Сергеј Ејзенштајн: Највећи филмски иноватор
БИЈЕЛЈИНА - Руски филмски режисер Сергеј Михајлович Ејзенштајн (1898-1948), један од највећих теоретичара и стилиста свјетског филма, рођен је на данашњи дан 1898. године.
Ејзенштајн је по професији био архитекта и у почетку је цртао плакате, радио као сценограф и позоришни редитељ, уносећи новине на сцену и тежећи чистим реалистичким елементима у театру.
На филму је почео као монтажер. Творац је теорије о хоризонталној и вертикалној монтажи и теорије асинхронитета.
Филмовима и теоријским поставкама дао је непроцјенјив допринос обликовању филмског изражајног језика и извршио огроман утицај на развој филма.
Филмови: “Штрајк”, “Оклопњача Потемкин”, “Октобар”, “Старо и ново”, “Сентиментална романса” (снимљен у Француској), “Да живи Мексико”, “Александар Невски”, “Иван Грозни”, те књиге “Филмско осјећање”, “Филмски облик”.
Међу историчарима филма постоји увјерење да је управо Ејзенштајн допринео највише развоју монтаже, као не само техничког поступка повезиванја кадрова, него као и начина да се филмски језик битно измјени и унаприједи.
Са Лавом Куљешевим развио је изузетно значајан теоретски рад на пољу развоја монтаже.
Свако дјело Ејзенштајна карактерише иновативна употреба монтаже, ритма, одабира доминантних мотива, врсте освјетљења, у последњем филму и употреба боја.
У јесен 1928. године Ејзенштајн напушта Совјетски Савез и одлази на двогодишње студијско путовање по Европи. Амерички студио “Парамаунт” позива га у САД и нуди уговор на 100.000 долара.
Ејзенштајн стиже у Њујорк. Требало је да екранизује један од романа Теодора Драјзера, али се од тог пројекта одустало због сукоба редитеља и продуцената.
Долази у позицију да га пријатељи Ептон Синклер и Чарли Чаплин спашавају од неке врсте прогона. Одлази у Мексико да снима филм за брачни пар Синклер, али се и ту његова умјетничка природа сусреће са, за њега у то време неприхватљивим условима стварања. Филм о Мексику није довршен, а Стаљин га у међувремену позива назад у СССР.
Године 1938. приказан је први Ејзенштајнов звучни филм “Александар Невски”. Он описује историјску битку Руса и тевтонских витезова из 13. вијека на залеђеном Чудском језеру. Филмом доминира идеја патриотизма и стога је интензивно коришћен као пропаганда у Совјетском Савезу током Другог свјетског рата.
Сергеј Ејзенштајн је умро од другог срчаног удара 1948. године у Москви.
Његово тијело било је изложено у Холу филмских радника прије него што је кремирано, а његов пепео је сахрањен на гробљу “Новодевичје” у Москви.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
