 2025. Borac – Rapid Beč 1:1 (Vuković)

13. mart 2025. Rapid Beč – Borac 2:1 (Ogrinec)

2025/26

Prvo kolo kvalifikacija za Ligu konferencije

10. jul 2025. Borac – Santa Koloma 1:4 (Kulašin)

17. jul 2025. Santa Koloma – Borac 0:2 (Herera, Perić)

 

 

 

 

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.