Шта је истребило неандерталце?
Укрштање са хомо сапијенсом могло је да одигра кључну улогу у истребљењу неандерталаца, показује нова студија.
То је могло да смањи број неандерталаца који су се размножавали међу собом, што је на крају довело до изумирања, према новој студији објављеној у часопису "Палео антропологија".
"Дуго је главна теорија била да је владала превелика конкуренција између хомо сапијенса и неандерталаца за ресурсе", каже за "ББЦ" докторка Луси Крит.
Али нова студија коју је докторка Крит урадила заједно са професором Крисом Стрингером, главним истраживачем Природњачког музеја у Лондону, сугерише да није насиље ослабило генски фонд неандерталаца, већ мјешање популација.
"Ми претпостављамо да је ово понашање могло да доведе до истребљења неандерталаца, ако су се редовно укрштали у размножавању са хомо сапијенсом, што је могло да еродира њихову популацију све док на крају нису ишчезли", рекао је професор Стрингер након објављивања студије.
Неандерталска ДНК може се наћи у свакоме ко је жив данас, укључујући људе афричког поријекла, за чије се претке вјерује да нису дошли у директан контакт са овом групом.
Неандерталци и хомо сапијенс су се развили у различитим областима свијета након што су се раздвојили прије око 600.000 година.
Док се хомо сапијенс развијао у Африци, неандерталци су живјели у Европи и Азији.
"Скорашња открића показују да је хомо сапијенс био присутан у Европи прије око 50.000 или 60.000 година, што значи да је у Европи био у исто вријеме када и неандерталци много дуже него што смо раније мислили", објашњава докторка Крит.
Неандерталски геноми пронађени су у геному хомо сапијенса, али не и обрнуто, показује студија.
"Изгледа да постоји размјена гена, али само у једном смјеру", објашњава докторка Крит.
Ми већ знамо да су се ове двије врсте укрштале - ако сте рођени ван Африке, од неандерталаца потиче око два одсто вашег генома.
Али докторка Крит и доктор Стрингер зашли су дубље у материју анализирајући оно што се зна о 32 неандерталска генома пронађена и секвенцирана до сада.
Двоје научника сугерише да је успешност укрштања зависила од конкретног пара који се размножавао.
"Али ми не знамо како то да објаснимо. То је можда тако због доступних података које имамо или начина на који хибридизација (процес мјешања двије врсте) функционише", каже докторка Крит.
"Код неких врста птица и сисара, хибридизација не функционише увијек у оба смјера: може бити тешко за једну врсту да произведе плодног потомка".
Она се нада да ће се у будућности открити и анализирати више фосила неандерталаца.
"Што више будемо могли да секвенцирамо и анализирамо, више ћемо моћи да тестирамо ове теорије", каже она.
Друга теорија коју су докторка Крит и доктор Стрингер изложили у студији је да можда нису сви сексуални односи били уз узајамни добровољни пристанак.
"Можда је хомо сапијенс ишао да тражи женке или обрнуто, и коришћена је сила да се пронађу плодни представници друге групе", каже докторка Крит.
Она објашњава да ова врста понашања може да се примјети и код неких шимпанза.
"Ако мужјаци немају довољно репродуктивних женки у властитој групи, они би могли да оду у другу групу и отму их како би могли даље да се размножавају", каже она.
Али заправо се врло мало зна о таквим сусретима.
Научници сматрају да неандерталцима и хомо сапијенсу није било лако да комуницирају јер су били поприлично другачији.
"Вјероватно нису могли да производе исту врсту звукова, нису имали исту врсту артикулисаног говора, њихов мозак био је различите структуре", објашњава докторка Крит.
Њихов физички изглед такође је био другачији.
"Неандерталци су били прилично стамени, снажно грађени, са краћим рукама и ногама и карактеристично избоченим челом изнад очију", објашњава докторка Крит.
Међутим, још увек није јасно колико су различити били мушки и женски неандерталци.
"Скелет је обично фрагментиран и сломљен, и ми немамо много карлица да бисмо их упоредили и уочили разлику између њих", каже докторка Крит.
Али, упркос многим непознаницама, докторка Крит је узбуђена због могућих будућих открића, преноси "ББЦ".
"Нови методи су омогућили неке ствари које нисмо могли да замислимо раније", каже Крит.
"То је као џиновска слагалица. Понекад се само увећава и увећава са новим открићима која мијењају начин на који размишљамо."
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.