Поносни чувар блага средњевјековне Србије: Тврђава у магли и данас одолијева времену

Изузев региона Рашке, али и две патријаршије, Жичке и Пећке, средњевјековна тврђава у долини Ибра чувала је и два значајна средњевјековна манастира.

Од некадашњег Карановца, данас Краљева је тврђава Маглич удаљена око 30 километара.

Иако не постоје поуздани подаци ко је и када подигао ово утврђење, дуго ститинак и широко 40-ак метара, познато је да је 1337. године први пут средњевјековни град Маглич поменут у списима.

Остаци цркве која је била посвећена светом Ђорђу, затим седам кула, чија висина достиже десет метара, те око 20 метара висока Дон Жон кула, као и остаци некадашње цистерне за воду, али и пекаре, дио су овог средњевјековног града, који доминира долином реке Ибар.

Мада је данас посјета тврђави практично немогућа, будући да је мост овог утврђења урушен, Маглич не престаје да фасцинира многе.

Магла је главни "кривац" за назив

Због магле која се неријетко надвисује изнад овог средњевјековног града, тврђава Маглич и добија назив, који и данас носи.

Почев од 1979. године је управо средњевјековни град Маглич, односно његови остаци, проглашен и званично спомеником културе од изузетног значаја. Додатни значај му даје и чињеница да је у вријеме средњевјековне Србије имао нарочито заштитну улогу. Тим прије што се у близини налазе и чувени манастири из тог периода, Жича и Студеница, које многи посјећују уколико се упуте у тај дио наше земље, а за које се сматрало да их чува управо ово утврђење.

И мада постоји неколико народних легенди у вази са настанком овог средњевјековног утврђења, једна се најчешће помиње и тиче се јоргована у долини реке Ибар.

Изузев оне у којој је главни актер нико други до супруга српског деспота Ђурђа Бранковића, у народу позната и као Проклета Јерина, неријетко се помиње и легенда о цару Урошу Првом. Наиме, да би својој будућој супрузи, Јелени Анжујској омогућио да ужива у мирисима родне Провансе, овај владар је издао наредбу да се дуж тока ријеке Ибар засаде стабла јорована.

О томе откуд јорговани у долини реке Ибар и зашто их је толико да с прољећа, свједочи још једна занимљива народна легенда. Према њој, остарјели краљ Милутин је непосредно прије вјенчања са ћерком тадашњег цара Византије, Андроника Трећег, која је у том тренутку била тек осмогодишња девојчица, наредио садњу стабала мирисног јоргована, а како би дјевојчица била срећна, пише Б92.

Долина ријеке Ибар домаћин је и врло знимљивим манифестацијама. Уз чувени "Велики спуст", још једна занимљива манифестација је и она, која је симболично названа „Дани јоргована“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.