Мрачна историја бијеле капе: Зашто кухари носе високе капе и ко је прије тога остао без главе?

1. Високе бијеле капе, какве носе кухари у многим земљама, у употреби су од времена Хенрика VIII. (1491. – 1547.). Легенда каже да је ћудљиви и окрутни енглески краљ дао погубити кухара који му је припремио јело (прецизније, обезглавити га) зато што је на тањиру пронашао длаку. Његови колеге након тога немилог догађаја наводно су почели носити овакве капе, како би им држале косу – а посљедично и главу  – на мјесту. Занимљиво, професионалне капе имају равно стотину набора, што симболизира стотину начина на који се могу припремити јаја.

2. Пита од јабука сматра се традиционалним америчким десертом, али нити јабуке нити пита немају никакве везе са “земљом слободних и домовином храбрих”. Јабуке су пријеклом из средње Азије, гд‌је су се узгајале још у десетом вијеку прије Христа, а први рецепт за питу записан је у средњовјековној Енглеској.

3. Амерички глумац Вејн Ентони Олвајн (1947. – 2009.) највећи дио каријере радио је за компанију “Валт Дизни”: пуне тридесет двије године, “посуђивао” је глас најпознатијему анимираном мишу, Мики Маусу. Занимљиво, био је у браку с колегицом Руси Теилор, која је била глас – Мини Маус!

4. Пандо, познат и као “дрхтави див”, један је од најстаријих и најтежих биљних организама на свијету. Ријеч је о клонским колонијама дрхтаве јасике, честима у Сјеверној Америци, које дијеле заједнички коријен те се сматрају једним организмом. Може тежити преко шест и пол тона, а процјењује се да је његов коријенски сустав старији од осамдесет хиљада година.

5. Легендарни “Модел Т”, први аутомобил који се могао набавити по приступачној цијени, компанија “Форд” је производила од 1908. до 1922. године. Симбол индустријализације и модренизације САД-а, као и процвата средње класе, и данас се налази на врху љествице најпродаванијих аутомобила свих времена. Супротно увријеженоме мишљењу, није долазио само у црној боји – испрва се продавао и у сивој, зеленој, плавој и црвеној. Тек након 1914. године купци су, како су у компанији духовито говорили, могли “наручити коју год нијансу желе – све док је ријеч о црној боји”. Разлог је практичне нарави: црни лак суши се знатно брже од оних у другим бојама.

6. До 1984. године, научници су вјеровали да чир на желуцу узрокују стрес и зачињена храна. Аустралски лијечник Бери Маршал мислио је другачије. У сурадњи с колегом Џонкм Робином Вареном, радник Краљевске болнице у Perthu утврдио је присутност грам-негативне бактерије у готово свих пацијената с гастритисом и улкусном болести, закључивши да им је она узрочник. Требало је то, међутим, доказати, тим више што му се екипа из струке отворено подсмјехивала, не схваћајући како би нека бактерија могла преживјети у желучаној киселини. Будући да мучење лабораторијских животиња није било његов стил, Маршал је одлучио мучити самог себе – искапио је пуну чашу “бештијица” које ће касније добити назив Хеликобактер пилори. Теорију је доказао: осим гастритиса, добио је Нобела за медицину, преноси Историја.хр.

7. Генијални талијански математичар Гиакомо Инауди (1867. – 1950.) био је у стању напамет ријешити најсложеније рачунске операције. Требало му је, примјерице, само седамдесет шест секунди да помножи два шеснаестознаменкаста броја!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.